Država ubija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mudro piše g.Kišjuhas.
   Trebalo bi da razmotri činjenicu

2. sad sam ukapirao zašto nas vraćaju u ovoj državi u srednji vek……
   U Srednjem vijeku najveći zločin bio je pobuniti se protiv vladara, pa je tako i kazna bila najstrašnija. Veleizdaja ne samo da se nije opraštala, nego je za nju smišljena i nevjerojatno okrutna kazna.

   Osuđenika bi najprije dovukli na stratište privezanog za konja. Zatim bi ga vješali do polumrtvog stanja. Potom bi uslijedilo kastriranje, izvadili bi mu utrobu i spalili je. Zatim bi odsjekli glavu. Ostatak tijela bi raščetvorili, a dijelove bi poslali u različite krajeve kraljevstva da vise na javnim mjestima. To je, naravno, bilo upozorenje svima. Cijeli narod je tako znao kako će završiti ako slučajno izdaju svog vladara.

3. Ajd objasni to moravskom tipu sto su ga zajasili Dinaridi?

4. Da bi država postala „službenik“, trebalo bi prvo da se uspostavi, a onda je lako da je uredimo suprotno principu „država to sam JA“.

5. Sjajan tekst!

6. Браво!

7. Svaka čast, momčino!

8. Odlično. Ovako izgleda prava kolumna.

9. Država je upravo to. Mala interesna grupa koja je sebe ogradila zakonima, policijom, vojskom radi vlasti i ličnih interesa, Bar što se tiče despotija kakve su ove na Balkanu, Africi itd..Isti su izmislili patriotizam i „državnu religiju“ ili ideologiju, etiketirajući svakoga ko se ne slaže sa tom opšteprihvaćenim ili opštenametnutim stavom. Tokom I svetskog rata su sirotinjski i seljački sinovi poslati na put bez povratka u ime nekkavog patriotizma, da bi posle rata kralj velikodušno dozvolio invalidima da prose pred vratima Starog dvora, da bi heroj rata Milunka Savic prala klozete a sin Nikole Pasica, ratni liferant koji je trgovao sa neprijateljem je posle rata trošio 300 sudijskih plata mesečno, i slični, o čemu je pisao A. Rajs. Nije bilo malo slučajeva da su seljacima, ratnim veteranima izvršitelji oduzimali imovinu jer nisu imali da plate davanja državi. Imamo i danas slučajeve da izvršitelji izbacuju upravo ratne veterane na ulicu. A tokom ratova se manipulisalo tim ljudima (eno dike ide u vojnike eno škarta osta da se karta). Ko ne služi vojsku nije nizasta, ubacuje se zla krv da ga odbaci okolina, niko ne da devojku za njega. On je kao gubav.Naravno deca buržuja nisu išla. I sada nacionalisti žele da u ruke svima ostalima uguraju gusle i pušku. Ko neće taj je izdajnik. Ko želi da živi svoj život, sluša „Stounse“ i ispija pivo na trgovima gradova Evrope i sve ljude smatra prijateljima je „Evrounijata“…

   1. Sone, Sone, evo ti iskrenog, sestrinskog saveta: uspori malo sa pivkanom.

10. Odlican tekst, ali mi to vec znamo. Mozda ne ovi mladji od 30, oni jos nisu ni Belu grivu procitali,nema je na fejzbuku, ha, ha. Ali kako to sprovesti u delo, je pitanje na koje jos niko nema odgovor, a i nada se polako gasi. Ja toliko apaticnih ljudi kao u Srbiji jos nisam srela.

