Džepovi naučnika

Slično je bilo u Kini: drevne kineske knjige su iz političko-verskih razloga uništene u trećem veku pre nove ere. Kao i u Indiji: budizam prekida drevnu i vrednu indijsku astronomsku tradiciju, koja tek delimično oživljava kako je budizam počeo da slabi. Drugim rečima, naučni rad u različitim društvima je započinjao po nekoliko puta. Odsustvo značajnijeg kumulativnog naučnog razvoja u tradicionalnim društvima ne znači da ovi ljudi nisu bili naročito talentovani ili bistri. Već ova instruktivna činjenica znači sledeće: u određenim trenucima, nauka je posta(ja)la podređena nekim drugim interesima, i tada je gubila vitalnost.

Ti drugi, populistički, i kratkoročno važniji interesi uvek vrebaju. Danas je to svetska ekonomska kriza i opšti poziv na bušenje novih rupa po kaiševima. Srbija je u ring sa ekonomskom krizom ušla tako što je po nosu udarila naučnike. Naravno, uz ostale tradicionalno „nevažne“ fenomene poput ekologije i kulture, te iznova „luksuzne“ namirnice kao što su cigarete, alkohol i benzin. Skupština Srbije, u okviru Zakona o budžetu, usvojila je odredbu po kojoj se univerzitetima oduzima 40 odsto sredstava iz sopstvenih prihoda. Za neke fakultete, posledice mogu biti bankroti i katanci na vratima. Ekonomska kriza nije naročito suvisao izgovor, jer ovo nije prvi put da država poseže za džepovima naučnika, umesto da ih puni. U novembru 2007. godine, prvi put u Srbiji, u (jednočasovni) štrajk su stupili naučnici. Ova vest često je prenošena kao nešto bizarno ili u izvesnom „verovali ili ne“ duhu, a ne kao fenomen koji treba da ozbiljno zabrine ovo društvo. Javnost je to još manje shvatila kao nešto što se njih tiče.

Političari i javnost u Srbiji tako retko doživljavaju naučnike kao nekoga ko može da pomogne društvenom razvoju. Odnosno, kao jedini sloj stanovništva koji je to ikada zaista činio. Stvarni motor svetske istorije ne čine vešti državnici i vojskovođe, već privredni procesi i naučno-tehnološka otkrića. Veština političara i vojskovođa značila je samo veštinu da se ova otkrića upotrebe. To jest, finansijski podrže i kasnije poberu lovorike i rezervišu slike po udžbenicima istorije. Britansku imperiju stvorila je britanska flota. Ali ova flota bila bi nemoguća bez prvobitne i snažne britanske podrške nauci: istraživanjima u oblasti navigacije i nautike u 16. veku. Uspon Nemačke kao dominantne evropske države-nacije bio je direktan proizvod formiranja državnih škola i univerzitetske revolucije pokrenute krajem 18. veka upravo u Nemačkoj. Francuzi su bili zapanjeni vojnom nadmoćnošću Nemaca i sopstvenim porazom u Francusko-pruskom ratu. Brže-bolje, sopstveni univerzitetski sistem reformisali su po ugledu na nemački. Ovaj model reforme kasnije je imitiran svuda, a najbolje u Sjedinjenim Državama, današnjoj svetskoj velesili i – zemlji sa najboljim univerzitetima na planeti.

Ministri u Vladi i poslanici u Skupštini Srbije nažalost ne znaju koliko su univerziteti i naučni instituti značajne istitucije jednog društva. Ili ne znaju mnogo više od najopštijih fraza. Naime, potraga za znanjem neodvojiva je od postojanja autonomnih organizacijskih jedinica kao što je univerzitet. Na univerzitetu, intelektualna zajednica dobija sopstvenu „tvrđavu“: jasnu institucionalnu granicu između onih „unutra“ i „spolja“, te pravo na autonomno bavljenje delatnošću kao što je objašnjenje sveta u kojem živimo. Dva su ključna sastojka u tom glavnom jelu društvenog napretka: izolacija od ostatka sveta (pa i političara) i intenzifikovana međusobna komunikacija. Bez pojave institucije poput univerziteta na mapi Evrope, nauka kakvu je danas poznajemo ne bi bila moguća. I verovatno neće biti moguća u budućnosti. Možda osnovna karakteristika politike u Srbiji – još bazičnija od korupcije, dakle – jeste njena kratkoročnost. I zato deluje moguće i gotovo neproblematično krenuti rešavati krizu tako što će se potiskivati naučni radnici – isti i jedini oni koji krizu mogu da objasne i ponude rešenja.