Inovacije nisu dovoljne

Ostavite komentar


  1. Šta će nam pojedinačno zdravlje kad nemamo kolektivnu slobodu?.

  2. Znaci, Veber out, Ferguson in.
    Aleksej me podseca na jednog ortaka iz gimnazije. Stalno nam je nabijao komplekse jer kada god bi se pricali o muzici i muzickim trendovima on je uleta sa imenam nekih engleskih grupa za koje nikada nismo culi. Jednog dana ga provale da je „skidao“ imena sa zadnje strane Melody Maker-a (zadnja izdanja, iz 2000) gde su se reklamirale uzivo svirke po pabovima.

    1. Ali, Živčana, te muzičke grupe su postojale, zar ne? Nije ih taj Vaš ortak izmišljao, da bi vam nabijao komplekse. Ma kako kratko i nebitno, ipak su postojale, samo vi, ostali, niste znali za njih, jer niste pazili na času. Profesorov posao je da donosi i prenosi znanje studentima. NJegov izbor izvora je njegova stvar, dok god su ti izvori autentični i dostupni. Ja nisam čitao ni Vebera ni Fergusona (i, bez ikakvog kompleksa, kažem da ni ne nameravam), ali Kišjuhasu verujem, jer se njegovi navodi uvek daju proveriti. To što on piše negujući didaktički, a ne pamfletski stil, to je njegov zaštitni znak. Mala igra, kao: mi smo djaci, a on nas, kao, podučava. Iako mnogo stariji od njega, ja svesno i voljno učestvujem u toj igri, jer mu verujem. A, verujem mu, prvo, zato što uvek ima jasne i neoborive argumente za svoje, uvek progresivne, stavove, a drugo, što čim na nekoga nasrne i tuka i mandžuka, taj mora da nešto vredi. Bar je to tako u zemlji Srbiji.

      1. Mikailo, odličan komentar !!!
        Kritičari Basare, Kišjuhasa, Lekića… bi, inače, mogli bolje od njih, samo da ih ne mrzi – večito srpsko razmetanje bez pokrića.

        1. Kao i uvek, koristis se niskim udarcima, Simeone. Nisu komentatori ti koji treba nasiroko da polemisu sa autorom teksta vec da u relativno kratkoj formi kazu ono sto imaju da kazu. Tebe iz svake zbiljnije diskusije na temu pseudoliberalne levice, globalizma, stranih agentura u nasoj zemlji i slicno, diskvalifikuje tvoje korisnicko ime.

      2. Mikailo, verovatno nisam bila dovoljno jasna. Htela sam da kazem da Aleksej ima obicaj da iskopa neku levu knjigu koju skine preko akademske mreze, knjigu koja je relativno nepoznata nasoj strucnoj javnosti i onda na toj osnovi pocne da mantra svoju poznatu pricu. A prica je uvek ista: nesposobnoj Srbiji je jedino spas u evropskim integracijama. Sto se tice njegovih jasnih i neoborivih stavova ja mislim da su oni rupicasti ali da sira elaboracija na tu temu nije primerena ovom mestu. U vezi „tuke i mandzuke koja navaljuje na Alekseja, sto je siguran znak da vredi…“ mogu da kazem da ste izveli problematican logican zakljucak. Evo vam primera iz logike za II razred gimnazije (iz doba kada sam ja bila djak). Dakle, na pitanje zasto su ulice mokre, 98% djaka je odgovaralo da je to tako jer je padala kisa. Zaboravili su na gradsku cistocu i polivace. Tako i Vi. Mozda „tuke i mandzuke“ nisu navalile na Alekseja samo zato sto je prepametan.

        1. I zaboravih jos nesto da kazem. Cela prica je zasnovana na propasti kineskog carstva i iz te price je izveden opsti zakljucak. Iz jednacine su medjutim izostavljena jos neka carstva i/ili imperije kao sto su rimsko, vizantijsko, austrougarsko, rusko, otomansko, sovjetsko …. i na kraju, i propast britanske imperije cijem finalu cemo po svoj prilici imati prilike i licno da svedocimo.

    2. Nik je zbilja odgovarajuci! Uvek su vasi komentari potpuno prizemni, jer ne vidite nista u dubinu. To sto niste culi za neke grupe ne znaci da ste pametniji od onih koji su ih poznavali, zar ne? Osim toga, ne postoji „zadnja“ strana, vec POSLEDNJA strana novina. A to sto nikada i nista ne zelite da naucite, govori dovoljno o vama. Ja sam uvek spremna da procitam nesto novo iako imam dosta godina. I, bas uinat zivcanim konzervativcima, jos uvek se nadam da ce vas demokratija i sloboda pobediti.

