Duhovi i demoni

Pod totalitarnom zarazom on podrazumeva „globalnu kulturnu i seksualnu revoluciju“ koja promoviše polno zadovoljenje i seksualne izopačenosti, dok pornografiju naziva „duhovnim otrovom“. Neuobičajeno grafički detaljno, ženske genitalije su nazvane „radionicom smrti“ (verovatno se aludira na abortus), spomenuti su i analni seks i demoni, a preporučeno je da se ukrote ljudski nagoni, inače će civilizacija načisto propasti, eto.

Dok su bistri studenti sa viškom slobodnog vremena i manjkom živaca nadugačko odgovarali Dobrici Ćosiću na njegova obraćanja, masovnih odgovora na obraćaonicu mitropolita – nema. Iako bi na svako tuđe i neželjeno čeprkanje po genitalijama trebalo vrisnuti. Razlozi su jednostavni: niko se nije prepoznao ili osetio prozvanim. Verovatno je utisak mnogih bio sledeće pitanje: pobogu, gde je ta globalna seksualna revolucija iz božićne poruke? Da li samo u naš zabačen kraj nije stigla? Dok razgaćeni čeprkamo po novinama i/ili internetu i uzalud čekamo demone.

Zanimljivu anegdotu u vezi sa svim tim ponudila je levičarska publicistkinja Naomi Volf, kada je srela Andreu Dvorkin, istaknutu radikalnu feministkinju i kritičarku pornografije iz 1980-ih godina. Naime, Dvorkin je svojevremeno tvrdila da će širenje pornografije podstaknuti silovanja, nasilje nad ženama i uopšte jedan sveobuhvatni društveni kolaps. Sve to pod pretpostavkom da će siroto priglupi muškarci (tek tada?) početi da posmatraju žene kao predmete, a ne kao ljudska bića. Očigledno, Dvorkin niko nije rekao da muškarci to ženama rade oduvek i da pornografija nema ama baš ništa sa tim. A onda se dogodio internet, dakle, nezapamćeno širenje pornografije i njene dostupnosti – i ništa od zlih slutnji Andree Dvorkin nije se ostvarilo. I, veli Volf, ona je u prilično ranjivom i krhkom izdanju, poput duha samo prošla dobrotvornom večerom na kojoj su se srele.

Jer, višedecenijska debata o seksu i nasilju u medijskim sadržajima, od filmova i televizije do muzike i video-igrica već je postala dosadna. Nešto poput objave za novi, peti deo franšize „Umri muški“ ili, recimo, devetog nastavka „Petka trinaestog“ (u kojem Džejson ide u pakao). Svaki prokleti put kada se dogodi neka tehnološka promena, ona proizvede novi medij za seksi nasilnu i nasilno seksi zabavu usmerenu ka adolescentima, i za novo nerviranje samozvanih branitelja civilizacije. A političari i kler, kada im ne ide u rešavanju realnih društvenih problema – bolno neinventivno okrive ljude koji tinejdžerima prodaju fantazije i fikciju.

Istovremeno, samo religije i politički konzervativci uporno vide seksualnost kao nešto potencijalno opasno i subverzivno, odnosno kao nešto čega se treba čuvati. Ništa neobično: renesansa se zahuktala, a vrednost Gutenbergove prese shvatila tek kada su slike golih ljudi počele slobodnije da cirkulišu među narodom. Tokom prosvetiteljstva, pornografija je bila subverzivni medij putem kojeg se prenosila društvena satira i politička kritika i koja je bitno doprinela Francuskoj revoluciji. S tim u vezi, kritičari i protivnici pornografije ili dobro poznaju istoriju, pa se zapravo bore sa idealima renesanse i prosvetiteljstva ili, prosto, dobro znaju da seksualnost može biti nešto čarobno.

Biti „slobodan“ oduvek je značilo čitati Voltera i preispitivati boga, ali i čitati De Sada i uživati u svom i tuđem telu. I zato su mlade dame toliko čuvane od pogubnih uticaja lascivnih romana, kao što ih danas čuvaju od televizije i interneta. Od Vilendorfskih venera i freski po Pompeji, do Plejboja i Saše Grej, istorija čoveka je istorija Porno Sapiensa.

Radović je u pravu u jednoj stvari: pre svega zahvaljujući internetu, pornografija je (zajedno sa ostalim kulturnim sadržajima od umetnosti do nauke) zaista postala i dostupna, sveprisutna i neizbežna. Svojevrsni fototapet našeg seksualnog života. Ali nikakve se apokalipse nisu dogodile, niti će.

Upravo suprotno: razvojem tehnologije, čovek se i u ovom aspektu svog postojanja uskladio sa sopstvenom prirodom i sopstvenim željama. Uostalom, i mitropolit je svoju poruku dostavio upravo tim istim zlim trovačima – medijima.