Horoskop: opasna zabava

Čime se ne kapira da to što neka praksa nije zabranjena ili kriminalizovana, poput prodaje cigareta ili širenja hlamidije, istovremeno ne znači da je ona dobra ili poželjna. Jer posvećenost naučnoj istini i znanju umesto njuejdž sujeverju, zabludi i obmani bi morao da bude sasvim dovoljan i samorazumljiv razlog zašto horoskopu nije mesto u bilo kojoj, a posebno u ozbiljnoj novini.

Razlog više je u tome što su upravo novine bile glavni krivac za popularizaciju astrologije među tzv. „običnim“ stanovništvom. U svom mesopotamskom početku, astrologija je bila zanimacija sveštenika koji su se paralelno bavili osmatranjem neba, matematikom, ali i predviđanjem budućnosti za vladare koji su ih izdržavali. Astrologijom se zatim zaludeo i helenistički svet, ali se ona ozbiljnije vraća u igru tek od 13. veka. Tu stvar sa horoskopom niko nije bolje objasnio od velikog astronoma Johana Keplera, koji je astrologiju nadahnuto nazvao „glupošću“ i uporedio je sa „prljavim blatom“, „hrpom crvotočine“ i „smrdljivom gomilom balege“, kraj citata. A nije da nije znao šta govori: on sam je pravio horoskope za habzburškog kralja Rudolfa II i ostalo plemstvo, od čega je živeo i finansirao svoje bavljenje naukom, odnosno astronomijom. Dakle, u svom tom vremenu do danas, posredi je bilo nekakvo šatro misteriozno znanje koje je ekskluzivno rezervisano za dvor, aristokratiju i eventualno dvorske dame, a ne za prosečnog Petra Petrovića sa uplatnice.

Do masovne popularnosti astrologije dolazi tek od 1930-ih godina, kada je britanski astrolog Ričard Harold Nejlor dobio svoju redovnu kolumnu u britanskom tabloidu Sandej Ekspres. Tačnije, njegov članak „Šta novoj princezi predviđaju zvezde?“ od 24. avgusta 1930. godine (posvećen budućnosti tek rođene princeze Margarete) učinio je da Nejlor avanzuje i dobije redovnu kolumnu. On je zatim i osmislio rubriku koja je stvorila onaj prosti horoskop iz novina kakav poznajemo danas – dvanaest znakova zodijaka u koje se razvrstavamo na osnovu datuma rođenja, uz prateći banalni i prozaični tekst za svaki dan. I zvezda je odistinski rođena. Tu su rubriku ubrzo kopirale ostale britanske, a zatim i belosvetske novine, široko otvarajući polje astrologije za plebs ili pučanstvo. Uzgred, šta je novorođenoj princezi „predvideo“ Nejlor? Da je čeka „veoma ispunjen život“. Drugi svetski rat već nije bio predvideo, a u jesen 1939. godine je upozorio da opasnost vreba od – braka bez poroda.

I sad važi, ali da li je sva ta jalovost razlog da ukinemo jednu nevinu zabavu i veselu razonodu? Jedan simpatični dnevni „da vidim prvo šta kaže horoskop“ ritual pri listanju novina od repa? I da bez posla ostavimo malog preduzetnika i hororarca sa njegovim natalnim kartama i opštim mestima? Nemamo li veće probleme u ovom društvu, evo, vidi kako se Vučić raspištoljio u svojoj strahovladi? Treba li nam nova cenzura? Pa, imali društveno-političke probleme ili ne, branili slobodu štampe ili jok, problem je u tome što horoskop nije ni bezopasan ni naivan. Drugim rečima, naučno i kritičko raskrinkavanje ili inventivne uvrede na račun astrologije može da uputi svako ko poseduje bar malčice naučnog znanja ili komadić zdravog razuma (a mogu se videti i Fusnote #146). Ali poenta nije samo u tome. Radi se i o raskrinkavanju popularne zablude da je astrologija samo jedna benigna razonoda i zajebancija, odnosno bezopasna zabava. Jer ona to nije. Njoj nije mesto u novinama koje drže do sebe zato što astrologija sa sobom ne donosi samo gomilu Keplerovih kreativnih metafora spomenutih malopre, već i hrpu direktne štete i indirektnih opasnosti. Evo i kojih.

