Između dve vatre

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. G. Kišjuhas, čitam vaše tekstove vrlo rado, i uglavnom se slažem sa vama. Ali ovde ste povukli neke apsolutno nemoguće paralele. Da, ja spadam u one koji misle da su voda iz baštenskog creva i „između 2 vatre“, i kraste na kolenima super, i da postoje drugi načini da se manje okretni uvaže jednako kao i oni drugi. Nemam ovde prostora da polemišem, a ovaj sataraš od koji ste zbućkali bi to zahtevao. Ne, ne slažem se sa vama da postoji veza između „između 2 vatre“ i tzv. patriotskih kampova. Koješta.

2. Svako od nas je u generaciji imao „cvikeraše“ sa kojima niko nije hteo da se druži, a koji su za svoj predani rad na cinkarenju i ulizivanju nastavnicima bili nagrađivani spicerajkama u produžetak leđa. Šteta samo što nismo te cvikeraše nastavili nagrađivati prema zaslugama, nego smo im dopustili da se otrgnu i izrode u srbofobične mudrosere najgore vrste.

   1. Sudeci po vasem komentaru, g. Bole, ako ste vi reprezent Srba i Srpskog naroda, onda bi svako ko ima imalo skrupula, morala, zdrave pameti i mozga u glavi morao da bude srbofobican. u dvskom slucaju, ja sam, kao Srbin, bolefobican. Molim vas da ne pisete nikada nigde nista ako zelite dobro svim narodu. Hvala vam.

3. Gospodine Kisjuhas
   dozvolite da se ne slozim sa nekim stvarima iz vaseg napisa.
   Konstatacija za srbiju izmedju dve vatre je naravno tacna, ali ne mogu da prihvatim vasu definiciju same igre Izmedju dve vatre kao nesto neprihvatljivo. Govorite o igri kao da je igrac zrtva vezana i bespomocna i stavljate ga u polozaj osudjenog na kamenovanje.
   Dve stvari: zrtva ima mogucnost da shodno svojoj vestini izbegne “projektil“, i najvaznije, NE MORA da ucestvuje. Ako nastavnica nekoga prisili a zna da doticni nije fizicki spreman, to je onda do nastavnice a ne do igre. Mereno vasom kolumnom, sve “muske“ grube igre (rukomet, americki fudbal, hokej pa i, videli smo, fudbal) su nekorektne prema fizicki slabijim clanovima zajednice. Priznacete da time zadirete u osnovnu podelu sporta – igraci i navijaci. Neko je za sport a neko nije, i nikakva “politicka korektnost“ to ne moze da ispravi.
   Gledano medicinski, Izmedju dve vatre je jako koristan sport narocito u ovo debilno ajfon doba jer razvija motoriku i reflekse. Istina, to nam sve redje treba za prezivljavanje i ne pomaze kad na vas naleti autobus, ali generalno, bar malo popravlja fizicku sliku o homo sapiensu.

4. Suosnivač Gugla je Rus, to autor ovog teksta valjda zna. Ili možda i ne zna, nebitno je. Autor valjda povlači paralelu između SFRJ i sadašnje Srbije. Treba ukazivati na to da je sadašnji položaj Srbije neodrživ, to jedino što vredi u ovom tekstu, koji je valjda zbog toga i napisan. Srbija se mora opredeliti. SFRJ je u onom vremenu imala ambiciju da bude što i ova današnja Ukrajina. Sukob Tita i Staljina bio je Majdan, ostalo je sasvim očigledno. Rusofobija u SFRJ teško da je bila manja nego što je u današnjoj Ukrajini. Većina intelektualaca iz SFRJ zamišljala je sebe kao nekakvu petu kolonu zapada ako sovjetski blok okupira SFRJ. Nevolja je u tome što je takvo svrstavanje, za razliku od ukrajinskog, bilo u velikoj meri samoinicijativno i zapad mu nije verovao. Nisam baš uložio nešto mnogo truda da nađem materijale o problematici pa je tako jedini članak koji govori o tome kako je zapad u ono vreme video ulogu SFRJ u mogućem sukobu dva tadašnja bloka, a koji sam uspeo da otkrijem, napisao istoričar iz Sofije, pre desetak godina. Taj tekst ostavlja i dalje mnogo nedoumica. Zašto ovo pričam? Ako se ne opredeliš, loše je. A ako se opredeliš, onda se opredeli sasvim jasno, formalno, zvanično. Ta vrsta opredeljivanja nije flertovanje. Zahteva hrabrost i svest o tome šta se i zašto čini. Srpski intelektualci su u ovom trenutku, izgleda, skloni najgoroj varijanti: da, ali… Opredelite se, ljudi. Sve je gore od ovoga što sada radite.

