Golišava Savetnica

Naime, „golišava savetnica“ je etiketa za ženske osobe sa poluobnaženim ili provokativnim fotografijama na Fejsbuku i/ili Instagramu, a koje imaju tu (ne)sreću da ih su zaposlene u Vladi Srbije ili sličnoj javnoj ustanovi. I koje zatim, pod punim imenima, prezimenima, biografijama i navedenim fotografijama, postaju predmet mizoginih i seksističkih kampanja mržnje po tabloidnim medijima. Jer, zaista, ovakve priče imaju sve što garantuje visoku čitanost i klikabilnost: od golotinje do politike, preko korupcije i skandala. One su i melodrama-sapunjara i političko-erotski triler u jednom. Dok svaki klik dodatno hrani gromoglasno coktanje samozvane moralne većine. To jest, ove priče imaju sve osim – poštovanja prema (tim) ženama. Koga briga za privatnost, dostojanstvo, integritet, nekakvu etiku, zdrav razum ili, uostalom, slobodu da se sa telom radi šta se poželi? A posebno fotografiše, hvala savremenim mobilnim telefonima? Lakoća zapadanja u blato seksizma jednostavno je neodoljiva.

U početku (novembar 2013 – mart 2014) pažnja je bila usredsređena na kadriranje Ministarstva spoljnih poslova, tokom ministrovanja Ivana Mrkića. To jest, na kadrove (privatnih?) fotografija čak tri devojke – V.H., M. G. i N. Lj. Uzgred, nijedna od njih nije imala diplomatski status niti diplomatsko zvanje, bile su zaposlene u pres službi i sličnim marginalnim entitetima, mahom na određeno vreme ili na probnom radu. Jedna od ovih devojaka je zbog medijskih pritisaka izgubila radnu knjižicu, što nije zaustavilo kampanju („Golišava savetnica je dala otkaz, ali srpska diplomatija je i dalje razgolićena!“). Zatim, u julu ove godine dolazi do kampanje protiv D. J., takođe „golišave savetnice“ iz Vlade Srbije, koja se nešto sporečkavala sa policijom, a dovođena je u vezu sa Tomislavom Nikolićem. Nedavno i od strane Vojislava Šešelja u sasvim prikladnoj transformaciji od četničkog vojvode koji vedri i oblači po Balkanu do penzionerke koja uz kaficu tračari o vanbračnoj deci po toaletoidima. Put od „Braćo Srbi i sestre Srpkinje“ do „Da ti nešto kažem, sestro slatka“ ponekad je neobično kratak. Konačno, javnost koja živi za fajt se prošle nedelje upoznala sa K.S., devojkom koja je zaposlena na poziciji sekretarice u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Mašina javne defamacije ostala je ista („Da stvar bude gora, njene golišave slike krase gotovo sve društvene mreže!“), samo su sintagme postale kreativnije. Naime, ova devojka je dobila epitet „rulet-dame“, zbog podatka da je svojevremeno radila u kazinu, kao da je raditi (tamo) greh. Naprosto, sijaju zvezde kao oči konobarice (da si bar ovde, pa da dođu i drugarice), Bajaginim besmrtnim, metafizičkim rečima.

A u čemu je tačno problem? Na površini izlivenoj za umno nedorasle, deluje kao da su se tabloidi zdušno zdali u raskrinkavanje korupcije vladajućih struktura, aludirajući na nepotizam prema ljubavima ili ljubavnicama državnih funkcionera. Kao i da ispravno ukazuju na obrazovnu i profesionalnu (ne)kompetentnost ovih devojaka za poslove na kojima rade. Međutim, ovakvog famoznog istraživačkog novinarstva u navedenim tekstovima i traljavim pričama među provokativnim slikama jednostavno – nema. U njima, muškarci i političari su netaknuti ili samo ovlaš implicirani, navodna nestručnost njihovih „golišavih savetnica“ se ne argumentuje i ne problematizuje, izvori su misteriozno nemušti, a jedino istraživanje se svodi na voajersko prelistavanje tuđih fotografija po Fejsbuku. Drugim rečima, mete ovakve kampanje ostaju jedino – žene. Dehumanizovane i objektifikovane po hajkama i harangama, na radost čitalaca i kliktača. Zbog toga nije reč o istinskoj kritičkoj javnosti ili o kontroli vlasti, već o staroj-lošoj mizoginiji i seksizmu. Na delu je samo još jedan lov na veštice, u Srbiji, u 21. veku.