Prvo, astrologija predstavlja sasvim neposrednu finansijsku štetu za pojedinca, državu i društvo. Milijarde dolara se potroše na astrologiju, horoskope, natalne karte i ostale budalaštine svake proklete godine, a taj novac bi mogao da se iskoristi za teleskope, akceleratore čestica, nanotehnologije, spejs šatlove, robote, izvore obnovljive energije, ili na škole, fakultete, ambulante, bolnice, medicinska istraživanja, psihijatre i psihoterapeute, poslovna usavršavanja i edukacije, učenja jezika (redovnih ili programskih) ili nekog instrumenta, odnosno na letovanja, zimovanja, bioskope, romantične večere, koncerte, čipkani donji veš, seksualne igračke i ostale stvari koje realno poboljšavaju naš poslovni, zdravstveni i ljubavni život. Astrološki biznis je tipično u sivoj zoni – astrolozi najčešće ne izdaju fiskalne račune – a svako od nas poznaje bar jednu osobu kojoj astrologija nije samo nevina razonoda u novinama, već ozbiljna stavka u kućnom budžetu. Mnogi naši prijatelji, kolege ili komšije sipaju novce u džepove astrologa za malo neosnovane utehe i nade bez pokrića, a ovaj sivi porez na lakovernost bi mogao biti upotrebljen za nešto što zaista funkcioniše.

Drugo, astrologija predstavlja i fino upakovani seksizam. To jest, ona na indirektan, ali i sistematski način degradira i sapliće žene kada je reč o poslu, zdravlju i ljubavi. Istraživanja pokazuju da su žene sklonije ili više privučene astrologiji od muškaraca. Uzrok takvog stanja nije u nekakvoj lakovernoj ženskoj prirodi, već u muškarcima. Tačnije, u patrijarhatu, odnosno u tome što su žene istovremeno i nažalost marginalizovani, te diskriminisani deo stanovništva. Astrologija dodatno ohrabruje ovakvo odurno stanje time što su horoskopi obično usmereni ka ženama – specijalizovani ženski časopisi redovno imaju par astroloških stranica, dok ih specijalizovani muški časopisi nemaju (a slično je i sa televizijskim programima). Dakle, sistematski fokusirajući pažnju žena na natprirodno i pseudonaučno, umesto osnaživanja žena u pravcu znanja, nauke i preuzimanja odgovornosti za svoj život i sudbinu, astrologija perpetuira seksizam i osnažuje rodne nejednakosti u našim društvima.

Treće, astrologija sama diskriminiše, deli, razdvaja i stvara stereotipe i predrasude na način na koji to čine rasizam i nacionalizam. Osnova astrologije i horoskopa je rasuđivanje o ljudima na osnovu arbitrarne i nepromenljive karakteristike „horoskopskog znaka“. U pitanju je misaoni okvir koji tvrdi da zna nešto o crtama ličnosti, karakteru i ponašanju individue na osnovu (datuma) rođenja. A u čemu je tačno razlika između stereotipa i predrasuda o Jevrejima i crncima i onih o Bikovima i Jarcima? Zamislimo oglas u novinama: „Dama, 42, neudata, Srpkinja, traži muškarca za druženje i brak. U obzir dolaze Srbi i Mađari. Hrvati i Albanci nipošto.“ Takvu osobu bismo otpisali kao zadrtu nacionalistkinju. A zašto nam je onda isti oglas u formi „Dama, 42, Jarac“ i „U obzir dolaze Ribe i Ovnovi, a Bikovi i Blizanci ne.“ posve prihvatljiv? Posredi je isto mentalno đubrivo koje na pristrasan način pripisuje određene stereotipne karaktere i crte ličnosti nekakvim budalastim kategorijama ili velikim ljudskim grupama. Pseudonaučni rasizam 19. veka počivao je na istom humusu arbitrarnog razvrstavanja u stereotipne grupe kao i pseudonauka astrologije. I možda nema naročito velike diskriminacije među znakovima zodijaka, iako postoje oni koji su više ili manje „kul“. Ali nas astrologija ipak čini i besramno taštim i nepristojno egocentričnim zato što neguje jedno seksi uverenje da smo sasvim lično i intimno povezani sa univerzumom. To jest, da Sunce, Mesec, Jupiter i Saturn zaista mare za našu povišicu na poslu, bolove u leđima ili prndačenja po spavaćim sobama. U pitanju je samozaljubljenost kosmički teške kategorije.

