Ko je pobedio?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Аууу,што овај дави!!!!

2. Тешко да се аутор упознао са делањем Љотића и Недића осим преко званичне, комунистичке, интерпретације њиховог дела. Дозволити себи оволику пљувачину и изругивање, уличарско, о људима који су Србију очували овакву каква јесте у веома тешким временима. Исказујући свој жал за комунистима који би сатрли Србију да не беше Недића и Љотића. Дизање некаквог устанка против Хитлера је била сулуда идеја коју сада хвали аутор чланка. Називајући Љотића и ЗБОР фашистима, показује да је аутор стицао сазнања о њима из црвене историографије. Жалосно!!!

   1. Nadam se da ste maloletni, ili da nemate pravo glasa u Srbiji.

   2. Čiji su ono članovi bili koji su streljali decu u Kragujevcu 1941.godine?

      1. Kako to „Исказујући свој жал за комунистима који би сатрли Србију да не беше Недића и Љотића. „?
         Pa zar nisu komunisti došli na vlast 1945?Uprkos Nediću i Ljotiću,ili zahvaljujući baš njima!
         Iz koje istorije sve Vi učili o tim događajima?

3. Bravo, bravo za istinu u ovom tekstu
   Sad bar znamo gde su nas svrstali za ove 34 god., i sta nas ceka na poklic sa ove strane

4. 1) da li je antifasisticki bio sporazum Ribentrop – Molotov?
   2) komadanje Poljske izmedju saveznika, Nemacke i SSSR?
   3) KPJ je mrzela i ogovarala Jugoslaviju, do 1943, nazivala je „versajskom“. To u redu?
   4) KPJ je podrzavala napad SSSR na Finsku, balticke republike i Poljsku. U redu ili nije?
   5) uoci rata, Broz i komunisti nisu priznavali sudove, ni drzavu. U redu borba protiv vladavine prava i pozitivnih propisa? Ili samo kad komunisti nisu na vlasti? A kad uspostave diktaturu, onda se strogo postuje „pravna drzava“?

5. Hvala Vam za clanak!

6. Kasno je za odbranu antifasizma. Puzajuci fasizam se zahuktao i ne zna se gde ce se zaustaviti. Umesto verbalne odbrane vreme j za Po sumama i gorama nase zemlje ponosne i Partizan sam tim se dicim!

7. Hvala za sjajan tekst o ovom tužnom vremenu!

8. Nije malo za Srbiju 5% antifašista

9. Olako Srbi koriste reč fašizam,tako da je prilično izgubila na težini i definiciji.Bilo kako bilo,on je tu,sada se već i ne skriva iza maske nacionalizma,već se pokazuje u svom čistom obliku.Kao i uvek,fašizam koristi trenutne društvene i ekonomske okolnosti,tako da je Srbija trenutno idealna.Ljudi,trgnite se,da se ne bi probudili u Orvelovoj „1984“.

