Kupovina će spasiti svet

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Znači, ipak je istina da se „Drugi Kosovski boj“ dogodio za vreme otvaranja Lidla? I to baš na pošljetku tranzicione periode, za vreme zlatnog doba sveopšteg konzumerizma i vakta vladavine sveprožimajuće „čipuljićke sveistine“. Zna Ivona – nije da ne zna – prosto se oseća da Srbija ima najveći Big Mek Index u istoriji. Zahvaljući zna se kome. Od sada će botovi umesto sendviča dobijati Big Mek. Kad je već napredno, red je da svi osete napredak. Čist egalitarizam.

2. Druže Aleksej, moram reći da, nakon solidnog gostovanja kod Kesića, ovde si malo pobacio. Ne znam što si se ufatio te teorije o „zlatnim lukovima“, kad si valjda i sam skontao da ne pije vodu, jer je previše „izuzetaka“ da bi to bilo pravilo.
   Ima istine u tome što pričaš, jer su prvi Mekovi u, recimo, Iraku, otvoreni kada je NATO armada ušla u teritoriju Iraka. Naravno, Irak nije jedini primer i pre bih ja ovo nazvao pravilom: ako ti nakon ulaska NATO trupa Mekdonalds otvori restoran, Ameri ti nikad neće izaći iz države.
   Izuzetak Srbije, od pravila „golden arches“ je možda opravdan i time što je Mek u Srbiji tipa franšize, a ne prava investicija sa zapada. Verovatno je to slučaj i sa ostalim izuzetkima od ovoga „pravila“.
   Tema tvog teksta je bliža istini koja se krije iza raspada Jugoslavije, ratova, sankcija, bombardovanja. Jednostavno, velike kompanije ne vole konkurenciju i platiće dobre pare (a često i ljudske živote) da konkurenciju uklone. Zato su morale nestati (ili u najboljem slučaju biti otkupljene za siću) stotine jakih jugoslovenskih kompanija, kako bismo mi danas bili prinuđeni da kupujemo uvozne proizvode, umesto da izvozimo naše u EU.
   Naravno, kada jedna IKEA, Bosch, Zumtobel, Lidl dođu negde, učiniće sve da se tu ponovo ne zarati, kako ne bi ugrozili svoje investicije, barem dok im se te investicije ne isplate.
   Stoga – NE – nije konzumerizam taj koji će nas „spasiti“, već trenutni interes krupnog kapitala, barem dok ne iscede iz nas sve što im treba, a onda smo spremni za reciklažu.
   Po istom principu je preživljavala i Titova Juga, jer je postojao interes zapadnog kapitala da ima relativno liberalnu socijalističku državu, nadomak Varšavskog pakta. Onoga trenutka kada se raspao taj pakt, nestala je i potreba zapadnih buržuja za Jugom.
   Znači, nažalost, i ovaj „pax konzumeriza“ je samo privremenog karkatera i dotrajaće čim se buržoaziji ne bude više isplatilo da nas koristi kao borce za jeftinu piletinu.

   1. Svako naravno ima svoje mišljenje, ali objektivno gledano tri izuzetka, u ovom slučaju, nisu statistički relevantna. Pri tom, niko ne tvrdi nikakvu uzročno-posledičnu vezu, već se tom teorijom samo ustanovljava korelacija između postojanja Mekdonaldsa u državama i stanja mira u međunarodnim odnosima. Posle se iz te korelacije mogu izvoditi razni zaključci koji mogu biti manje ili više opravdani u zavisnosti od relevantnosti argumenata koji se navode u prilog tih zaključaka. Da ne dužim više, ono što je autor napisao u ovom tekstu potkrepljeno je teorijom i smatram da vredi razmisliti dva puta pre nego što odbacimo neke od njegovih teza, iako je potpuno u redu čak i poželjno da se manje, više ili u potpunosti ne slažemo sa njim.

3. То се зове „играње полуистинама и утеривање чињеница у унапред узету тезу“. Закључак да жеља Срба да купују лепо упаковану робу у луксузно уређеним продавницама представља крунски доказ за њихову одлучност да земља уђе у Европску унију је бесмислена. Сличне и боље продавнице и роба могу се видети и у Дубајиу и Катару (лично видео!), али то нипошто не значи да Срби желе да њихова земља уђе у ГЦЦ (Gulf Cooperation Council, ѕадашњи Cooperation Council for the Arab States of the Gulf).