Četvrto, astrologija snažno promoviše i zagovara fatalizam, koji zatim hrani neodgovornost i javašluk. Ukoliko verujemo u astrologiju, po definiciji verujemo u sudbinu, a samim tim i u nepromenljivost našeg sveta, života i blagostanja – posla, ljubavi i zdravlja. Iako će se relativno malobrojni istinski i do samog kraja prepustiti hiru nebeskih tela po ovim pitanjima, rigidna fatalistička logika ostaje. U pitanju je varijacija na temu kosmičke predestinacije ili predodređenosti, što je ideologija koja neguje neodgovorne građane. Naime, ako je sve već zapisano u zvezdama, ako je tako „suđeno“, zašto bismo se uopšte trudili? I zašto bismo pokušavali da promenimo i poboljšamo svoju turobnu egzistenciju, ako nas horoskop i natalna karta utešno mire sa „sudbinom“? Na ovaj način, astrologija ukida mogućnost promene i odbacuje demokratski i slobodarski stav prema kojem je budućnost pre svega u našim rukama.

Peto, astrologija počiva na nekritičkom mišljenju i logičkim greškama. Naime, sa astrologijom je blisko povezano i verovanje u anegdotska i selektivna svedočanstva, rekla-kazala navode ili u otvorene neistine i laži. Pojednostavljeno rečeno, astrologija funkcioniše ili „deluje“ po sledećem principu: astrolog je komšinici sa trećeg sprata „sve pogodio“, pa pokušajmo i mi. A imitacija, konformizam i mentalitet stada nisu naročito pohvalne vrednosti. Na sve ovo se kači i tzv. „konfirmacijska pogreška“, poznata mentalna slabost ljudske životinje prema kojoj tragamo za onim informacijama koje potvrđuju naša predubeđenja, a odbacujemo ili umanjujemo one informacije koje to ne čine. Znači, raspamećujemo se kada horoskop „pogodi“, a zaboravljamo i relativizujemo kada „promaši“. Dakle, umesto da zahtevamo dokaze i treniramo kritičko mišljenje, astrologija nas dodatno valja u prezle logičkih grešaka, sprečavajući nas u tome da ispravno zaključujemo.

Šesto, astrologija proizvodi gomilu indirektne štete i iznosi hrpu otvorenih uvreda za astronomiju, astrofiziku, kosmologiju, antropologiju, psihologiju ličnosti i nauku u celini. Ne radi se samo o tome da, recimo, više ljudi zna koji su horoskopski znak nego koja su krvna grupa – od čega, a ne od zvezda, im realno može zavisiti zdravlje. Već o tome da se armije naučnika danonoćno trude i izgaraju da shvate kosmos i ponašanje nebeskih tela u čitavom univerzumu, kao i fizičke sile između njih. Dok se horde astrologa lažno iscrpljuju jedino u „istraživanjima“ međusobnog položaja šačice zvezda i planeta na određeni dan, folirajući nauku. Takođe, gomile psihologa i društvenih naučnika pokušavaju da razumeju i objasne ljudsku psihu, karakter, ličnost i ponašanje, dok astrolozi ove kategorije svode na dvanaest banalnih i priprostih stereotipa. U tom smislu, astrologija grubo negira naučni progres, dok brutalno potcenjuje i pojeftinjuje naš kosmos, ali i našu sopstvenu prirodu kao ljudskih bića.

Dakle, astrologiju krase: obmana i pljačka, seksizam, rasizam, predrasude, egocentrizam, fatalizam, neodgovornost, nekritičko mišljenje i antinauka. Toliko vešto prikrivenog zla i naopakog u šatro jeftinoj, banalnoj i naivnoj dnevnoj razonodi. A sve ovo nisu bezazlene stvari, bar ne u društvima koja sebe vole da smatraju – ili žele da se približe – slobodoumnim, pristojnim, tolerantnim i građanskim društvima znanja. Jer antimoderna, antinaučna, antiprosvetiteljska i antiracionalna praksa koja vređa vekovne napore ljudi da istinski shvate svet oko sebe, ne može biti bezazlena i naivna.