10. U toku rata 1941-1945. Srbija kao država nije ni postojala. Njena teritorija bila je okupirana od fašističkih osvajača. Ali u toku te okupacije nastale su dve ratne Srbije. Jedna je bila fašističko-kolaboracionistička sa brojnim saradnicima u funkciji fašističkih okupatora i njegovih potreba, i druga partizanska patriotsko-oslobodilačka, antifašistička koja se bori za oslobođenje Srbije od fašističkih okupatora i srpskih saradnika okupatora.
    Svaka od ove dve Srbije ima svoju istoriju.To su dve suprotstavljene i neprijateljske Srbije. Njih dve su bile istorijski razlaz do uništenja u sukobu. Obe ove dve Srbije su pobedom patriotske oslobodilačke antifašističke Srbije završile svoje postojanje, a oslobodilačka Srbija obnovila i izgradila novu državu Srbiju.
    Treba dati odgovor na pitanje: koju ratnu Srbiju i ratnu istoriju okupirane Srbije deo srpskog naroda i države danas rehabilituju i proglašavaju za svoje izvorište, uzor i usmerenje, kako za sadašnjost tako i za budućnost.
    Ako se posmatraju delatnost dela države i aktuelne politike i usmeravanje društvene javnosti, pitanje je izlišno. Država je stvorila „pravni“ osnov za rehabilitaciju fašističke kolaboracionistčke ratne Srbije donošenjem zakona o izjednačavanju prava pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije u otadžbini (četnika) sa pravima boraca oslobodilačkog pokreta u Srbiji i Zakonom o rehabilitaciji. Izvedba je prepuštena političkom sudu, potomcima i poklonicima fašističke okupacije Srbije i srpske saradnje sa okupatorima.
    Rehabilituju se i slave svi pripadnici od idejnih nosilaca i kreatora do izvršilaca zločina nad svojim narodom u korist fašističkog okupatora, ne vodeći računa o miniumu istorijske istine.
    Ime Dimitrija Ljotić, vođe srpskog fašističkog pokreta čija je vojna formacija pod nazivom „Srpski dobrovoljački korpus“ u sastavu Vermahta činila zeštoke zločine po Srbiji, od masakra kragujevačkih i kraljevačkih građana do ubijanja ljudi širom Srbije, dobijaju trgovi i ulice i izmišljaju mu se slavopojke.
    General Milan Nedić, predsednik kvislinške okupacione vlade, tvorac Banjice, Sajmišta, Jajinaca, Glavnjače i drugih srpskih stratišta, moralno i politički je rehabilitovan i promovisan.
    Slobodan Jovanović, predsednik Jugoslovenske izbegličke vlade je sudski, moralno i politički rehabilitovan. Ovaj poznati profesor Pravnog fakulteta, akademik i plodni naučnik nije osuđen za ono što je bio, već za ono što je radio kao predsednik Jugoslovenske vlade u emigraciji, što je donelo tragične posledice srpskom narodu u okupiranoj Srbiji i Jugoslaviji. Zaslužan je za stavljanjem slova „Z“ ispred imena, što znači zaklati. Njemu se daju platoi, trgovi, ulice i druga priznanja, kao da nije bio dvostruka ličnost.
    Politička i društvena histerija ne prestaje oko rehabilitacije vođe četničkog pokreta Draže Mihailovića. Četnički pokret, nastao je maja 1941.a potom od Jugoslovenske vlade u emigraciji preimenovan u Jugoslovensku vojsku u otadžbini, a njen vođa, komadant (1942.)imenovan za ministra vojske i načelnika Vrhovne komande ( za kratko vreme tri puta unapređen od pukovnika do armijskog generala). Kao patriotski, oslobodilački pokret sarađuje samo tokom septembra-oktobra 1941.sa NOP koga je organizovala i vodila KPJ, u borbi protiv okupatora, ali od kraja novembra 1941. četnici prihvataju taktiku svoje vlade, da se ne treba angažovati protiv Sila osovine, kao i svoj program antikomunizma.
    Pregledajući dokumentaciju četničkog pokreta, nemačkog Rajha, SAD, Velike Britanije i emigrantske vlade kraljevine Jugoslavije, hronološki ukratko spomenuću dokumenta koja dokazuju saradnju Draže Mihailovića i njegovih komadanata sa nemačkim i drugim okupatorima u toku Drugog svetskog rata.
    Sutradan posle pregovora Draže i Tita u Brajićima 28. oktobra 1941.godine. Dražin emisar kap Nenad Mitrović u Beogradu sa kap Jozefom Matlom priprema sastanak Draža-Nemci u selu Divcima. Prvog novembra Draža u pismu komadantu nemačke 342. divizije generalu Hofmanu, traži municiju “ da bi mogao da nastavi borbu protiv partizanskih odreda“ , a 11.novembra Dražina delegacija pregovara sa opunomućenikom nemačkog komadanta Srbije pukovnikom Kogardom o mogućnostima zajedničke borbe protiv partizanskih odreda. Iz zapisnika sa tih pregovora vidi se da je Draža sedam puta ponovio zahtev da od Nemaca dobije municiju, i izjavio da se neće boriti protiv Nemaca “ iako bude napadnut“ (i održao obećanje do kraja rata), a njegov pomoćnik, major Aleksandar Mišić, rekao Kogardu- da će primiti nemačke oficire „za vezu“ u četničkim štabovima, kako stoji u zapisniku. I ako Draža tada nije dobio municiju od Nemaca njegov komadant Jovan Škava po Dražinom odobrenju, 17. novembra 1941. predaje Nemcima u Valjevu 261 na prevaru zaroblenog partizana koji su svi pobijeni.
    U decembru Draža počinje legalizaciju svojih odreda kod Nedića a postepeno i kod Nemaca. U jednom izveštaju komandujućeg generala Srbije Badera, od 20. januara 1942. godine zapisano je da je Nedićeva žandarmerija sa Nemačkim odobrenjem snabdela 72 oficira i 7693 četnika sa 77 puškomitraljeza, 196 pištolja i 1867 bombi. Deo Dražinih odreda se legalizuje. Odred poručnika Predraga Rakovića je u Čačku sa Nemcima i pored Nemca Frikea komadant Čačka! Draža odaje Rakoviću priznanje i na njegovom izveštaju beleži „Odličan rad“ ….
    Tokom 1942. i 1943. godine legalizacija četnika u Crnoj Gori i Dalmaciji je kod Italijana uzela velike razmere. U bici na Neretvi četnici dobijaju od Italijana hranu i municiju, čak i padobranima iz aviona im bacaju i prevoze četnike okupatorskim kamionima i brodovima. Nemački komadant Ler obaveštava višu komandu da je “ dao četnicima 30000 metaka“, a Dražin Komadant Vojislav Lukačević obaveštava da su mu Nemci dali 12 sanduka municije“ . U toj operaciji četnici su u istom stroju sa Nemcima i Italijanima.
    U jesen 1943. Nemci i četnici zaključuju veliki broj sporazuma o zajedničkim borbama protiv Narodnooslobodilačke vojske……Od novembra 1941.do septembra 1944.g. četnici i Nemci su zaključili 19 sporazuma i svi su imali odrednicu „trajnosti“ a vodili su 128 združenih operacija protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Sve te sporazume Draža je odobravao.
    Sem pregovora sa Nemcima 11.novembra 1941. u Divcima, Draža se sastajao još 4 puta sa majorom Rudolfom Šterkerom emisarom Hermana Nojberha predstavnika ministarstva spoljnih poslova Rajha u Srbiji: prvi put u selu Rošcima kod Čačka zajedno sa pukovnikom Mak Dulom Američkim obaveštajcem; drugi put u selu Dragincu kod Loznice (gde su Nemci streljali 2950 meštana), treći put u Srednjem, novembra 1944. i četvrti put u Vučjaku u Istočnoj Bosni, aprila 1945. godine.
    To je samo delić istorije prepisan iz istorijskih dokumenata gore navedenih aktera, kao i 930 obaveštajaca po imenu i prezimenu ( 268 engleskih obaveštajaca i 612 američkih pripadnika OSS službe – Office of Strategic Services,) i Oko 50 pripadnika iz PWB (američka služba za propagandu ) . Obaveštajci su delovali uglavnom u okviru vojnih misija ovih zemalja kod četničkog i partizanskog pokreta. Ovaj impozantan broj ukazuje da su njegove službe imale apsulutan uvid u stanje na terenu, odnos postojećih snaga i delovanje ratujućih strana na Jugoslovenskom prostoru.