      1. Znaci, padoh iz srpskog. OK. Kada smo kod ucenja neceg novog, sta ste novo naucili iz Aleksejebog clanka? Ne mislite valjda da su teme kineske mornarice, propasti kineskog carstva a sve to u vezi izgradnje demokratskih institucaija zaista teme teksta. Mislite li stvarno da je na agendama stranih agencija bavljenje tim temama. Vama je, profesorko, ovom pricom provuceno kroz usi da nas ceka tuzna sudbina Kine ukoliko se ne kanemo Rusije i ne uclanimo u NATO. Zasto su djaci u Srbiji lose prosli na PISA testu. Niko se nije pitao da nije to mozda zato sto su im profesori funkcionalno nepismeni.

  3. Hvala, gospodine Kišjuhas! Jasno, argumentovano, bez patetike i ‘krupnih’ reči. Da je ikad, u istoriji, Srbijom vladala demokratija i slobodne institucije (a ne razne varijante despotsko-burazersko-kumašinsko-partijskih klika) i mi bismo danas, verovatno, živeli kao sav taj svet kojem zavidimo i u koji bežimo, čim nam se ukaže prilika.

    1. Iako je tekst načelno poučan, postoji mnogo istorijski nodokazanih podataka iznetih u istom, tiču se uglavnom gabarita brodova jer moderne kompjuterske simulacije dovode u sumnju da je veličina takvog broda sa datom tehnologijom upšte bila moguća ali se slažu je dužina broda od 50 do 60 metara bila moguća. Naravno, wikipediju treba izbegavati kao pouzdan izvor podataka.

  4. Džaba pišeš Kišjuhas. Niko ovde ne razume o čemu pričaš. Ovde je zakon „može biti samo jedan“ i niko to ne želi da menja niti im pada napamet. Institucije ovde mogu da se nametnu jedino revolucijom i protiv volje većine a to je rizičan potez jer smo mi po mentalitetu zatucani kontrarevolucionari. Izgledi su mali, vrlo mali ali ipak postoje

    1. Pročitaj knigu „Robovska duša Rusije-moralni mazohizam i kult patnje“ Danijela Lakura-Laferjera pa ćeš možda shvatiti zašto ovde nema i teško može biti bilo kakvih promena.

  5. Ja sam odavn čuo za admirala Džang Hea i njegova putovanja, ali i malo drugačiju priču šta se događalo posle.
    Tačan uzrok zbog kojeg je srednjevekovna Kina počela da stagnira i nazaduje nije smrt monarha u vreme Džang Hea, nego činjenica da je njegov naslednik uradio nešto bez presedana istoriji: svesno i namerno je naredio da se Kina potpuno zatvori prema spoljnom svetu jer je smatrao da je Kina sama sebi dovoljna i da joj ne trebaju inostrani „varvari“. Strogo je zabranio putovanja izvan Kine, svi veliki brodovi, svi nacrti za njih i sva brodogradilišta su namerno uništeni i zabranjena je svaka gradnja prekomorskih brodova. Dozvoljeni su bili samo manji rečni i priobalski. Uništenje je bilo tako temeljno, da Kinezi ni dan danas ne mogu da nađu oruginalnu istorijsku građu o tadašnjoj mornarici (i zato neki smatraju da brodovi od 120 metara nisu bili mogući u to vreme), nego moraju da koriste opise iz tuđih izvora, najviše japanskih.
    Još jedan detalj: tačno je da su Kinezi izmislili štampanje pokretnim slovima, ali otiskivali su tekst tako što stranicu teksta slagali u drveni okvir, a onda to rukom prislanjali na papir (još jedan kineski izum), otprilike kao neki veliki pečat, što i nije bilo baš mnogo brže nego pisanje rukom, ali su se bar mogle lako raditi kopije istog teksta. Gutenbergova ideja da se štampa pomoću prese je omogućavala mnogo brže i kvalitetnije štampanje.

    1. Izgleda da taj naslednik nije bio baš čistokrvan. Kanda je imao varvarske korene. Srbija dan danji takvog sanja još od predanja o velikom Dušanovom, kratkotrajnom, 15. godišnjem carstvu. To je ta čvrsta ruka!

  6. Malo me zbunjuje kontradiktornost autora, Evropa je svetionik institucionalizma, apstraktni pojam za kineske tutumrake, a već u narednoj rečenici Tesla i Pupin moraju da pale iz zatucane AU monarhije u slobodarske SAD. U sledećem broju će najverovatnije napraviti pun krug preko Kine i vratiti se u ezoteričnu SFRJ.

