Društvena pismenost

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Alekseju, ipak, na kraju ostade, posle svega, „U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše reč.“ Evo upravo sam krenuo u Crkvu da bih našao mir, a samim tim i istinu, da ne bih kojim slučajem zagrlio konja na ulici u nastupu ludila kao tvoj Niče pred svoju smrt ili ne daj Bože gurnuo svog sabrata u „provaliju“ ako je bolestan, jer više nema snage da se snažno i prkosno nosi sa životom, „da ga živi punim plućima“ na štetu svog sabrata, kao što predlaže pomenuti filozof koga sam u mladalačkoj iluziji voleo.

   1. Dakle sva ova srceparajuca zalopojka. Gde ste braćo filozofi i sociolozi da se pokažete na delu u srednjim školama? Ne uči se tu kritika već se umobolno uče godine u imena koja nikome ne znače. Dajte u srednjoj školi posejte tu klicu kritike, a ne na fakultetu. Srednje škole su obavezne, fakulteti nisu. Tu treba da postavite taj temelj kritičke misli, ne da se 18 godišnjaci prodaju za 3 hiljade dinara kada dodju izbori.

   2. Bravo. Veoma uspešna diskreditacija Ničea, pa samim tim i svega ovoga što je autor napisao. Ne znam da li je to ikome ranije uspelo. Evo ja, na primer, nikad više neću taći Ničea posle ovog Vašeg komentara.

2. Mnogo ste opširni, profesore! Je li ovo lekcija iz nastave ili kolumna?

   1. Ko razume, shvatiće. Ko ne razume ne treba ni da čita…

3. 0d nekih, malobrojnih, filozofa i sociologa ljudi su imali koristi. Nažalost, veći je broj onih od kojih nije bilo nikakve koristi a štete itekako.
   Eto, g.Kišjuhas se usuđuje da nas koji pre mislimo na guzicu nego na filozofiju, jasno pokazuje da i sociolozi mogu grešiti. Kako čovek, kad umre od gladi, može da se posveti filozofiji? To je privilegija sitih i obrazovanih.
   U vreme kad je taj čuveni arapski matematičar i mislilac živeo, nije ni postojao pojam filozofije i sociologije. Postojali su samo mudraci koji su mislili i robovi koji su ih hranili. Nažalost, tako je i danas.
   Kako obrazovati radničko-seljačku klasu i približiti im blagodeti i lepotu filozofije i sociologije DANAS. Neka to bude tema za g.Kišjuhasa!

4. Vidiš, drugar, ta tvoja nauka odavno već ne služi ničemu. Objektivno, drugar. Niste umeli da se snađete u vezi sa migrantskom krizom. Niste uspeli da, dalje, izneste doktrinu multikulturalnosti do nečeg što može da bude funkcionalno nego ste ostavili da „multikulti“ bude hrpa „projektnih“ gluposti, nemoćni ste da se suočite sa posledicama koje stratifikacija društva donosi ljudima koji stanuju ili žive u Srbiji, niste uspeli da liberalnoj propagandi date bar privid smisla zbog čega se pomenuta pretvorila u nešto analogno plastičnom otpadu, niste uspeli da objasnite gde je mesto bio-etici, čitaj eugenici, čitaj onome što je suština zapadnjaštva, da ne kažem anglosaksonštine. Ovaj tekst, Kišjuhas, nije u vezi sa nekakvim budalastim kategorijama kao što su plaćenik, globalista, sorosoid, ovaj tekst bi za njegovog autora trebalo da bude povod da se zapita nad samopoštovanjem. Svojim vlastitim.

   1. A religija je uspela da „isuši groblja“? Šta je alternativa kapitalisto? Migrantske krize ne bi ni bilo da na ovom svetu ne postoji previše kapitalističkih mediokriteta. Gladnih „samopoštovanja“ i „konkurentnosti sa mnogo nula“, gladnih moći i potčinjavanja.

