Godina pandemije

 U toj knjizi, jednom genijalno jednostavnom i jednostavno genijalnom idejom, Darvin je objasnio i dokazao suštinu svega živog na planeti. I, najverovatnije, svega živog van te planete. Dakle, nije reč samo o južnoameričkim ptičicama i njihovim kljunovima, niti samo o šimpanzama i ljudima, već i o dinosaurusima, vanzemaljcima i – virusima. Kao što je, nadajmo se, takođe poznato, nalazimo se i u godini pandemije. Svetska zdravstvena organizacija je, po hitnom postupku, proglasila pandemiju gripa H1N1. Proglašenje pandemije je statistička stvar, dakle, to znači „samo“ da se virus proširio po većem delu planete nego što je to uobičajeno. Međutim, svakako onespokojava činjenica da je poslednja pandemija bila obznanjena pre više od četrdeset godina.

Virus je jedna veoma nekomplikovana stvarčica, a verovatno je najveći ubica ljudi u istoriji. Naime, virus gripa čini tek desetak proteina složenih u genom, što je jednostavnost velika i za mikrobiološke standarde. Međutim, za razliku od složenosti sokolovog oka ili čovekovog mozga, strategija virusa u takozvanoj „borbi za opstanak“ nije složenost, već izuzetna fleksibilnost njihovog genoma. Segmenti gena virusa dopuštaju neverovatno laku mutaciju i razmenu informacija sa drugim virusima. Drugim rečima, neverovatno brzu evoluciju prirodnom selekcijom. Upravo zato nam svake godine trebaju nove vakcine: od jedne sezone do druge, virus se već toliko izmenio da prošlogodišnje vakcine više ne rade svoj posao.

Priče o mutacijama i adaptacijama – dakle, o evoluciji – pune novinske tekstove i televizijske reportaže. Ironično, ali tada kao da Darvin progovara „Jesam li vam rekao!“ iz svog groba u Vestminsterskoj opatiji, gde mu je najbliži komšija Isak Njutn. Međutim, Darvin sigurno ne bi likovao niti bio radostan zbog toga. Stari dobri Čarls je i sam celog života bolovao od relativno misteriozne bolesti koju je, takođe ironično, pokupio u Južnoj Americi i sa sobom poneo u englesku provinciju. Čak troje njegove dece umire od bolesti i ova činjenica takođe objašnjava Darvinovo odsustvo vere u naročito zainteresovanog tvorca. Nedeljom, kada je njegova porodica odlazila u crkvu, Darvin se šetao unaokolo.

Ako je zbog svetske ekonomske krize porasla prodaja Marksovog „Kapitala“, zbog svetske zdravstvene krize morala bi skočiti prodaja Darvinovog „Porekla vrsta“. Jer, bolest je, pre svega, evolucija u toku. Odnosno, evolucija „uživo“. Mikrobi se procesom prirodne selekcije adaptiraju na nove domaćine i ekološke kontekste. Prirodnu selekciju, uz Alfreda Rasela Volasa, otkrio je upravo Čarls Darvin. Širenje, mutacija i otpornost/adaptivnost virusa je, pre i iznad svega, darvinistički proces. Virusi su darvinistički stvorovi kao i sve ostalo živuće – samo na turbo pogon. Bez teorije evolucije, nemoguće je razumeti karakteristike novog virusa gripa, niti razviti lek. Mikrobiolozi i farmaceuti to, naravno, veoma dobro znaju. Ali, bilo bi u najmanju ruku korektno da to shvati i najšira javnost. Nepopularnost i navodna kontroverznost teorije evolucije, kao i globalno „humanističko“ opadanje poverenja u snagu prirodnih nauka i naučne metodologije, drastično slabi čovekove resurse u stvaranju dugotrajnijeg, zdravijeg i kvalitetnijeg života.

Evolucija se u obrazovnim programima Sjedinjenih Država razmahala zbog – hladnog rata. U jednom trenutku, krajem 1950-ih godina, Amerikanci su uvideli da kvalitet njihovog obrazovanja iz prirodnih nauka zaostaje za Sovjetskim Savezom. Prva stvar u američkoj obrazovnoj reformi iz 1958. godine bila je veliki povratak teorije evolucije u udžbenike iz prirodnih nauka. Izgleda da, kada zagusti, političari umeju da se oslone na ono što su tvrde činjenice i naučna istina. Danas Sovjetskog Saveza više nema, a kreacionisti deluju prilično glasno u svojim opsesivnim laprdanjima. Međutim, rat koji sada kuca na vrata nije hladan, već podiže temperaturu. Od njega kašljemo, i cure nam nosevi. Biološko oružje za masovno uništenje (po)javilo se samo, ne na Bliskom istoku, već i na našem kućnom pragu: iz srca ili prepona Majke Prirode. Godina Darvina najbolji je razlog za novu renesansu interesovanja za Darvinovu veliku ideju. Ako nekima ovo nije dovoljno, godina pandemije bi morala biti. U suprotnom, najčitanija literatura bi lako mogla postati Kamijeva „Kuga“.