Instagramska Venera

Naime, zahvaljujući prijateljima iz Istre, Goranu i Nenadu Pavliću, ovaj sociolog i kolumnista se upoznao sa narajcanom, nadahnutom i krajnje ilustrativnom polemikom između jedne hrvatske „pop-folk“ pevačice i jednog hrvatskog, pa, sociologa i kolumniste.

Za one sa jeftinijim ulaznicama, izvesni „autor knjiga popularne psihologije i duhovne literature“ Bruno Šimleša je u svojoj redovnoj kolumni za „Jutarnji list“ frontalno napao izvesnu pevačicu Lidiju („Lille“) Bačić i njeno poluobnaženo prisustvo na društvenim mrežama. U prozaičnom tekstu podužeg naslova i podnaslova, „Je li u redu da su one uzor našim kćerima i unukama? Sjajna karijera – skinem se, fotkam, dobijem lajkove i dobro zaradim“, ovaj diplomirani sociolog, ali i samozvani ekspert za ljubav i guru za „samopomoć“, ustvrdio je da – nije u redu. Povod za ovaj pravednički gnev bila je činjenica da je „Instagram izgoreo“ pošto je spomenuta Bačić ili popularna Lille na istom bila „pokazala guzicu u badiću“. Uz optužbe za prostituciju zbog „naplate“ lajkova i klikova („To je moderna verzija ne tako modernog zanata“), nemušto pristojnu ogradu i politički korektluk („Naravno, ona ima pravo na to.“), Šimleši koji na ceo taj fenomen „gleda kao tata“ sve je ovo „otužno“, „tragično“ i „žalosno“ zbog bojazni da i njegova kći, eto, ne krene tim zlim i naopakim putem. Konačno, zakukao je i zacoktao zbog „sponzorušastog vremena“ u kojem „žena više pažnje privuče bogatim dekolteom, nego bogatim srcem!“

Drugim rečima, bio je to još jedan banalni, nevešti, moralizatorski i konzervativni („Stvarno nisam konzervativna osoba, ali…“) napad na žene koje nose manje tekstila po svojim prezgodnim telima. Sve u ime (interesa) naše sirote i nevine dečurlije. Takvih tekstova i narativa ima u hektolitrima i u Srbiji, i zaista je postalo nemoguće otvoriti konzervu, a da tamo ne vreba još jedna konzervativna kuknjava protiv bludnih starleta i nemoralnih rijalitija. Uzgred, na engleskom jeziku postoji taj jedan fantastični neologizam i kovanica, „mensplejning“ („muškobjašnjavanje“), a koja se odnosi na muškarčevo „poučavanje“ ili „objašnjavanje“ stvari i sveta ženama, i to na jedan nadobudan, paternalistički, pokroviteljski, zaštitnički i naprosto mizogini i seksistički način. Dakle, bio je ovo još jedan tipičan primer „muškobjašnjavanja“ koji komotno može da stoji u slikovnom rečniku feminističke teorije i prakse. Međutim, ono što ceo slučaj čini krajnje zanimljivim, drugačijim i važnim je taj da je „prozvana“ Lidija Bačić sela na svoju zanosnu zadnjicu, uzela plajvaz i – napisala fantastičan odgovor Brunu Šimleši. Naravno i posve prigodno, u komentaru na – Instagramu. I tada je fekalija pogodila ventilator. Jer, taj je odgovor bio suvisao koliko i oštar, polemičan koliko i argumentovan, i naprosto, moćan, hrabar, osnažujući i seksi.

Šta onda veli Bačić, odnosno „Lille“? „Poštovani gospodine Šimleša, vaša kolumna u Jutarnjem se u velikom delu odnosila na moju guzicu i sise, a u pokušaju da kažete nešto vredno spomena o trivijalnoj fotki sa plaže (gde sam, zamislite neobičnosti, u kupaćem) i sami ste postali trivijalni“, počela je udarno. Zatim, podsetila je Šimlešu na muške golišave pevače (Davora Gopca i Mileta i Prlju, te na Fredija Merkjurija i Igija Popa) koji, neobično, ne izazivaju kolektivno zgražavanje patrijarhalne sredine. Kao i na to da i sam Šimleša ono što piše reklamira i šeruje za sponzorstva i novac. Posavetovala ga je i da svoje dete pre svega nauči tome da poštuje tuđe izbore i da ljude ne osuđuje pre nego što ih upozna. Najzad, hirurški precizno i blistavo sarkastično je ukazala na površnost i banalnost mizoginog stava prema kojem obnažene pevačice popularne muzike ne mogu da budu inteligentne, tj. da „uz zategnuta tela nemamo zategnuta srca i umove (šta god to značilo)“, odnosno da „osobe bogatog dekoltea“ mogu da imaju i bogato srce – baš kao i mozak, stav i vokabular. Svojim odgovorom, nova popkulturna boginja ovog sociologa i kolumniste je upravo to i demonstrirala.