      1. Zadatak sociologije nije samo da opiše. Sociologija bi trebalo da predvidi, objasni i da smernice. Današnja sociologija više nije spremna ni da opiše neku pojavu objektivno a kamoli da učini i nešto više. Kada su migranti stigli u Evropu, sociolozi nisu imali šta da kažu da bi pomogli. A to je njihov posao. Bio-etika je tabu tema. Zašto? Nije se teško dosetiti. Umesto da govori o nečem „supstancijalnom“, Kišjuhas piše kao kontent rajter. U stvari, ne „kao“. On i jeste kontent rajter, iako poznaje sociologiju.

   2. Boli me mozak od ovog komentara. Žao mi je što sam ga pročitala, a i što, odgovorajući na njega, trošim i dalje vreme. Obraćaš se sociologu kao da on ima magični štapič koji treba da reši migrantsku krizu (,,niste uspeli da se snađete sa migrantskom krizom“, ha?) U vremenu u kom niko ne šiša nikakve stručnjake, a pogotovo sociologe i filozofe??? U Srbiji gde vlast ne želi da sasluša stručnjake koji vrište da se vandalizuje Kalemegdan, govoreći da oni i ne znaju gde je Kalemegdan. Kakvo zapadnjaštvo, kakva anglosaksonština, kakva eugenika, o čemu Vi pričate? Radi se o tome da se, kroz znanja koja pružaju filozofija i sociologija, čovek humanizuje, pa da ne ide da protestuje zbog migranata ili zbog građanina Srbije Albanca, a ne o tome da se stvore bojni redovi sociologa i filozofa koji treba da reše migrantsku krizu.

      1. Nikad i nigde to o čemu ti govoriš nije pružala sociologija nego najobičnije vaspitanje u porodici. Koje je to dete kako da se ponaša i šta da poštuje naučilo u školi… Prošlo je vreme za tu kvazipatrijarhalnu devetnaestovekovnu romantiku. Anglosaksonština, dobro, može i anglosaksonstvo… Slušaj, Kišjuhas bez ikakve rezerve „prihvata“ (verujem da ga to zapravo interesuje koliko lanjski sneg) američki „narativ“ o Huaveiju. Gde je poslovično kritičko razmišljanje, itd isl, bla, bla, truć, truć… „Sofisticirano znanje o društvu“ u najboljem slučaju izigravalo je dvorsku ludu, dotle dok je kapitalizmu bio potreban privid humanosti. Ništa od sveg tog trućanja iz 20. veka nije imalo nikakav realan uticaj na razvoj društva. Ili nije tako? Mišel Fuko pisao o ovome ili onome? Ozbiljno… Takvih kao što je Fuko bilo je svojevremeno k’o pljeve. Taj Fuko je postao poznat, ostali su zaboravljeni. Da je to što je pisao imalo nekog značaja… Itd. To o čemu ti pričaš zove se pristojnost, adekvatna socijalizacija. Ako ti već za to treba nauka, onda je to socijalna psihologija. Zakačila si se za eugeniku a prećutala si klasnu podelu društva u Srbiji… Mislim da će nekom klincu koji ludi od zavisti zbog nekog auta Maks Veber zaista biti uteha, zar ne? Neće, zna to i Kišjuhas, znaš to i ti. Tzv. društvene nauke treba da nađu svoje mesto u društvu.

