Geopolitika vakcine

U pitanju su tri slična pitanja – ali bi isti i/ili različiti građani na njih davali sasvim različite odgovore (može i u komentarima ispod kolumne). Prvo, značajne razlike bi se pojavile između pitanja o samo vakcini nasuprot onom o vakcini sa geopolitičkim predznakom (bilo američkim, bilo ruskim). Drugo, još značajnije razlike pojavile bi se u kontrastu između tzv. američke i ruske vakcine. Jedan deo populacije bi se vakcinisao ruskom (ali ne i američkom), a drugi bi se vakcinisao američkom (ali ne i ruskom).

U čemu je kvaka? Da li su to građani možda različito informisani o različitim vakcinama? Ma kakvi. U pitanju je refleksija činjenice da su vakcine postale – političko i ideološko, a ne naučno, imunološko ili epidemiološko pitanje. Pa se ljudi i tim povodom međusobno dele i grupišu po ideološkim i političkim linijama podele.

Razmotrimo evoluciju kroz prirodnu selekciju i sledeće pitanje sa testa iz biologije. Tokom industrijske revolucije u 19. veku, crna čađ i garež počeli su da prekrivaju engleska sela i gradove. Do tada beli biberasti moljci (Biston betularia) vremenom su evoluirali u tamniju boju.

Kako se ovo dogodilo? 1) Moljci su postali tamniji da bi se bolje prilagodili okruženju. 2) Moljce sa tamnijom bojom ređe su jele grabljivice, pa su ostavili više potomstva. Šta je tačan odgovor?

Tačan je onaj prvi, dok drugi predstavlja laičko, naivno i tzv. lamarkističko shvatanje evolucije, umesto darvinističkog. Evolucija ne funkcioniše posredstvom gradualne transformacije, već preko slepe varijacije i selektivne retencije.

Ako su drage čitateljke i čitaoci omašili, za utehu je da je pogrešila i većina studenata sa Harvarda. I sad, nezavisno od (ne)tačnog odgovora, da li čitaoci smatraju da je živi svet nastao kroz evoluciju ili ne? Zato što je u tome bila važna poenta ovog eksperimenta. To koliko osoba (ne) poznaje evoluciju – nema nikakve veze sa tim da li smatra da je živi svet nastao evolucijom (ili ne). Drugim rečima, ljudi mogu verovati u evoluciju bez da je razumeju, i obrnuto – mogu dobro razumeti evoluciju na testu, ali i dalje ne moraju da veruju u nju. Znanje tu jednostavno ne igra nikakvu ulogu.

I u ovoj nevolji ljudskog uma leži paradoks savremenog sveta. Kako je moguće da u 21. veku, u dobu nepojamne i dosad neviđene dostupnosti znanja, sve više ljudi odbacuje evoluciju, globalno zagrevanje, 5G tehnologiju i vakcinaciju? Stotinu mu Kolumbova, danas pojedini ljudi odbacuju i da je planeta Zemlja okrugla, u šta nisu sumnjali ni u srednjem veku. Zašto?

Uobičajeni odgovor tada glasi – neznanje. I/ili loše obrazovanje. Traljavi obrazovni sistem učinio je ljude naučno nepismenim, zbog čega postaju skloni teorijama zavere, antivakcinašima i ravnozemljašima. Sve što nam treba jesu bolje školstvo i više nauke u medijima. Takvo objašnjenje zvuči primamljivo i ovom sociologu, kolumnisti i univerzitetskom nastavniku. Ali, sudeći po spomenutom eksperimentu, biće da je ono – pogrešno.

Kako odlično argumentuje kognitivni psiholog i publicista Stiven Pinker, verovanje u ispravnost evolucije nije indikator nečije naučne pismenosti ili kvalitetnog obrazovanja. Ne, u pitanju je samo izraz političke i ideološke lojalnosti jednoj specifičnoj liberalnoj i sekularnoj kulturi, nasuprot onoj koja je konzervativna i klerikalna.

Neke naučne činjenice sa sobom ne nose ovaj ruksak politike i ideologije. Elektroni su delovi atoma; postoje jonske i kovalentne hemijske veze; tela padaju zbog sile gravitacije; Dunav se uliva u Crno more; antibiotici ubijaju bakterije. Super. Ali, neka druga i preteća pitanja našeg doba nemaju tu sreću da su ideološki neutralna. Kad je reč o evoluciji, naravno, u sve se upliće religija.

Povodom globalnog zagrevanja i nauke o klimi, mešaju se kapitalizam i neoliberalizam. U protivljenju naučnoj medicini, reč je o ideološkom i parareligijskom protivljenju ideji o ljudskom telu kao mašini, te o političkom i populističkom uradi sam protivljenju tzv. ekspertima i establišmentu u belim mantilima.

Uzgred, i ona liberalna javnost ima svoje mrtve uglove znanja i prateće naučne nepismenosti. Evo još jednog testa koji navodi Pinker. Da li je sledeća tvrdnja istinita ili ne: „Ako se zbog globalnog zagrevanja istopi polarna kapa na Arktiku, podići će se nivo vode u okeanima i morima“? Ova tvrdnja je zapravo – lažna. Globalni nivoi mora podižu se jedino zbog otapanja leda koji se nalazi na zemlji, npr. na Grenlandu i Antarktiku (a ne leda u vodi kao na Severnom polu, ili kao u čaši koka-kole).