5. Ко би рекао да ће се Кишјухас окомити на омладински камп?
   Па још једно зло – „између две ватре“! ЦЦЦЦ!
   Заборавио Кишјухас да се позабави архи-злом званим „између четири ватре“, ваљда је изубијан избачен из игре још код оне блаже варијанте.
   Поменућемо да су Војвођани, уместо „између две ватре“ измислили сваке хвале вредну игру „Јаџент“ (има на Интернету шта је то).
   И тако, „између две ватре“ је сирова и силеџијска игра а „Јаџент“ (од „ја, џентлмен“ је цоол.
   И, можда вреди још једном напоменути, брижни Американци су забранили првопоменуту погибељну игру, али своје Military Summer School ни случајно. Кишјухас до тог социолошког феномена још није стигао. Па не може све сам.

6. Cinici bi rekli da dete koje do desete godine nije onesposobilo nijedan tenk nije ni imalo detinjstvo. Poslednje trupe koje je firer postrojio behu upravo Hitlerjugend. Stipnuo ih je za obraz, potapsao po slemu, poslao pod tenkove i onda otisao u bunker i rekao da su Nemci sljam i da buducnost (militarne dece?) pripada istocnim narodima. Homeini je poslao na hiljade tinejdzera i mladjih maloletnika opasanih eksplozivnim napravama pod iracke tenkove a mogao je umesto njih ako vec bese nuzda poslati njihove dede ili glagoljive mule no to ne bi dalo na tezini postratnoj memorijalnoj arhitekturi. Bosko Buha nije imao priliku da bira a ne verujem ni da bi drugacije odabrao koliko god mu drugovi komesari ne dozvoljavali da se gura u prve bombaske redove. Eto a Alister Krouli je tvrdio da je XX vek vek deteta. Ne znam za to za izmedju dve vatre ali cenim da bi podizanje starosne granice za prodaju oruzja u Wallmartu mozda i vise doprinelo zivotu u odnosu na preranu smrt. Nije da i sam nisam ispadao na casovima fiskulture kao Vulin na regrutnoj komisiji ali ipak mislim da kampovanje u prirodi moze da bude i dobra stvar. Kazem kampovanje a ne logorovanje posto kod nas rec logor asocira na drugacija iskustva od prirodnjackih. Mislim da bi pored under age projektovanja RPG-ija i ponekad i edukativnog surfovanja, hakovanja banki, maloletnicima bilo od koristi i da nauce da razlikuju vilin konjica od leptira, badem od bagrema za kojeg misle da je neokicena jelka, da znaju da zaloze vatru ali i da je ne ostave neugasenom, da u prirodi postoje i druga stvorenja osim krpelja i strsljena, da odmore oci i izbace secerno otrovne naslage iz organizma i sve to sa merom sto ce reci bez ucenja Maovih tekstova napamet i takmicenja u rasklapanju i sklapanju kalisha. Intenzivno oslanjanje na ONO i DSZ je dovelo do jos intenzivnijeg konzumiranja SDO-a. Za profi vojsku treba imati profi drzavu. za obavezno sluzenje vojnog roka totalnu amneziju sto i nije tesko obezbediti ali i jos mnogo, mnogo SDO-a kojeg je bolje dati onima kojima je to profi opredeljenje nego trositi na nevoljnike koji to nikad nece znati da cene.