I sad, zašto je sve ovo važno i vredno analize? A ne samo još jedna tabloidna razmena prozivki u susedstvu ili, kako se to besmisleno i bezsadržajno kaže, „u regionu“? Pa, kulturni rat Šimleša-Bačić (koji je imao i svoje nastavke) pre svega je značajan zato što je jedna od tih u-isti-koš-utrpanih žena (tj. seksepilnih pevačica, glumica, voditeljki i/ili starleta) najzad odlučila da stane na put konzervativnim mudroserijama o „pogrešnim uzorima“ „naše dece“. To jest, da kritički odgovori patrijarhalnom narativu o intelektualnoj i moralnoj „ispraznosti“ nositeljki zgodnih i obnaženih tela. I, bila je to suvislija, promišljenija i savremenija društvena nauka od Šimlešinog jeftinog moraliziranja, a čiji je diplomski rad na sociologiji, uzgred, nosio naslov „Osećaj nesigurnosti u modernom svetu“. Lidija Bačić nije ta koja je nesigurna, naprotiv.

Naime, poput palanačkih tetki koje mere dužinu suknje komšinicine ćerke ili brkate moralne policije koja meri dužinu hidžaba ili burke, nesigurni Šimleša je taj koji kritikuje erotizovane muzičke spotove i fotografije, odnosno „serviranje ovog imidža kao slike uspešne, samosvesne, zadovoljne žene“. A šta ako je upravo suprotno, kako slikom i tekstom pokazuje Lidija Bačić? Šta ako one jesu i uspešne, samosvesne i zadovoljne? Zgodna i atraktivna tela neretko su ono jedino što je ženama preostalo kao komadić (nad)moći u ovom muškom, patrijarhalnom svetu. Jer, čak i kada pokažu znanje i intelekt, pojaviće se neki zatucani i netucani muškarac da im to bolje „muškobjasni“. A u tom srcu na Instagramu, i u toj sjajnoj tkanini vešto ušuškanoj između ženskih gluteusa, a na koju i nemoćni Šimleša nužno referiše („Kako se nazivaju ta 2 cm badića koji pokrivaju njezinu guzicu, tange ili brazilke?“), krije se društvena moć nad nama, sociolozima i kolumnistima. I baš zato njemu i njemu sličnima toliko smeta „konstantno objavljivanje razgolićenih fotografija na društvenim mrežama“. A da li je možda intelektualna fotografija kolumniste koji mudro i zamišljeno gleda u daljinu (dok je bradu podbočio šakom), po svojoj (auto)reklamnoj funkciji, zaista toliko različita od provokativne fotografije pevačice u kupaćem kostimu?

Ili, nije li mnogo ispraznije baviti se (i iz udobne fotelje udobno zarađivati) jeftinom pop-psihologijom i samopomoćnom literaturom koja pojednostavljuje međuljudske i banalizuje emotivne odnose? Kada otvoreno ne pravi štetu i problem među mladim zaljubljenim ili ostavljenim ljudima, kako to ozbiljna nauka poručuje? Skoknimo do knjižare, ima Šimlešinih bestselera i „prevedenih“ sa hrvatskosrpskog na srpskohrvatski jezik („Škola života: Kako kreirati istinsku sreću?“ i „LJubavologija“) gde stoje i ovakve prozaike od kojih popušta sfinkter: „LJubav je doživljaj svetosti života. U svojoj najčistijoj formi nije usmerena nikome i ničemu. Voleći doživljavamo svoju suštinu jer mi jesmo satkani od LJubavi. Kako to znam? Zapravo je jednostavno. Video sam to u dušama svih ljudi koji su znali da vole.“ Muzika i Instagram Lidije Bačić, sa fotkama koje bi i Isusa naterale da siđe sa krsta, mnogo je suvislije štivo od ovakvog teksta, a od kojeg čak i Paolu Koelju pripadne zlo.

I zato, krajnje je vreme da žene koje se ponose svojim seksepilnim telima (a sva su ona seksepilna) uzvrate udarac i suprotstave se omalovažavanju i ponižavanju, baš kao što je to uradila Lidija Bačić. Da se odupru aluzijama na prostituciju, spočitavanjima intelekta i moralnosti, kao i diskreditacijama i demonizacijama samo zato što dobro izgledaju, i ne stide se da to i pokažu. Još jednom, naga, putena i raskalašna ženska tela bila su i ostala simbol moći i snage. Uostalom, pogledajmo samo u Viledorfsku Veneru, žensku figuricu od 11 cm, a koja je nastala još u Paleolitu, pre oko 30.000 godina. U pitanju je skulpturica istaknutih, ogromnih i moćnih grudi, zadnjice i genitalija. Jer, paleolitski čovek je dobro znao da se u njima krije božanska snaga, i verovatno joj se divio i klanjao kao idolu, noseći je sa sobom u džepu. Upravo takve su i savremene obnažene boginje i Instagramske Venere, a koje i mi (post)moderni ljudi nosimo sa sobom u džepu, odnosno u mobilnom telefonu. Od Vilendorfa do Holivuda, i sve do Instagrama, one su oduvek bile naši idoli. Samo je pitanje da li ćemo to sebi priznati ili ne. Obnažene ženske obline su te koje imaju moć nad muškarcima i koje su idoli, uzor i fetiš svakog društva, od kada je društva. Ali, ta je (nad)moć ono što zadrtim i patrijarhalnim muškarcima smeta. Ne budimo jedni od njih.