Dakle, moguće je verovati u globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem, a da se ne poznaju osnove ovog neobično komplikovanog procesa. Određena verovanja, poput onog u evoluciju ili globalno zagrevanje, jednostavno postaju simboli naše kulturne vernosti ili odanosti jednom tipu mišljenja. I mi ih prihvatamo ili odbacujemo na osnovu toga šta tačno identitetski jesmo, a ne na osnovu toga šta naučno znamo.

I upravo zato je pitanje o tzv. ruskoj vakcini proizvelo toliku šizmu u glavi i pratećem umu konzervativne, ali i liberalne javnosti. Antivakcinaši su po pravilu konzervativni, rusofilni i putinoljubni, zbog čega na pomen ruske vakcine zapadaju u kognitivnu disonancu i mentalnu nevolju. Međutim, identično je i sa liberalnom i provakcinaškom javnošću koja je neretko rusofobna, te se najednom femka oko ruske vakcinacije.

Naravno, postoje i racionalne i suvisle skepse povodom vakcine iz ruskog instituta Gamaleja – da su ovi naučnici neprimereno zbrzali proces stvaranja nove vakcine (o čemu izvrsno piše epidemiolog Zoran Radovanović), ili da su samo ruski i proruski mediji požurili sa reklamiranjem geopolitičke pobede. Pa ipak, većina naših laičkih reakcija ostaje instinktivna i dolazi iz utrobe ili prepona, bez znanja i obaveštenosti o samom procesu, bilo na ruskim, američkim, britanskim ili kineskim naučnim institutima.

Nimalo neobično. Za adekvatnu procenu delotvornosti bilo koje vakcine trebaju nam tačne informacije, otvoreni podaci, i krajnje sofisticirano znanje iz imunologije. A pošto sve to nemamo, oslanjamo se o sopstvenu politiku i ideologiju kao o štaku ili štap. Dok ni to znanje najčešće nije dovoljno.

Antivakcinašica dr Jovana Stojković se ne protivi vakcinaciji zato što je prespavala predavanja na Medicinskom fakultetu, već joj se protivi zbog svoje političke ideologije. Ako želimo da otkrijemo ko se u stanovništvu protivi vakcinaciji, nećemo daleko dogurati ukoliko ljude priupitamo o detaljima iz imunologije ili o njihovom obrazovanju (čak i ako obrazovaniji građani po pravilu jesu i politički liberalnije orijentisani građani). Bolje je da ih priupitamo za njihovu političku ideologiju i političke vrednosti.

Dakle, iz onih političkih i vrednosnih razloga, jedni se mršte i sumnjaju u rusku ili Putinovu vakcinu, a drugima je muka u želucu i reaguju kao opareni na američku ili Gejtsovu. Dok, izvrsnim tvitom bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića: „Svaki put kada neko za vakcinu kaže da je ruska, britanska ili kineska, milijardu korona virusa se zagrcne od smeha.“

Ironično, ali u promociji bezbedne i efikasne vakcinacije u društvu zato ne pomažu nauka, naučnici, obrazovanje ili medijsko raskrinkavanje. Ne može se samo naukom, kako je u istoimenom tekstu o teorijama zavere odlično tvrdio urednik popularno-naučnog časopisa Odiseja Nikola Zdravković.

Slično tome, mnogi inženjeri na Fejsbuku ili naučni novinari po televizijama (poput Slobodana Bubnjevića) jednostavnim su rečima i prostim primerima hrabro tumačili zašto je strah od 5G tehnologije neosnovan koliko i budalast. Ali, koliko god da su ovakvi poduhvati važni i vredni hvale, ostaje pitanje koliko su delotvorni. I da li su preobratili i jednog 5G zaveraša sa alufolijom na glavi, samo zato što mu je rastumačen opseg frekvencija iz fizike iz osnovne škole? Još jednom, (ne)znanje je tu irelevantno, ključna je ideologija.

Svi smo mi podeljeni u političke tabore i ideološka plemena. Prva i Druga Srbija postoje, čak i ako su ovi termini relativno anahroni. Ili, oni postoje uprkos tome što vode poreklo iz drugačijeg doba – otprilike poput levice i desnice iz 1789. i rasporeda sedenja u tom revolucionarnom francuskom parlamentu.

Politički kompasi takođe su komplikovane stvari, i nisu binarni i dihotomni. Pa opet, ljudi jesu liberalniji ili konzervativniji, po vokabularu iz američke političke kulture. I svrstavaju se u ova plemena, i zakopavaju u rovove, bez mnogo proveravanja činjenica i pratećeg znanja usput.

Zato događaji poput ruske vakcine toliko nelagodno žuljaju naš udobno poslagani um koji ne želi da mu se drma kavez. Ali jeste javnozdravstveni i društveni problem ako se fenomeni poput vakcinacije danas – geopolitičare i ideološki politizuju.