   1. Ма, имали смо ми нареднике од дванаест година (Момчило Гаврић; Драгољуб Јеличић, и једног од десет година, име непознато, служио у истом пуку са оцем који је имао нижи чин, остао само запис у америчким новинама). Богами, ни са ЅЅ Хитлерјунгенд (свих 16.500 рођени 1926 г., дивизија формирана 1943.) се није било шалити – они ни једну битку нису изгубили, нити су на крају пристали да дигну белу заставу. Бошко Буха је пак био првопозивац, никако дете, који је рањен у бици на Гату, када су четници разлупали партизане и спречили даља лева скретања над народом. Илија Говедарица који се нарочито истакао при том разлупавањем Кочине елитне Друге пролетерске, био је млађи од Бухе, ни војску није служио.
      И пустите све то, него шта кажете на законско спуштање узраста за сексање, те блуд и содомија са децом од 13 (тринаест) година више неће бити кажњиво? Тако се ближимо Европи.
      Ај, чик ово објавите.

      1. Izgleda da je doslo vreme da se divimo Hitleru i njegovom politickom i ratnom umecu. Nisu mi poznati vasi istoriski izvori na osnovu cega tvrdite da hitlerjungend nije izgubio ni jednu bitku. Pasionirano pratim sve istoriske TV kanale pa sam bio prilici da vidim arhivske snimke uplakane nemacke dece sa podignutim rukama u vis. Za razliku od heroja Boska Buhe, na snimcima su, rezignirana, uplakana deca, pa se covek s pravom pita odkud oni tu gde im mesto nije? Nisu oni izdali, ali su ‘surrender’. Bosko Buha nije poginuo od Nemackih rafala, vec od ruku cetnika. Sto se tice cetnika vasim navodima ste potvrdili ono sto svi znaju, da se cetnici nisu borili protiv fasista, vec protiv saveznika Antifasisticke koalcije, zbog cega su odbaceni i izopsteni od istih. Cetrdeset cetvrte kod Valjeva partizani su “razlupali” cetnike da se nikad ne povrate i zarobili njihovu arhivu, iz koje se jasno vidi pisano njihovom rukom, sta su radili i za sta su se i za koga “borili”. Naravno, njihovu “herojsku” bezaniju s Nemcima ne pominjete. U svetu ne postoji fenomen da okupacija zemlje nije zlocin, ali su po nekima ovde zlocinci oni koji su se borili protiv okupatora. To vam nece proci. Svet je sudio agresorima i osvajacima, njihovim saradnicima i kvislinzima, a ne onima koji su zrtvovali zivot, braneci zemlju od fasizma.

7. Da, ovo društvo nikada nije imalo razumevanja prema debeljuškastim cvikerašima što nisu voleli „grube“ igre tipa: između dve vatre, već su više voleli prefinjene igre sa lutkicama i lastišima. Šta se tu može, konzervativno društvo oslonjeno na neke tradicionalne (zatucane) vrednosti. Ovaj autobiografski uvod jako lepo objašnjava korene ogorčenosti i osećaja odbačenosti od društva ovog sociologa i kolumniste i razloge zašto su mu tekstovi toliko puni mržnje i gorčine. Ali to ipak ne opravdava uredništvo što dopušta da iz nedelje u nedelju dopušta da sa stranica Danasa opljuvava sredinu u kojoj živi i narod sa kojim živi tekstovima uglavnom nastali kao pabirci tekstova plaćenih NVO propagandista i ostrašćenih mrzitelja svega što nosi naziv srpsko.

8. Alekseju, mislim da ćete se danas nagutati negativnih komentara, ali sami ste to izazvali svojim neumerenim pisanjem, kojem ste sve više skloni. Baš sam spadao u onu kategoriju debelih dečaka, ne naročito brzih (doduše naočare nisam nosio), ali mi je ta igra bila omiljena aktivnost na časovima fizičkog vaspitanja. I ne samo meni, svi smo se smejali i vikali i nadmetali se u okretnosti i snalažljivosti. Pa u običnoj igri fudbala lakše smo „zarađival“ modrice i udarce. Vaši komentari na račun nastavnog osoblja su nekorektni i već se pomalo graniče sa bezobrazlukom, a i spremačice u našoj školi čistile su nered i prljavštinu koju smo ostavljali za sobom i nisu se zabavljale sa nastanicima. Poređenje .igre „između dve vatre“sa paravojnim kampovima nikakve veze nema sa elementarnom logikom. ..