5. Pametno govorite, gospodine, a ja se slažem s vama jer imam najdublje poštovanje prema Filozofiji (iako sam po struci samo inženjer), ali džaba to govorite u društvu u kojem kad se za nekoga (prezrivo) kaže da „filozofira“, to je u smislu da lupa gluposti.
   Nije slučajno da je Filozofija na tako niskoj ceni u Sbiji, upravo iz razloga koje ste naveli u ovom svom tekstu. Ali nije slučajno ni da Srbiji ide ovako traljavo i kilavo…

6. Zloglasni brazilski predsednik Žair Bolsonaro nije daleko od istine što je pre par nedelja najavio ukidanje državnog finansiranja za – studije filozofije i sociologije.
   Pomenuta grupa, naročito sociologija u vreme najvećeg uspona SFRJ bila je u trećoj kategoriji visokoškolskog obrazovanja. Plasirana tek posle tehničkih i biološko medicinskih fakulteta, nakon elitne grupe, iako je svaka kategorizacija nezahvalna, ali neizbežna.
   U vreme osamdesetih sociologiju, FON i FPN bi pored prosečnih srednjoškolaca fiktivno upisivali studenti elitnih fakulteta, kad bi izgubili godinu, da bi imali markicu za povlašćenu vožnju GSP-a, abonentsku knjižicu za ishranu u studentskim restoranima i ono najvažnije, da zadrže za mesto stanovanja u domu…

   1. Филозофија и социологија се не студирају ни на ФОн-у ни на ФНП-у, него на Филозофском факултету. Толико о вашем разумевању
      меритума текста. А кад после Кишјухасових будалаштина (+безобразлука), видим овако потковане коментаре не знам да ли да се смејем или да се уплашим.

      1. A malo pristojnosti nije na odmet. Kao smešno je, strašno je. Tako je. Čovek je napisao: „U vreme osamdesetih sociologiju, FON i FPN bi pored prosečnih srednjoškolaca fiktivno upisivali studenti elitnih fakultet…“ i gde tu piše da se sociologija studira na ta dva fakulteta čije skraćenice pominješ. Pred tolikom nesposobošću razumevanja smisla jednostavnih rečenica, nemaš izbora nego ili da se, kako ti tako ponosno i nadobudno reče, smeješ ili uplašiš.

7. E, sto mi nismo te srece. Ne mora da se ukine drzavno finansiranje studija, dovoljno bi bilo da se ukuni pojedini predavaci, oni koji vole duge setnje pored reke.

   1. Da ta reka nije Hadson?

8. Lepa ideja na početku, ali dubinsko nerazumevanje nauke več u prvoj trećini. Docentu neko treba da skrene pažnju na je to što on posprdno (a glupo, jer nije položio niti jedan kurs na matematici ili elektrotehnici i priča o stvarima koje ne razume, ali ih prezire) naziva računovodstvo jedinica i nula nije ništa drugo do primenjena matematika i to u najsavršenijem i čistom obliku. To što on ne razume je da klinac koji klikće po ekranu i pravi „aplikacije “ (tako nepismeni zovu programe, valjda nepismeni romanopisci misle da se roman kaže novel,a to je isto) nije programer, kao što ni pasionirani čitalac njegovih kolumni nije sociolog. Prezir prema matematici nije pohvala filozofiji. Matematika i filozofija, to je dobitna kombinacija. A ono o zlom huaveiju – e tu je docent pokazao da ipak razume gde su pare…