    1. Pa to je zato što si hercegovac. Da je reč o švercu ili nekakvom nasilju u tu problematiku bi se odlično razumeo.

  7. Apsolutno se ne slažem. Od apsolutizma Luja 14 u zapadnoj Evropi nije bilo veceg pa je to vreme rodilo mnoštvo dobrih i velikih stvari za Evropu. Nego da se vratimo teoriji pada:Kina je pala usled nedostatka konkurencije dok je iz istih razloga Evropa uzletela kao sto danas pada uprkos slobodi i demokratiji

  8. Autor standardno zanimljiv i inspirativan, osvežavajuće razuman. Preporučujem velikog Karla Popera – Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, koji se pitanjem kontinuiranog napretka temeljno bavio i postavio standarde 1945. Postoji beskonačna lista primera kako jednom ostvarena otvorena društva postanu zatvorena. Dešava se i obrnuto. Stvar je u tome da se u društvu uspešno šire i dugo opstaju dve vrste ideja: one koje daju neka dobra rešenja za probleme, i one koje upozoravaju na neku opasnost. Ove prve vode ka saradnji, debati i otvorenom društvu, ove druge ka strahu od promena i sve tvrđem konzervativizmu. Institucije baštine i jedne i druge. U Kini je očigledno tada preovladao strah od spoljašnjeg sveta, ali meni deluje da je tako manje-više ostalo sve do 1945. To je mnogo duže od stolovanja dotičnog cara, dakle čitava kultura je postala zatvorena, opterećena strahom od spoljnog sveta. Vidimo recimo i koliko je naša kultura danas opterećena strahom od zapada, koji uporno opstaje iako nam više ne preti opasnost od njih čak i kod ljudi koji redovno tamo putuju. Ključ je u mehanizmu kako se transformišu zatvorena društva, kako se potiskuju statične ideje u drugi plan dovoljno da izgube premoć, i tu nema definitivnog razumevanja, modela i odgovora. Ipak najbolja analiza ostaje Poperova, i nekih njegovih sledbenika, pa preporučujem čitalaštvu. Možda neko nađe i rešenje za nas.

  9. Pesnik hoće da kaže da za zlatno doba nisu dovoljne fabrike i auto putevi.
    Izvinjavam se autoru zbog preteranog pojednostavljivanja njegovog teksta.

  10. Zaključci autora nisu tačni u nekim elementima jer su veoma ideologizovani. Zašto i kako su se Singapur ili KIna razvijali u XX veku bez odveć slobodnih i demokratskih institucija? Singapurom je preko 50 godina vladala jedna partija i jedan čovek, za Kinu znamo kakve su i danas „slobodne institucije“. U Meksiku ili Ekvadoru su institucije slobodnije od Kine, partije se menjaju na vlasti ali te zemlje znatno zaostaju za Kinom. Ima nežto i do inteligencije, genetike i sl. ali to je za Kišjuhasa potpuni tabu.

  11. Stvarno naravoučenije. Evropa se uzdigla zato što je posle geografskih otkrića odlučila da te narode porobi, opljačka, ili istrebi ukoliko se protive novom statusu. A primitivni zatvoreni Kinezi su se okrenuli sebi i nikoga nisu porobljavali. Znači po Kišjuhasu ako hoćemo da budemo slobodni mora da porobimo i eksploatišemo slabije?

  12. „Zapad je izmišljao i polako gradio institucije poput autonomije univerziteta, vladavine prava, slobode govora i izražavanja i tome slično.“
    Zapad se posebno istakao u gore navedenom u takozvanim kolonijama. Kako lepa reč za nezamislivo zlo koje su činili i sa kojim su se ponosili.

Ostavite komentar


Dijalog

Tuča u parlamentu - dobro režirana predstava sa Andrićevog venca 10

Tuča u parlamentu – dobro režirana predstava sa Andrićevog venca

Sve je bilo dobro pripremljeno unapred, i scenografija i glavne uloge i replike, kako bi se sa glavne teme - pogibije petnaestoro ljudi pod nadstrešnicom u Novom Sadu skrenula pažnja. Čekao se samo povod iz opozicionih klupa i predstava u najvišem zakonodavnom domu, pred milionskim auditorijumom, mogla je da počne. A glavni režiser je sa jednog od brojnih ekrana mogao da posmatra svoje "umetničko delo".

Naslovna strana

Naslovna strana za 27. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Andrej Josifovski Pijanista, arhitekta i vizuelni umetnik

Danas čitam danas, da se ne bih osvrtao sutra.