9. Kišjuhas je čovek, i ne mora uvek u svemu biti u pravu. A koristan je uvek, jer svojim izuzetnim stilom pisanja izaziva rekaciju raznih đorđa ivkovića i sličnih pa saznamo s kim živimo.

   1. И треба да знате! Ту смо! Шта сте мислили – да сте искоренили Србе?
      Е мој Пепо Бандићу! Ти и не разумеш да ћеш увек бити Пепо, и ништа боље од тога.
      Коначно, ако ти се не свиђа Србија и да живиш међу нама, увек можеш да се вратиш у завичај. Ко ти брани?

10. U skoli smo nekada ucili da budemo i fizicki i mentalno sposobni za zivot koji nas ceka. Autor teksta je sve zivo pobrkao, povukao paralele koje veze jedno sa drugim nemaju. Sta je pisac hteo da kaze, verovatno nista pametno osim da isprovocira nepotrebnu polemiku. Iz ovog svega treba da zakljucim da deca treba da nam budu metiljava, omladina kilava a kad porastu i nacionalno nepismena. Bas bih voleo da vidim da li bi ovaka autorski tekst bio objavljen u bilo kom izraelskom mediju. Al dobro, to je ta “liberalna” demokratija, gde svako moze da pise sta hoce a sa veoma niskim nivoom argumenata. Fizicka aktivnost razvija i intelektualne sposobnosti

11. Trud uložen u pisanje nije dao odgovarajući rezultat. Liči na frustraciju neomiljenog klinca koji se našao na 20 godina mature pa mu zamaglilo pred očima jer ga niko nije prepoznao. Ne zato što se promenio, već što je i dalje nezanimljiv. A poenta je ista kao u ekološki osvešćenim ubicama plastičnih kesa koji, uzgred, svaki dan izvrše po jednu nuklearnu probu.

12. Kad vidim ove komentare pitam se što se iko trudi da piše za ove blistave umove i vrsne psihoanalitičare (autor je protiv igre ,,između dve vatre“ zbog ,,osećaja sopstvene odbačenosti“ reče jedan dr iz komentara) Ali dobro je da se trudi jer bih u suprotnom mislila da je, kako su mi rekli, moj pogled na stvari idealistički i da, pošto sam devojka, nemam mnogo pojma o kojekakvim kampovima i potrebi odbrane države, a sve to zbog toga što sam rekla da je ovaj kamp neizmerno opasna besmislica. Neverovatno je šta sve danas ljudi nazivaju idealizmom, utopijskom maštarijom, apsolutno uvereni u to da oni poznaju ,,stvar“ (koju će najčešće opširno izložiti u komentaru) i da mora bre da se puca. Nismo mi neke mlakonje sa zapada što ukidaju ,,između dve vatre“. Zapravo im prija da se zbog bilo kakve besmislice busaju u svoje nacionalističke grudi. A odrasli ljudi.

13. Da li to Kišjuhas želi da demantuje latine (mens sana in corpore sano)? Meni se čini da je samo potvdio latinsku maksimu da nema zdravog duha bez zdravog tela. Očigledno.

14. Odličan tekst. Ali teško da će ga čitati oni kojima je namenjen – takvi znaju samo za Malagurskog i Tešanovića, a za Danas neće ni da čuju. Jedna zamerka: oslobođenost od fizičkog nije dobra stvar, jer bez zdravog tela teško da će biti zdravih misli.

    1. A što se tiče svih hejtera, čisto da znate da kolumnista uživa u životu na način na koji vi verovatno nikada nećete umeti. Često mu zavidim na tome…

15. Danas, razmislite da li ovaj covek treba da piše za tako ugledan list kao sto je Danas