Fusnota o Balaševiću

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Veština je biti čovek, Đoletu je to sa lakoćom polazilo od ruke. Nisu ga voleli samo škartovski štakori, duhovni smradovi, bušibaždija sa dna kace. Jeste, svi koji imaju dušu dele isto osećanje da je otišao neko njima blizak i voljen, neko naš. Otišao je Đole sa ruzmarinima, preplivao Dunav, ostavio nam u amanet veliko duhovno blago za neka buduća pokoljenja, za neke nove klince, da i oni uživaju u čistim, nepatvorenim emocijama kao i mi koji smo ga voleli od srca, iz duše.
   Hvala ti Đole na svemu, nastavi da oreš nebeske njive mi ćemo se i dalje sladiti sa one tvoje čuvene šljive. Slava ti.

   1. Puko nabrajanje Djoletovih stihova, pokušaj da se uveže u neki naslućujući smisao, neuspešno ….manje je više!
      Bar to je trebalo naučiti od velikog pesnika !

      1. Bas tako.Ne vidim smisao ovakvih paradnih tekstova

         1. Mellany,tvoj smisao je,svakako,negde drugde.

2. Otisao je covek koji prosto nije znao ili hteo da mrzi, da uzima stranu u bratoubilastvu. Mi koji smo se i time bavili ga nismo uvek razumeli i odobravali. Mnogi od nas su tek sada shvatili da je otisao najveci moderni pesnik koji je stvarao na srpskom jeziku (bez konkurencije).

3. Bravo gospodine Kišjuhas

   1. Dovoljno za izvrsnu kompilaciju-nema se šta dodati-bravo!

4. Divan tekst gospodine Kisjuhas
   “Isto kao i moji prijatelji i porodica, odjednom sam shvatio da je on bio deo mog života u meri u kojoj nisam ni verovao da jeste.”
   Bila sam iznenadjena kolicinom suza koje sam prolila, (mada nije da sam nekad razmisljala o tome da li cu zaliti Djordja Balasevica). Objasniliste zasto smo ga voleli i zasto mi je tada u kolima, kada sam cula za vest, (i da, pamticu gde sam tada bila do kraja zivita) izgubila dah kao od udarca u stomak

5. Lep tekst!

6. Uvijek dobri Aleksej Kišjuhas.

7. Дана 3.маја 2016.годие у Бањој Луци упокојила се Јадранка Стојаковић.
   Дана 19.фебруара 2021.године упокојио се Ђорђе Балашевић.

   Јадранка ће бити упамћена по пјесмама, вијест о упокојењу прошла је углавном незапажено, многи медији нису ни објвили, уз понеки коментар поводом упокојења и коју ријеч сјете.

   Ђорђе би бити упамћен по пјесмама, и кудикамо више јер је у времену када то бјеше „пожељно“ режао и сиктао по дежурним злоћама, Србима, разумљиво и поганио Српску и Бању Луку, како то и доликује типовима који страсно дају вербалну подршку десеторици силеџија који бију неког несрећника.
   Због овог другог, не због пјесама, његово упокојење је добико толику медијску пажњу, такмичење свих знаних и незнаних у панегирицима, паљење свијећа, дан жалости, биће именоване и неке улице, заслужио је човјек, „исправно“ и паметно је одабрао негативце, Србе, а богами и тај „град гријеха“, Бању Луку, које ће поганити,

   Да је Јадранка режала и сиктала по Србима, Српској и Бањој Луци и она би добила огромну популарност, упокојење би било пропраћено као Балашевићево, уз који дан жалости а добила би „своју улицу“ у више градова. Али ћуд је ћуд, Јадранка бјеше неспособна за мржњу, према било коме, неспособна да упути ружну ријеч, па и када је говорила о пасјалуку када су јој стан отели, бјеше бираним ријечима да не би било кога повредила. Предивна особа оперисана од било какве злобе, пакости, коју ћемо памтити по предивним пјесмама.

   Да је Ђорђе предеверао вијек посвећен само пјесмама, да се успио одбранити од србомржње, да није сиктао и режао по тим злоћама, Србима, његово упокојење би прошло као Јадранкино, који чланак у медијима посвећен великом пјеснику, који коментар и ријеч сјете. Али ћуд је ћуд, изабрао је да слиједи ћуд, мало је пјевао, мало бавио политиком, мало режао, сиктао а богами и поганио Србе и Српску и зарадио симпатије мноштва умова обликованих ријалити садржајима и чланцима за брзу индоктринацију малоумних грла.

   Ако умрем млад посади ми на гробу само ружмарин, не дозволи тад да направе од тога тужни трећи чин, написа једном један пјесник.

   1. Nije vama lako pun kofer zla nositi…

      1. Teško je biti takav čovjekomrzac i imati toliko bezobzirnosti, pa optužiti Đorđa Balaševića za mrzitelja Srba. Možda bi vam pomoglo da pročitate saučešće srpskog patrijarha Porfirija, upućeno porodici Balašević.

      2. Bas si Khal Drogo…..

   2. Ugušiće te tolika mržnja.

   3. Свака вам част за коментар. Један од ретких коме није испран ум. Има наде

      1. Toliko mržnje…nije zdravo!

      2. Nema nade za takva razmisljanja, Predraze. Nema. Zao mi Vas je. I komentatora kome ste dali podrsku, takodje.

      3. Apsolutno saglasan. Sta bi se sve tu moglo napisati, a etikete bi bile lepljene fotonskom brzinom i jektoliyarskom kolicinom, u nasem divnom, “otvorenom” drustvu, u kome kakofonija glasova nije dozvoljena.