9. Pročitao tekst i sve komentare. (15) Pa tekst još jednom. Komentatorisu su, čini mi se, promašili suštinu teksta. Ovde se radi o tome da se u današnjem svetu sve čini da se običnim ljudima stvori iluzija da su „pametni“ i „načitani“ i to do te mere da nikako ne uspeju da shvate koliko su „šuplji“ I „podložni manipulaciji“. Imperativ današnje civilizacije je stvaranje „jedinki kojima se može manipulisati“ i široka i kvalitetna implementacija filozofsko i socijalno-civilizacijski odgovornog razmišljanja samo smeta globalizmu i kapitalizmu bez obzira da li je on zapadnog ili istočnog tipa. Autor je to dobro primetio. Treba ga, međutim, kritikovati zbog nedovoljnog udubljivanja u problematiku. Da je to uradio došao bi do zaključka da je odavno kasno za bilo kakav napredak civilizacije u filozofsko-sociološkom smislu i pravcu. Armije beslovesnih bića, manipulisane svim raspoloživim sredstvima (pomenuću samo medije i religije, a ima ih još) već su stvorene. Ono malo mislećih homo sapiensa je perfidno i efikasno uklonjeno na marginu ili ucenjeno na razne načine. Reč mislećih se odavno ne čuje i ne uvažava, a sve češće biva ismejana. Sa svakom novom generacijom je sve gore. Ovaj tekst, sve komentare pa i moj, iz moje generacije (imam 54 god) razumelo bi oko 75%ljudi i većina bi imala kakvo takvo mišljenje. Već u generaciji g. Kšjuhasa na primer, taj procenat je već daleko ispod 50%. I padaće i u buduće. Govorim ovo jer želim da pokažem koliko su uspešni oni kojima odgovara zaglupljivanje naroda, poput Bolsonara i svih njemu sličnih. Jer pad broja mislećih osoba sa svakom novom generacijom nije plod ničega drugog do sistematskog rada na tome od strane ljudi kojima to odgovara. Pritom im mi zbog sklonosti ka liniji manjeg otpora svesrdno nesvesno pomažemo. Predpostavljam da se kolumnista kreće uglavnom u krugovima ljudi koji imaju obrazovanje slično njegovom. Samim tim, verovatno, i sklonost ka upotrebi mozga u prave svrhe. Zato autor i iznosi „predlog“ na kraju teksta. On ne zna da je za njega kasno. Praktično svuda u svetu, ne samo u Srbiji. Imam privilegiju da kontaktiram sa stanovnicima Zemljine kugle koji su najbrojnija populacija na planeti, na svakodnevnom nivou. Baš sa ovima koji misle da su „pametni i načitani“ a u stvari su izmanipulisani. To je masa jedinki, nesvesnih svoje neobrazovanosti (čak suprotno-misle da znaju puno i dovoljno) koja je podložna manipulaciji moćnika poput dobro zamešenog testa. Da neko hoće, sa nekoliko meseci kvalitetne propagande mogao bi da navede 70% populacije Zemlje da ratuje između sebe. Nažalost, ima ljudi koji to znaju daleko bolje od mene. G. Kišjuhas o čovečanstvu misli pogrešno jer pravi grešku koja se često događa-polazi od sebe. A on je itekako redak primerak homo sapiensa-jedan od onih koji misle. Posle 10-tak hiljada godina „razvoja civilizacije“ takvih je besramno malo i biće ih sve manje što je još gore. Zato sam i morao da napišem ovaj komentar jer ima mnogo tema oko koji se sa g. Kišjuhasom ja ne slažem, čak ni po ovom pitanju ne potpuno, ali je strašno važno da ljudi koji stvarno misle (ne masa koja „misli“ da misli) imaju mogućnost da se izraze javno. To je jedan od par promila nade koja još tinja za ovu propalu civilizaciju.

   1. Hvala Vam, generacijo što ste mi uštedeli trud da slično nešto napišem. Svaka Vam je na mestu. I jedna samo mala digresija, koja možda naoko nema veze sa tekstom kolumniste ni sa Vašim komentarom. Naime, radim u firmi gde je većina zaposlenih uzrasta između 30-40 god. starosti, znači ljudi koji su u punoj fizičkoj, intelektualnoj i svakoj drugoj snazi. Svi su visokoškolsko obrazovani, iz tzv. su, kako se ono kaže „finih“ porodica iz famoznog kruga dvojke. Sve u svemu, takvi ljudi bi trebalo da budu krem jednog društva, pa i ovog našeg, kakvo god da je. Znači, pripadaju u onih svega 6% visokoobrazovanih kod nas. I da skratim, ono što je mene najviše zapanjilo od strane mojih kolega i koleginica je jedan, naoko nebitan slučaj sa nedavnog službenog putovanja u inostranstvu, u gradu u kojem sam ja nekada proveo nekoliko godina života. Kada sam im, očigledno naivno predložio da im pokažem kulturno-istorijske znamenitosti tog grada, niko od tog „krema“ našega društva nije pokazao niti malo interesovanja da se pomeri ni pedeset metara dalje od hotela. I na kraju, kao što ste Vi napomenuli u svom komentaru, sve ovo mogu eventualno da shvate njih maksimalno 50%.

