Kritičkog mišljenja deci!

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tačno tako, danas će čak i mnogi naoko obrazovani ljudi izbrisati razliku među informacijama i znanjem. Interesuje me recimo kako autor koji Enciklopediju Britaniku uzima kao reper znanja, gleda na njen opis Četničkog pokreta?

2. Misljenja sam da je za razvoj kritickog misljenja neophodno razvijati emocionalnu inteligenciju u ranom stadijumu razvoja deteta. Rad na obuzdavanju emocija kod dece je kljucan faktor, danas u civilizovanom svetu pokazivanje emocija bez janog povoda smatra se cudnim i nepristojnim. Posmatrajuci nase drustvo kao celinu, iz aviona se moze videti da je ovo poluhuliganska drzava sa individuama koje nisu dovoljno dobro uklopljene u svet oko sebe, pa samim tim ga posmatraju hazarderski dvodimenzionalno, kao neprijateljski ili cisto emotivno, kao bratski, porodican. To je osnova za razvoj kritickog razmisljanja.

3. Podrzavam navedeno i smatram da bi znatno vise trebalo pisati o ovakvim temama. Problem nerazvijenog drustva je u nedostatku sposobnosti razmisljanja ljudi na razlicitim nivoima i u raznim sferama.gde je kriticko jedno od vaznih. Ima banalnih primera u nasem drustvu gde je ovaj nedostatak proizveo razne stete. Jedan od najsvezijih je pitanje granitne kaldrme na Trgu Republike u Beogradu.. Da su taj projekat vodili ljudi koji znaju konstruktivno da razmisljaju do ovakvog ishoda i ogromnog povecanja troskova ne bi doslo.
   Svojevremeno sam pokusao da pokrenem jedan edukativni projekat ciji je cilj bio razvoj vestine misljenja kod dece ali nisam uspeo. Razlog je taj sto oni kojima sam se obracao za pomoc oko organizacije ni sami nisu shvatali o cemu se radi a posebno sto nisu mogli da razumeju zasto je tako nesto uopste potrebno deci.Mislim da ni sada nije bolja atmosfera.

4. Sve to stoji. Ali mislim da Srbija nije ovde gde je zbog odsustva kritickog misljenja i funkcionalno nepismene „mase“, nasuprot. Memorandum SANU, Ram 1, Ram 2, pljackanje kroz inflaciju devedesetih, reviziju istorije, zatupljivanje kroz medije, obesmisljavanje drzavnih institucija, onesposobljavanje vladavine zakona, pljacku kroz privatizaciju… nisu osmislili i ne sprovode „nepismeni“. To je sve stvar volje i ukusa. Da li hoces ili neces.

5. Autor se već u prvom pasusu pokazao nedoraslim za bavljenje ovom temom. Pa hajde da primenimo kritičko mišljenje na poturenu tezu o „planiranom genocidu nad 8000 muškaraca i dečaka u Srebrenici.“ Ko je imao plan ( osim Izetbegovića i zapadnih mentora )? Koliko je stradalih pri pokušaju probijanja obruča, a koliko je ubijenih zarobljenika? Koliko je stotina puta taj broj manji od broja mučenih i ubijenih u jJasenovcu. Koliko se hiljada puta više pominje srebrenica od Jasenovca? Šta bi se moglo zaključiti iz te nesrazmere? Kome je bio u interesu zločin u Srebrenici ? Uklapaju li se dalji događaji u model manipulacije poznat kao „prblem-reaction-solution“, koje koristi Zapad u izazivanju kriza po svetu…. Zašto se uvode zabrane preispitivanja takvih „medijski kreiranih istina“, kroz forme „zabrane negiranja…“
   Dakle, treba biti zaista operisan od sposobnosti razmišljanja, pa progutati ovakve podvale kao istinite tvrdnje.
   Haug.

   1. Odmori malo druze

   2. A za dan bezbednosti ako vas se sete – sete.

6. Deco, budite pametni i i konstruktivni, nije dovoljno imati kriticko misljenje, i sedeti i kao neke babe dokazivati sopstvenu moralnu i intelektualnu superiornost, nastojte razumeti uzroke pojava koje krtitikujete tako cete otkriti nacine kako stvari ispravljati, a to jedino ima smisla. Ima u ovom drustvu kritickog misljenja ali slabog delovanja, evo i ovaj cika Kisjuhas vam je dokaz za to.