Gde je nestalo društvo?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Interesantan tekst. Sociolozima verovatno sve vec poznato, ali nama koji nismo zavrsili drustvene nauke, a zanimaju nas ovakve stvari tj. pojave vrlo korisno tj. lepo objasnjeno. Bez puno statistike, a opet sasvim dovoljno za se potkrepi analiza tj. teorija.

2. ta upsesna skandinavska i severmjacka drustva imaju sve teze i gore probleme: ogromnu imigraciju, koja cuva svoje kulturoloske obrasce, antisemitizam, drastican porast klasicnog kriminala

3. Kao i uvek, aktuelan i tacan tekst Kisjuhasa! Pogadja sustinu naseg drustvenog propadanja.

4. Sjajan tekst.
   Jedan mali dodatak.
   Osećaj prihvaćenosti je važan psihološki činilac društva. Nisam više usamljen, sa ljudima sam.
   Osim toga, zrela društva formiraju društvenu svest.
   Svaki pojedinac „uronjen“ u društvenu svest ima osećaj slobode ali i odgovornosti.
   To razdvaja građevinu zvanu društvo od gomile.

5. Da bi bio visok stepen socijalnog kapitala u nekom društvu-državi, potreban je što viši stepen nacionalne, kulturološke i civilizacijske srodnosti, a sve to se protivi onome što propoveda Kišjuhas. On kritikuje zemlje Istočne Evrope, kaže da je tu veliko nepoverenje u institucije a u ovom tekstu-prethodno navodi da je najmanji stepen nejednakosti u Evropi u Slovačkoj, Sloveniji i Češkoj! A te zemlje su još uvek relativno nacionalno homogene a Kišjuhas bi voleo da je nivo poverenja u državama-socijalni kapital, najviši u izrazito multikulturnim društvima koje on stalno preporučuje-ali to nije slučaj, već je upravo obrnuto. Što veća multikulturalnost to niži nivo poverenja-socijalnog kapitala.

6. Ovde bi imalo još dosta toga da se napiše, jer smanjenje socijalnog kapitala u Srbiji traje već 30 godina. Nisam sociolog, ali pratim dešavanja u društvu i odnose među ljudima. Ratovi, sankcije, inflacija, državni kriminal devedesetih su uništili taj socijalni kapital, a dolazak AV-a na vlast je samo nastavila taj trend.
   Jednu stvar bih voleo da pomenem, koju cenjeni kolumnista nije u ovom tekstu: hipokriziju u društvu, tj. ogromno licemerje, koje može da se oseti isto kao i smrdljivi vazduh koji nas truje. Zamolio bih autora da se pozabavi hipokrizijom u nekom od sledećih tekstova.

7. Sve je tacno, sem da je u nas posle II sv rata bilo idilicno zbog komunizma. Svuda je posle svetskog rata pocela obnova, svi su bili zaposleni… I u imucnijim zemljama EU je danas sumorno i dekadentno, druzenje, solidarnost, sta je to? Mi, I ostale, tehnoloski nerazvijene zemlje bivseg komunizma smo u najgoroj situaciji sakupljanja prvobitnog kapitala. Ne mogu se periodi drustvenog razvoja preskakati.