Kraj multikulturalizma?

Ostavite komentar


  1. Последњих 11 година је на снази нови мађарски закон о држављанству који нуди поједностављен процес добијања мађарског држављанства. Много Војвођана је то узело, углавном Мађара, али и Срба, Русина, Словака…

  2. Bravo Aleksej, odlična analiza kao i uvek. Fenomenalne kolumne.

  3. Ne zaboraviti i četvrti faktor – studiranje u Mađarskoj, Rumuniji ili Slovačkoj. Veliki broj mladih upisuje fakultete u ovim zemljama članicama EU, a zašto i ne bi?

  4. Bravo Kisjuhas !
    za mladje generacije, treba podsetiti da je Tribina Mladih u N S -u sedamdesetih godina bila centar okupljanja umetnika pisaca i inelektualaca , redakcija Polja na prvom spratu i uj simpoziuma na drugom , bila je otvorena za sve koji su zeleli da ucestvuju na tribinama….ostaje uspomena i secanje na sedamdesete i osecaj gorcine kada danas pogledam na Tribinu ili Kulturni Centar , kako se vec zove !

  5. Dokle sa brojanjem krvnih zrnaca? Ovakva prebrojavanja su neprimerena, Popis stanovništva je kod nas, na žalost, bio i ostao poligon za ostvarivanje nacionalističkih ciljeva. Vojvođani i vojvođanska kultura jesu postali ugroženi i to od trenutka nasilnog rušenja autonomije Vojvodine 1988.

  6. Sećate se kako su multikulturalni Vojvođani protestovali protiv prihvatnih centara za migrante u Vojvodini? Kako to Vojvodina ceni multikulturalnost, a pri dodiru sa pripadnicima druge kulture, još izbeglicama, ponela se tako, da ne kažem, anticivilizacijski?

    To što vekovima u Vojvodini žive različite etničke i nacionalne zajednice ne znači da one nemaju isti pogled na život i svet i da nisu vremenom formirale jedinstven mentalitet i prigrlile istu kulturu. Jezički diverzitet i raznovrsnost u običajima nisu nosioci ni činioci multikulturalizma u Vojvodini.

  7. Slični se procesi odvijaju i u drugim istočnoevriopskim zemljama, a jedno je multikulturalnost u Vojvodini i u Istri npr. gde su narodi iz sličnog etničkog i kulturološkog miljea, a sasvim je druga multikulturalnost koju imamo u mnogim evropskim gradovima na Zapadu gde su se doselili Indusi, Pakistanci, Turci, ljudi iz Afrike, sa Kariba, L.Amerike, sa Bliskog Istoka – to baš i nije idilična varijanta i perspektiva.

  8. Austrougarska, konkretno Vojvodina nije bila multikulturna nego je pripadala opstoj Austrougarskoj kulturi. Specificnosti koje su proizilazile iz pojedinih etnickih karakteristika bile su „za po kuci“ . Jedan Vojvodjanski Srbin (Precanin) ima mnogo vise zajednickog sa Vojvodjasnskim Madjarom, Slovakom ili Rusinom i ostalim narodima Vojvodine, nego sa Srbima juzno od Save i Dunava. Sa Srbima iz Bosne ni po jednom parametru nema slicnosti.

  9. KuK

    Primer malogradjanske gluposti.
    Hoćeš da kažeš da su „prečani“ dovoljno germanizovani da se mogu smatrati kulturološki naprednijim od od tih istih ljudi koji su malo južnije, ili malo jugozapadno? Ovo isto su govorili nacisti za Čehe, Ukrajince, Slovake, Hrvate i Slovence. Ostali slovenski narodi smatrani su „podljudima“ ( Rusi, Poljaci, Srbi). Zašto ne odeš na tebi bliske madjarske sajtove pa tamo raspravljaš o kulturološkim pitanjima? Zato što ne znaš ni jezik, ni kulturu, ni istoriju tog naroda, ili ih znaš samo površno, guglajući gluposti i poluistinite informacije.
    Reći da je Srbin prečanin bliže Madjarima i Slovacima nego onima ispod Save i Dunava je, pre svega, naučno, a zatim i kulturološki – potpuni idiotizam.
    A ruku na srce, velika većina prečana je ne tako dalekim poreklom iz Bosne.
    To što si napisao malogradjanska je ispraznost.