Drugim rečima, prvi problem je u tome što su golišave savetnice – savetnice. To jest, što nisu savetnici. Da li je bilo i jedne kampanje protiv armije nekompetentnih i neobrazovanih partijskih omladinaca koji sviraju muškim genitalijama po izmišljenim radnim mestima javne uprave? Da li je neko češljao Fejsbuk i Instagram fotografije nekih novozaposlenih muških savetnika? Njihovih fotografskih uradaka sa, recimo, neprimereno razdrljenom košuljom u maliganskom i troprstaškom magnovenju po nekakvom splavu? Ne, društvene mreže muškaraca skandalizuju „intelektualno“ – statusi, tvitovi, poruke i ostalo – mada se i to dešava retko ili je kratkog daha. A koliko bismo tek tu pronašli lažnih citata Ive Andrića (ili pseudointelektualnih bulšita Paola Koelja), navijaštva, homofobije, srbovanja, zahvaljivanja „đeneralu“, teorija zavere i ostalog? Lično, umesto selfija bujnih grudi u brushalteru „golišavih savetnica“, mnogo je dramatičnije, opasnije i (mora da) više zabrinjava ukoliko Fejsbuk nekog „negolišavog savetnika“ u Vladi Srbije otkrije da dotični funkcionerčić veruje u to da vakcine izazivaju autizam ili da je američka Vlada 11. septembra sama srušila Kule bliznakinje. „Golišavim savetnicama“ se ponekad spočitavaju privatni fakulteti i dobijanje posla van konkursa, što je okej za spočitati, ali isti standardi javne defamacije ne važe za mladolike savetnike u košuljicama i džemperčićima na „V“. Konačno, i pretpostavljeni muški zaštitnici ovih devojaka su anonimni ili nepostojeći. Dakle, ove razgolićene veštice srbijanskih tabloida možda imaju snošaje sa demonima i đavolima, ali dotični po pravilu ostaju neimenovani. Dok se one, naravno, spaljuju na lomači medijske strave i užasa.

Drugi problem je u tome što su golišave savetnice, naravno, golišave. Naime, jedini argument za zlobnu medijsku kritiku ovih devojaka i položaja koji zauzimaju su erotizovane fotografije sa njihovih ličnih profila na društvenim mrežama. „Na internetu je moguće naći veliki broj vrlo provokativnih fotografija mlade savetnice“, kraj citata, a zatim se, da se kliktač ne bi mnogo trudio, ove fotografije odmah i nude na uživanje. Samim tim, implicirana je sledeća podlost ili lukavstvo uma: neko ko se na ovaj način fotografiše i predstavlja, ne može biti kompetentna ili kredibilna državna funkcionerka. I neka se spremi za javni progon. Šta to tačno znači? Da li to žene koje su zaposlene u Vladi Srbije, ili u SANU, ne smeju da imaju letnje fotografije u bikiniju na svojim Fejsbuk profilima? Zabranjeno im je da puće usne i stiskaju grudi tako da ispadnu veće? Čak i retroaktivno, pre zaposlenja? Stoji li to u Ugovoru o radu? Treba li da stoji, ili da odmah u državnu službu zapošljavamo samo monahinje Pećke patrijaršije? Pretpostavka da je žena koja se provokativno fotografiše ili obavlja slična pseudonepočinstva na bilo koji način problematična je zastrašujuće konzervativna koliko i opasna. Velikim delom i zato što svodi ženu na tu fotografiju i ništa više. Kako je to na svom sjajnom blogu („Mind Readings: Brainstorming Manifesto“) objasnila psihološkinja Sonja Pavlović, objektifikacija osobe učini da ovu osobu pretvaramo u entitet sa manje inteligencije i manje kompetencije, ali i sa više osećajnosti. Zbog čega dodatno pretpostavljamo da im je potrebna zaštita – naravno, muška i nadasve čvrsta. To znači da tabloidna šatro kritika kadrovske politike u vezi sa golišavim savetnicama zapravo samo perpetuira ili osnažuje stanje u kojem su žene pasivne i nemoćne, a muškarci su ti koji treba da im udeljuju nagrade, pozicije i prava. A ako još uvek osećamo nelagodu zbog toga što je u javnoj upravi neko atraktivno i mlado čeljade nesklono velikim količinama tekstila na telu, razmislimo o sledećem. Internetima uveliko kruži i fotografija mlade, vesele i potpuno nage Angele Merkel sa drugaricama, na nekakvoj nudističkoj plaži. Da li i nju ova fotografija čini nekompetentnom funkcionerkom?