   4. Nije tebi lako s tobom. Ne razumes ti Vojvodinu i Vojvodjane. Navikao si da lajes i rezis i kukas nad samim sobom. Trebalo je hrabrosti da se bude Djole, A da se bude takav kao ti, mali, lako i brzo zaboravljen , treba samo malo oportunizma utopljenog u more prosecnosti. Drzi se ti Dodika, nama je dobar i Djole. Ne moze nam niko nista… a vama i ne treba niko, sami ste sebe osramotili vo vjeki vjekov.

8. Tekst dostojan sećanja na Balaša i njegovo delo. Sve najvažnije fusnote ka pesniku su tu i na pravim mestima. Čestitke autoru.

9. Odličan tekst o našem Đoletu. Dodala bih i svoje mišljenje podelila sa velikim brojem Đoletovih obožavalaca, da se, na žalost, neće ponoviti ovakav kvalitet u jednom čoveku: pesnik, mirotvorac, šeret, muzičar, šarmer… i sve što je najbolje i najljudskije. A tako jednostavno se uselio u naše živote – lakim notama, sa tekstovima razumljivim, a tako beskrajno dubokim i visokim do neba… I, eto, još jedna fraza se dokazala kao sušta istina: sve prave ljubavi su tužne. A o pravim ljubavima je Đole pisao i pevao sve dok nije „zaustavljen u koraku, il’ snu“. U istom snu smo i mi zaustavljeni, i teškim ćemo korakom ići dalje…

10. Moze li se vide reci od ovoga sto je napisano…ja ne umem sem da kazem hvsla Vama jer ste kazali ono sto osecam a ne bih umela da isto kazem.

11. Sjajan si g.Išjuhas.
    Osećam potrebu da kažem da je pesmom: Al se nekad dobro jelo, baš! Đole napisao najkraći i najlepši roman o Vojvodini. Mene se tako dojima!
    Pošto spadam u dođoše iz 1945, smetao mi je primitivizam novih dođoša, kojem se Đole tako bezazleno podsmevao. Treba to reći, jer je i lepo i tačno i bez mržnje!

12. Đole je preminuo.
    Smrt je kao i njegova prva ljubav
    došla tiho nezvana sama i za sva vremena Đoleta skrila je tu negde duboko u nama.

13. Plakao sam i ja, plačem i sad dok čitam ove redove….Moraćemo nekako sami dalje, generacijo moja…

    1. Đole je bio naš!

14. Sjajan tekst

15. Ja sam osoba koja tesko zaplace. Evo, sada placem. Secacu se toga dana, kada je moja kcerka izasla iz sobe i rekla, jao mama…Rekla sam joj, da, videla sam vest i vec dva sata mi se stegao neki obruc oko grudi i jedva sam prodisala, kao da je neko najblizi. Ona kaze, i meni. Nije mi bilo odmah jasno, kako, zasto, otisli su i Kemal i Arsen i Oliver i Boba i sa svakim od njih i deo moje mladosti. Ali Djole. Onda sam shvatila, Djole rode moj. Htela bih da ovo ne bude kraj, da Djole ostane nas znak raspoznavanja u ovim gustim maglama i mrznjama kojima nas preplavljuju sa svih strana. Zivot je ionako vec dovoljno tezak.

16. Svaka čast na odličnom tekstu, dugo nisam tako nešto dobro pročitala.Posebno kada se o Đoletu radi. ❤

17. Sjajan tekst,zaista. Hvala g.Kisjuhas.To je prava anliza nas i Djoleta,razumevanje,pa da,kao sto i dolikuje,to je taj isti mentalitet,Najbolji do sada napisan u Djoletovu cast i za oprostaj,divno.

18. Beskrajno hvala Alekseju

19. Baš lep tekst g. Kišjuhas.
    Veliki sam obožavalac dela Đorđa Balaševića upravo zbog te velike duše kojom je mogao sve nas da zagrli, dobrotom i ljubavlju zaogrne i sačuva od svakog zla.

20. Napustila nas DUSA ovih prostora….Mozda se neki novi klinci izbore za mir i razumjevanje…Za nadati se…Imali su najjjvrednijeg ucitelja…

21. Treba se čuvati demagogije kojoj je Kišjuhas sklon, a u ovom kontekstu bi to bilo da na prostoru bivše SFRJ za Balaševićem žale samo „progresivni, otvoreni, tolerantni, kosmopolite, bla-bla-bla“. Daleko od toga, za Balaševićem žalim i ja, iako se gnušam ideoloških stavova Kišjuahasa i komp.

    1. Znaci, vi niste progresivan, otvoren, tolerantan covek, niste kosmpolita i gnusate se takve komp. I uprkos tome zalite za Balasevicem. Nisam sigurna da bi Balasevic bio ponosan na takvog postovaoca njegove muzike i licnosti jer je on bas bio sve cega se vi gnusate.

       1. Pokušao sam da Vam odgovorim ali to ne prolazi sa ovim moderatorima.

22. VELIKI POZDRAV I HVALA VAM.
    VRAČARIĆI

23. Prelepo napisan tekst. Sve čestitke autoru koji je tako inteligentno spoznao da se o Balaševiću primereno može govoriti samo Balaševićevim rečima koje će nam, kako izgleda, sve više i značiti i trebati. Jer, sve je ostalo isto i ne misli da se menja, samo što nam njega više nema.-