  10. Ne znam za ostale Srbe, ali Moravci obožavju prečanski kulen, švarglu, paprikaš, čardaš, tamburaše, Egzit, fruškogorske banje, talijanski rizling sa Vrašačkog brega, Mađarice (i Mađare), Slovakinje (i Slovake), Miku Antića i Vaska Popu, Feliksa Lajka i Zorana Tairovića, neki čak vole i Kišjuhasa. I posle kažu da mi Srbi sa ove strane Dunava nismo multikulturalisti. Pozovite nas u goste da vam pokažemo koliko vas obožavamo. Mešali bi smo se sa vašim kobajama svaki dan. Ali samo servirane uz bečke valcere. Kultura pre svega. 🙂

  11. Nikola

    KuK

    U nekim stvarima je KuK u pravu, samo je previše jednostran(a). Sve je funkcija vremena i prostora. Ljudi koji žive blizu u malom vremenskom intervalu, a pogotovo ako nema globalizacije su naravno sličniji jedni drugima. Bez obzira na nacionalnu pripadnost, jer moraju zajedno da funkcionišu. Ja sam iz Vojvodine i naravno da znam osnove istorije i kulture mađarskog ili rumunskog naroda, na primer. Znam ko su Rusini i koji su njihovi problemi (nemaju matičnu državu, neki drugi narodi ih svojataju). No, bliskost ima više dimenzija, sadrži ne samo tehničku, već i duhovnu stranu. Naravno da se Srbi iz Vojvodine osećaju bliskim i sa Srbima iz drugih regiona, setimo se samo Dositeja, Pupina ili Milankovića. Pa i preteča SANU je osnovana uglavnom od Srba van tadašnje Srbije, zar ne?
    Tako da su oba komentara previše pojednostavljena i u osnovi polutačna.

  12. Ne postoji zemlja na svetu koja je svoju najbogatiju regiju namerno osiromasila da se te regija ne bi dosetila da moze i samostalno kao sto je Srbija uradila Vojvodini sa pocetkom u 1988. Vojvodina je glajhsaltovana na Leskovac. Ni Leskovcu a pogotovo Vojvodini nije bolje..

  13. Maxa

    Vaš komentar je pun opštih mesta, promašenih tema, bez ijednog jedinog konkretnog argumenta.
    Kulturni milje Vojvodine, koji je g. Kišjuhas pominjao, uz nekoliko zaista izuzetnih imena, plod je tektonskih poremećaja jugoslovenskog društva posle velikih ratova, i stvaranje posebne atmosfere koja je izgradjena na politici otvaranja i razvoja, a ne izolacije.
    U vreme Austrougarske, Vojvodina kulturološki nije značila ništa u etničkom smislu, osim borbe Srba za svoja prava, iz koje su se izgradile institucije koje i danas poznajemo. Veze to nema sa prostorom u kome su ljudi živeli zajedno, već sa strujama i dogadjajima koji se teško mogu definisati. Uostalom, Austrougarska je bila, u poredjenju sa Engleskom i Francuskom, prilično zaostala, rigidna i kulturno minorna država.
    Jugoslovenska kultura bila je, u nekim oblastima, kao što su izdavaštvo, pozorište, muzika, film… na svetskom nivou.
    Poenta mojih komentara je da priča kako prečani nemaju mnogo kulturnih veza sa ostatkom Srba u bivšoj SFRJ, ne samo da je besmislena, već i klasičan malogradjanski fašizam.

  14. Aleksej u Srbiji podržava multikulturni državu, a u intervjuu za crnogorski medij govori da bi odvajanje nacionalnih zajednica bila Libanizacija, i da CG treba da bude gradjanska drzava. Isti su njegovi komentari i za BiHgde je problem što Srbi žele da zadrže svoju posebnost inda se ne asimiliraju u muslimane,

  15. A sta nas briga za tzv. multikulturalizam u Vojvodini. Autonomasi kmece sto ih nestaje, ali to je samo njihov problem. To nikoga zivog ovde ne zanima. Ljude zanima da bolje zive, i u Pariz i London idu zato sto tamo ima love a ne zato sto su multikulturalni. To su gluposti. Ljidi idu caki i u Dubai i Emirate gde vlada serijat i gde nema nikakvih ljudskih prava i tolerancije, iz iskljuucivih razloga da zarade pare. Dali u Vojvodini ima 20 ili 10 hiljara rusina to je nebitno, to jest bitno je samo autoru koji je i sam rusin. Nas njegove komsije to apsolutno ne zanima.

Ostavite komentar


Dijalog

Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Zoran Kesić, TV voditelj

Danas čitam zbog toga što imam šta da pročitam i zato što mi ne vređa inteligenciju.