Kako stvoriti naciju?

Ostavite komentar


  1. Kakva nadasve traljava opservacija, koja ne priznaje fizičke zakone akcije i reakcije.Univerzitetski profesor ne razlikuje uzrok i posledicu.

  2. Малчице србокритичније него што реално треба, али свеукупно леп текст.

  3. Veoma površna analiza odnosa u Jugoslaviji. Potpuno zanemaren uticaj spoljnih faktora i naravno težište je stavljeno na Srbiju.
    Stiče se utisak da je analiza veoma tendenciozna, sa željom da se teret neuspeha stavi na Srbe.

  4. Teško da ćemo imati novu šansu za širim nacionalnim okupljanjem (otrežnjenjem) jer nacionalisti (šovinisti, većinom) udruženi sa kriminogenim strukturama željnim vlasti (mogućnošću za neograničeno pljačkanje) neće olako prepusti šansu slobodnom razmišljanju, diktat jednoumlja je savršena maska za ‘jahanje naroda’…

  5. Nevjerovatno da se uvazeni i cjenjeni Lekso usudjuje dati bilo kaku retrospection yu ideje, koja je slozeniji istorijski context i od onog zapocetog 1917 i zajednicke im sudbine, u pokusaju da nadje korjene neuspjeha ideja, focusira se ko na (c)eticke uzroke i time svoju retrospection dovodi do fiasca kao i pozivanje na ko nake znamenite scholars za koje niti ko zna a jos manje da je iko cuo, nevjerovatna hrabrost, bravo, jer raspad i nepovratnost te ideje je esencija EU enlargementa i mnogo cega dr, sto ide uz taj process, nek se ne uvrijedi Lekso ali ovaj pokusaj je ogledalo pojednostavljenog i nonsalantnog pristupa karakteristicnog za nepoliticku svijest naroda/nacije medj kojoj i sam zivi i radi, moga naroda/nacije, nazalost, ali je tako

  6. -Na osnovu etničkih pripadnosti, u Srbiji se i danas negiraju i Bosna i Hercegovina-
    Obrnuto, muslimanski nacionalisti negiraju da je BiH nemoguca bez uvazanja cinjenice da srpski narod postoji na tom prostoru vec 14 vekova. Po njima, Srbi su strani element u BiH.

  7. „Jugoslavija je bila najneuspješnija europska država 20. stoljeća. Nema države u Europi koja je u sedamdesetak godina postojanja, od prosinca 1918. do siječnja 1992, dva puta nastala i dva se puta raspala u morima krvi svojih građana – u svjetskim, međudržavnim i građanskim ratovima svojih „južnoslavenskih plemena“ i svojih „bratskih naroda i narodnosti“. Prva je Jugoslavija trajala nepune 22, a druga nepunih 47 godina – zajedno su opstale manje od prosječnoga životnog vijeka europskih građana. Isprobani su svi ekonomski i politički aranžmani da se ta država očuva: bila je kapitalistička i socijalistička, monarhijska i republikanska, unitaristička i federalistička, pluralistička i monistička, kraljeva desničarska i maršalova ljevičarska diktatura. Bila je na Zapadu i Istoku, neopredijeljena i nesvrstana. Ništa nije pomoglo.“- Mirjana Kasapović

  8. Jugoslovenstvo iz ugla srbofoba, uvek su Srbi za sve krivi, kralj, Milosevic, bla, bla, bla…

  9. Sam Tito i KPJ nisu dozvolili da nastane jugoslovenska nacija. Ujedinjeni u različitosti“ i „Od mnogih, jedno“ su potpuno dva različita puta. Ovaj prvi vodi u raspad kao i kod Austrougarske ili Jugoslavije, ovaj drugi te tera da postaneš deo jednog. Jugoslavija se raspala jer nije bilo Jugoslovena da je brane. Miloševićev nacionalizam je nastao kao reakcija na već uspostavljeni slovenački i hrvatski nacionalizam.

  10. „Jugoslavija postojala kao iskustvo, i kao naša bolja mogućnost.“
    Hvala!

  11. Jugoslavija je bila izvanredan projekat za koji nismo imali ni visinu ni dubinu, očigledno. Nismo znali da napravimo teritoriju udobnu za naše nacije. Čini mi se da je u tom neuspehu bitan faktor bio odsustvo demokratskog uređenja nakon drugog svetskog rata. Svaka čast, iskreno se klanjam, borcima protiv fašizma i nacizma ali nakon rata se dosta brljalo.

  12. Teško je u jednu kolumnu utrpati (dajdžestovati, što bi se danas kaz’lo…) sve što si pročitao i proživeo, a tiče se jedne tako kompleksne teme. U tome se i ogleda uspešnost kolumniste: na malo prostora dati što više svima razumljivih i nteresantnih informacija, a uz to i prikazati lični stav o zadatoj temi. Tome kolumnist i služi, a Aleksej je jedan od najboljih.