   2. „Zato autor i iznosi „predlog“ na kraju teksta. On ne zna da je za njega kasno.“ Za koga je kasno, tako ti te tvoje mehur-od-sapunice-arogancije? Za tog tvog autora, za njegov „predlog“ (kakav predlog) ili i za jedno i za drugo!?!? Što reče neka, da se čovek uplaši: što arogantniji, to nepismeniji.

      1. Poštovani gospodine, prihvatam kritiku zbog nejasno napisane rečenice. Želeo sam da kažem da predlog g. Kišjuhasa dolazi prekasno (po mom mišljenju naravno) i da je odavno u ovoj zemlji neizvodljivo sprovesti u delo predloge poput njegovog, a sve iz razloga koje sam pominjao ranije u tekstu. Kao eventualno opravdanje navodim činjenicu da sam komentar pisao na telefonu i da se prilično mučim sa ovom „pametnom“ tastaturom jer moram svako malo da je ispravljam, pošto mi moja „arogancija“ ne dozvoljava da u javnost pustim tekst sa gramatičkim i pravopisnim greškama. Obzirom da je predmetna rečenica „došla“ pred sam kraj teksta, već mi je bilo previše ispravljanja iako sam odmah video da može biti pogrešno shvaćena. Nije da mi je baš jako opravdanje, ali se nadam da verujete da je iskreno. Još jednom se izvinjavam zbog nastalog nesporazuma. O tonu obraćanja, kvalifikacijama, persiranju, predstavljanju I ostalim tekovinama civilizacije ćemo polemisati možda neki drugi put. Pozdrav.

         1. Moja opaska se odnosi na tekst, a vi ste – autor. Naravno da me kao, usuđujem se da kažem, nekog ko, ipak, nakon mnogo godina bavljenja njime, poznaje jezik, veoma ljuti izuzetno loša upotreba jezika u ovdašnjoj javnoj komunikaciji. Kad je o vašem razmišljanju reč… Šta je to što današnje društvene nauke mogu ponuditi današnjim mladim ljudima… Ko je danas, zarad primera, Herbert Markuze? Ima li takvog… Pa, deluje da baš i nema. Žižek? Žižek se zabavlja (kao i Kišjuhas), ali ne može se reći da ima nešto što bi makar podsećalo na koherentno viđenje sveta. Žižek je, rekoh, zabavan, intrigantan, inspirativan, ali (namerno) nezavršen. Koja je to društvena teorija koju biste ponudili kao putokaz, da ne kažem kao svetlo u mraku… Bojim se da je prošlosti mesto – tamo. U prošlosti. Pred društvenim naukama je velik posao. Treba ponovo osmislisti koncept države, samim tim i koncept pripadnosti. Treba izbeći podelu na nas pametne i njih glupave: takvom jednom podelom izazvan nedostatak dobrog dijaloga jedan je od razloga koji je doveo do sadašnjih francuskih nevolja (žuti prsluci). Ali kao osnov svakog napretka, treba rešiti pitanje pripadnosti. Da li svi mi pomalo gubimo svoje pravo na svoj dom, ali nam, zauzvrat, (kako (ne) bi rekao pesnik) dom postaje svet… Retorsko je pitanje da li je današnja (zapadnja) nauka o društvu spremna i volja za takav posao…

10. Kako moj osnovni komentar ne može da prođe, da pomenem Molijera i njegov stav o učenim glupanima koji umeju da budu mnogo gori i opasniji od glupana neznalica. Drugi Francuz La Rošfuko reče da su najnesnosniji među glupacima oni koji imaju duha. Zakljčak se nameće skoro po silogizmu!