Puno važnije pitanje od „golišavih savetnica“ po ministarstvima i akademijama zapravo su – ta ministarstva i akademije. Dok su tema samo ove devojke i one su te koje se medijski razgolićuju, a ne ministri, akademici, državni sekretari i ostali aparatčici. Kao da su dotičnoj ekipi jedina slabost – one. Dakle, umesto ozbiljnih kritičkih analiza srpske diplomatije, ili bavljenja odgovornošću Srpske akademije nauka i umetnosti za, recimo, međuetničku klanicu u bivšoj Jugoslaviji, mi cokćemo i pritajeno onanišemo na zgođušne devojke koje su dobile državni posao. Poput opskurne i mračne provincije, bilo na selu ili u gradskom komšiluku svejedno, merimo dužinu suknje i obim grudi, kompleksaški kršeći prste. Kreiramo mitsko biće, Golišavu Savetnicu, kao babarogu ili dežurnog krivca za sopstvene neuspehe, frustracije i nezadovoljstva. A društvo koje ima problem sa atraktivnim mladim ženama – zato što su atraktivne mlade žene – predstavlja društvo u problemu koji je veći od svih javnih dugova na svetu.

Konačno, Golišava Savetnica nije ništa novo u kulturi i civilizaciji planete. Naprotiv, pitanje je kako bi kultura i civilizacija opstale (ili na šta bi ličile) bez njih. Od antičkih hetera do modernih kurtizana, mnoge hrabre, obrazovane, inteligentne i slobodoumne žene relaksiranijeg morala koristile su svoja znanja i veštine da bi došle do položaja prestiža i moći. A mnoge od njih – Rava iz Jerihona u Bibliji, Periklova hetera Aspazija iz Atine, vizantijska carica Teodora, Madam de Pompadur ili Mata Hari – su i promenile svetsku istoriju. Pa i u osnovi same reči „kurtizana“ zapravo je dvor iliti vlast. Naime, u dobu kada su muškarci bili moćnici, što je doba koje nažalost još uvek traje, oni mudriji mužjaci su koristili savete upravo ljubavnica da bi kvalitetnije vladali i bolje se ponašali u društvu. I zato – treba nam više, a ne manje Golišavih Savetnica. I u Vladi, i u diplomatiji, i u akademiji, i posvud. Probali smo sa savetima erektilno disfunkcionalnih i zadriglih staraca kojima se diže jedino na Veliku Srbiju, pa je to slavno propalo. Okušajmo sreću sa ambicioznim i slobodoumnim mladim ženama koje su svojim telima – a i mozak je telo – uspele da dođu do vlasti ili moći u dobu rigidnog konzervativizma i razmahanog patrijarhata. Savetnice, a posebno golišave, obično savetuju dobro. Slušajmo ih više.