  13. Niti jedna drzava ne može uspjeli ako nije Pravna Drzava ( kakvo god to pravo bilo)
    Da su neki ljudi na vrijeme zavrsili u zatvoru a ne u politici, danas bi nas bilo 25 milijuna

  14. Bravo profesore!
    Ajmo sad malo pobrojte nacuje iz okruženja i izvucite im poreklo i istoriju.
    Poluistina je često opasnija od laži. A posebno je gadno kad se zrno istine obavije mrežom laži i namerno pogrešnog tumačenja.

  15. Osim pomenutih validnih referentnih radova, treba imati na umu i studije Profesorice Sabrine P. Ramet. Aleksej je iskazao suštinu (Rem accu tetigisti).

  16. Pre nego pocnem sa citanjem: Ajd da vidim bas sta uvazeni profesor, „na svom terenu“ (na nekim drugim, „klizavim“ terenima ne snalazase se ponajbolje) ima mudro da nam kaze. Pa javljam se novim saznanjima i utiscima….

  17. Dakle, na zapadu nista novo: Uvazeni profesor drzi se velikosrpskog (svega i svacega) ko pijan plota. Gde je tu akademskog promisljanja, da ne pominjem nauku i naucni metod-ostavljam da prosudi auditorijum.

  18. Najmanja količina vremena je razmak od momenta kada stvoriš državu-naciju („građansku državu“) do momenta kada sve moguće „nacionalne manjine“ krenu da vrište „asimilacija!“.

    To je moguće samo uz prethodno totalno etničko čišćenje – primer Hrvatske ili „Kosova“: prvo napraviš nacional šovinističku državu pod izgovorom nacionalnog ugnjetavanja, koja obavi genocid etničkim čišćenjem, onda velikodušno priznaš jednakost svih građana – koji su tada već 97% monoetnički, pa se nacionalno pitanje više ni ne postavlja.

  19. Govori o naciji a zaobilazi činjenicu da su „republike“ SFRJ omeđene po austrougarsko-turskim granicama. Makedonija i „makedonskiot narod“ su izmišljeni uspešno. Dalmatinski srbokatolici su uspešno poustašeni, Slovenija je uspešno industrijalizovana na štetu svih. Srbija je razbijana politički, teritorijalno, ekonomski i na kraju vojno, uz pomoć „prijatelja“ NATO i „danke dojčlanda.
    Komunizam je došao sa ZAPADA, iz Nemačke, od nemačkih jevreja Karla Marksa i ostalih.
    U rusiju je došao od političke emigracije, uz finansijsku pomoć ZAPADA, ruskim parama koje su se zatekle u Prusiji i Francuskoj kad je rat počeo ( zanimljivo, opet ista meta – isto odstojanje ).

  20. Neko ko uporno radi sa petom kolonom u Srbiji na unistavanju Srbe svega srpskog a posebno SPC i pretvaranje u amorfnu masu koja se u njihovom antisrpskom svetu zove graDzani tj.NIKO.

  21. Kakav traljav komentar jer Alfa i omega ne razlikuje „babe i ẓ̌abe“ pa i ne navodi šta je uzrok a šta posledica? Kakva je uloga fizič̣kih zakona? Nekoliko opštih frza ne čine komentar.

  22. Dragoceno, kao i uvek, u profesorovim analizama. Lično, smetao mi je u javnosti odomaćen naziv „bivša Jugoslavija“. Uz to sam se uvek pitao: zašto „bivša“ ? Kad ne postoji neka nova, sadašnja Jugoslavija? Zahvaljujući profesoru sada razumem zašto neki svesno a neki nesvesno koriste naziv “ bivša“. Uprkos tome što je ispravan naziv samo-Jugoslavija. Za potpuno neobaveštene može se dodati npr objašnjenje ( „bivša država“ nekoliko sadašnjih nacionalnih državica na prostoru Jugoslavije)

  23. Čini se da je mnogo sujetnih, neobaveštenih i nacionalno „narajcanih“ čitalo profesorov tekst. Sudeći po komentarima nema potrebe da te osobe troŝe vreme na pisanje komentara kad time ništa neće naučiti. Efikasnije će se osloboditi svojih kompleksa i sujete – čitajući udžbenike i knjige. „Znanje je snaga, znanje je moć. Čitajmo deco dan i noć“. Sretno!

  24. @Sremac

    Ma da, ti i tebi slicni autosovinisti i srbofobi na celu sa „sociologom i kolumnistom“ ste olicenje „prosvecenosti i znanja“, svo znanje sveta ste pokupili… Bravo.

Ostavite komentar


Dijalog

Naslovna strana

Naslovna strana za 20. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Zdravko Šotra, filmski režiser

Danas čitam danas, Danas sam čitao juče i sutra ću čitati Danas zato što je to sve što nam je ostalo od dnevne štampe.