11. Kišjuhas navire vodu na vodenicu njegove ljubljene liberalne države zasnovane na „evropskim vrednostima“, ma šta to značilo. Pomenu on i „mudre ljude onog doba“ Hobsa, Spinozu, Loka, Voltera, Rusoa, Džefersona… a kada bi citirali suštunske stavove tih ljudi videli bismo da bi svi oni danas bili proglašeni za neprijatelje demokratije, antisemite, rasiste, fašiste… I samo njihovo citiranje može Kišjuhasa da svrsta, po današnjim politički korektnim uzansama, u „belog muškarca seksistu i rasistu“ (dobrodošao u klub!) koji veliča ljude koji su kinjili podređene klase, manjine, žene, držali robove, pravili zakone za robovlasnike, branili plemstvo…Svi oni bi danas bili apsolutno zaprepašćeni u šta su se izrodile tzv. demokratije u SAD ili Francuskoj. Druga najpoznatija rečenica Rusoovog Društvenog ugovora, pored one da se „čovek rađa slobodan a svuda je u lancima“ je da svakoga onoga ko ne bi sledio dogme uređenja koje je formulisao Ruso treba ubiti i to ne samo kao neprijatelja države već kao asocijalno biće. Ruso je hvalio D’Alambera da je u njegovoj Ženevi priznavao građansko pravo samo dvema klasama građana a usput je govorio da niko u Francuskoj ne razume šta znači reč građanin. Polajke je savetovao da ne ukidaju kmetstvo…. Suština je pogoditi ravnotežu u upravljanju državom, da se ona ne izrodi u ubilačku despotsku silu, ali problem može da bude i odozdo, sa stalnim i sve novijim slobodama, oslobođenjima, emancipacijama, inkluzijama jer tu nastaje ne sloboda već haos. Ravnoteža odnosa snaga je veoma bitna, to i jeste umeće ili neumeće prave politike, današnja liberalna politika u Evropi je veoma daleko od tog pametnog ekvilibrijuma, ona upravo vodi u haos.

12. Tesko je zalagati se za demokratski sistem, za liberalne vrednosti. Tesko jer pristalice tog uredjenja znaju da se zalazu za nesto sto nije savrseno vec prosto manje lose od ekstremnih alternativa. Nema tog bigotnog zara kao u fasizmu ili komunizmu. Mada opet i biti fasista ima svoje izazove. Eto npr. da se neki novofasista u Njemackoj zalaze za proterivanje svih gastarbajtera, da se npr. lapo miliona Srba ili Turaka deportuje nazad na Kosovo i u Anadoliju. I da se bude ekstremnim i da se trazi da se deportuju svi koji nisu cisto njemacke krvi i da se trijumfuje u tome i da taj zilot na dan trijumfa sazna da mu se kurajberka zvala Jordanka Hadzi-Karaopancarevic. Tesko.

13. Bravo za tekst dragi Aleksej. Mada sam očekivao bar blagi oblik ikakvog predloga, kao što reče ovde neko. Kao onaj tvoj o Kosovu. Sigurno je nema idealnih društava, ali su u nekim , pre skandinavskim zemljama, dugo i uporno radili na praktičnim pomacima ka boljim rešenjima. I još uvek rade. Pitanje nas običnih vama stručnijima je upravo pravac i dinamika mogućeg, iz ove pozicije i vremena. Nadam se sledeći put. Do tada ti želim sve najbolje. Čika Aca

    1. Mislio sam i ja svojevremeno da su skandinavske zemlje našle „čarobnu formulu“ za valjano uređenje ljudskog društva, ali su i one po nekakvim zlehudim i neumitnim silama prirode i istorije krenule u pravcu dekadencije, nekritičkog altruizma, preterivanja svih vrsta-paroksizama…. Sada im je važno definisanje srednjeg roda, pitanja sodomije, incesta, zoofilije itd. Njihov ključni problem je što misle da su svi ljudi kao oni i da razmišljaju na isti način, a to je fatalna greška i njih i cele Evrope. Još je Mišel Montenj u 16.veku pisao o tome kako latinoamerički indijanci vide u Francuskoj i u gradu Ruanu potpuno drugačije stvari i događaje od Francuza ali to i danas mnogi ne razumeju i misle da su svi ljudi isti.

14. Maна оваквих текстова је – уопштавање. Имало је одувек (има и данас) трибалних и претполитичких заједница које су узорно правичне према свим својим члановима. Било је добрих владара, поглавица, краљева, председника. Као што је било, и има, лоших људи. Не чини само држава насиље. Чине и чланови једне заједнице један према другоме – кваре, поткрадају, краду, туку, убијају, силују, без икаквог посредства државе, суверена или неког изнад.
    И, на крају, узорне западне демократије које су толико добре (!?!) знамо да су биле окрутне (како је то слаба реч за оно што су чиниле!) колонијалне силе засноване на најбестијалнијим злочинима, као и на истребљењу домородаца, и заснивају се и данас (Либија, Србија) на кршењу међународног права и свих моралних узуса, уз бесмислено убијање људи и рушење држава који им нису НИШТА лоше учинили.
    Ствари су знатно сложеније него што се може закључити из завидно напабирченог броја примера који подржавају уску почетну тезу.