Mi, dobre komšije?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Vrlo optimistican clanak. Ne znam sta je poenta, verovatno da se ukaze da ljudi nisu rulja ali zanemaruje se sam dogadjaj dok se fokusira na posledicu. Da li je kataklizmicke opasnosti po covecanstvo stvarno i bilo? Da li su ljudi masovno, potpuno van kontrole stradali od virusa po ulicama? Ne. Vise panike i drame je bilo moguce videti na reziranim prilozima u medijima nego u stvarnom zivotu.

   1. Izvinite, ali meni ne izgleda da ste realista, vec teoreticar zavere. Sta je poenta ove zavere? Svi imaju svoje misljenje o njoj. Koja je istinita? Zar je trebalo da ljudi masovno, van kontrole stradaju po ulicama pa da vi priznate da se radi o opasnosti po ljudsko zdravlje i zivot?

   2. Mozda je i manje vazno da li je velike opasnosti i bilo ili da li je bilo u stepenu u kom je prikazano ako smo mi jedinstveni,empaticnmi i spremni da pomognemo. Mozda nam je i potrebno ovako nesto da se dogodi da bismo se povratili sebi a i jedni drugima, da dokazemo da smo jos uvek pre svega ljudi koji vode racuna o drugim ljudima.

2. Poenta, ako sam dobro razumeo: Kad zagusti, ljudi pokažu svoje bolje lice, kad su okolnosti obične, ljudi su uglavnom samoživi, uskogrudi, ponašaju se po sistemu USENASEIPODASE. Dakle, poručuje kolumnista: Negujte sećanje na određene teške i užasne dane, kada ste bili ljudi sa velikim Č. OK, samo bojim se da svi navedeni primeri solidarnosti, čovekoljublja, nesebičnosti i slično predstavljaju MANJI uzorak ljudskog ponašanja u navedenoj situaciji, nije da ih nije bilo, ali, ali: koliko je bilo onih koji nisu prstom mrdnuli, koliko onih koji su se ponašali po formuli MENI I MOJIMA NEKA BUDE DOBRO, OSTALI NEKA POCRKAJU, hoću da kažem nisam siguran da su svi navedeni dobri primeri dovoljni da potru generalnu lošu sliku o čoveku uopšte, moguće KRIZA NIJE DOSTIGLA TAJ STUPAANJ da bi se gomila pokazala u pravom svetlu, onom tamnom gde se GAZI PREKO LEŠEVA zarad ostvarenja sebičnih ciljeva. Ima Desanka pesmu OBJAVITE JEDNOM NA VELIKA ZVONA u kojoj apeluje na ljude da nekada, a bogme i po pravilu, objavljuju dobre i lepe primere i vesti, a Kišjuhas kao da ju je poslušao, međutim, može biti da sve što je naveo kao dobro nije samo kap u moru U VREME DOK SE TO DOBRO DEŠAVALO, kada su i dalje divljale pohlepa, mržnja, besmisleno zgrtanje, neuviđavnost, nesolidarnost, bahatost, osionost i slično. Poštovani Kišjuhasu, nije nikakvo otkriće da ima dobrih i plemenitih ljudi, ali onih drugih je neuporedivo više: trebalo je izvršiti na reprezentativnom uzorku u mnogim sredinama koliko je ljudi bilo prepušteno sebi da se snalaze kako znaju i umeju, koliko njih je ostalo neobuhvaćeno solidarnošću, koliko njih je patilo, borilo se k’o grešnik s dušom, grcalo sve vreme, pa tek onda izvlačiti, po meni pogrešne, zaključke: Kad je nesreća, mi smo u većini ljudi, kad je redovno stanje, među ljudima je teško ono što se rimuje sa stanje. Ima narod izreku koja korespondira sa kvazi otkrićem: NAŠLA MLADA SEKIRU ZA VRATIMA!

3. Valja gaiti dobro u sebi , i oko sebe…A korova , oko nas , na pretek…Ni pandemija ga , u prvom talasu nije opametila…

4. Odavno je poznato da svaka kriza pokreće u ljudima ono najbolje, ali i ono najgore, u zavisnosti od toga kakav je ko čovek i šta ko nosi u sebi. Tako u svakoj krizi dobijamo sjajne primere ljudske kreativnosti, plemenitosti i solidarnosti, ali i još više odvrtanih primera ljudske sebičnosti, zlobe i pakosti. Ova pandemija nije po tome ništa drugačija od ranijih kriza.
   Ovog puta (skoro da) nije bilo apokaliptičnih primera pljački prodavnica i sumanutog nasilja, ali to je zato što je ipak ostala manje više nedirnuta društvena struktura od pre krize, pa smo zato imali utisak da i dalje živimo u organizovanom društvu, gde problema svakako ima, ali smo ipak daleko od haosa i potpune anarhije u kojoj bismo se spustili na nivo životinjskog preživljavanja bez obzira na cenu i jedino pravilo bi bilo „svako za sebe“.
   Posle male početne panike u vezi sa snabdevanjem, naročito toalet papirom, stvari si se brzo vratile u normalu baš zato što nije bilo izgubljeno poverenje ljudi u postojanje reda i poretka. Sasvim druga bi priča bila da je to poverenje bilo izgubljeno, onda ne samo da bismo prisustvovali sumraku civilizacije i scenama a la Mad Max, nego se ne bismo čak ni čudili koliko je taj naš civilizacijski lak bio tanak i kako je lako popucao!

5. Ovu propoved bi trebalo čitati u svim bogomoljama širom sveta, i u zatvorima.
   Jedino gde nema šanse za uspeh su političke partije i navijačke grupe.
   Tamo je očigledno da je „čovek čoveku vuk“! Tamo su „popovi“ neljudi i lopovi!

6. mesec, dva, toliko traje empatija i trud da se i u zlu pronadje dobro… a kad bi se, ne daj bože odužilo ovo, brzo bi se zverinjak u nama pokazao

7. Naš mali pastir nije ni spomeuo bakljadu po krovovima. To je bila pomoć vladajuće mafije da se bolje vidi ko krši policijski čas.

8. Kišjuhas (AK) je duboko ideološki usidren u levo liberalni diskurs pa do besvesti ispoljava, sasvim nekritički, ono što se zove signalizirane vrline (virtue signalling) da bi pokazao kako su on i njegova ideološka sabraća na višem evolutivnom nivou od nas ostalih zaostalih, a biće da je obrnuto, kao što mnogo od stavova AK treba samo obrnuti za 180 stepeni da bi se došlo do ispravnog rezona. AK je, u stvari, na višem devolutivnom nivou razvoja, a devolucija je proces suprotan od evolucije. AK celu ovu srceparajuću tiradu iznosi prevashodno da bismo zavoleli migrante i da bi on dokazao, kako kaže, da su rasa, nacija i vera fikcije. Ova kriza je pokazala da se nacije zatvaraju kada dođe kriza, a ako dođe još veća kriza zatvaranje će biti još veće, što ne implicira da ne treba sarađivati sa svima u mnogočemu. AK kaže da je rasa fikcija, konstrukt, to je teza uskuptelih levoliberala ali da vidimo da li je to tako na polju medicine, ostalo da sada zanemarimo? Maori na N.Zelandu su 8 puta podložniji tuberkulozi od novozelandskih Evropljana, crnci imaju problem sa varenjem mleka i pokazuju se kao znatno osetljiviji na neke bolesti i kancere u odnosu na belce i Azijate. Npr.kanceru prostate mnogo su manje podložni Azijati u SAD nego crnci. Postoji obimna literatura na temu velike razlike u oboljevanju i osetljivosti različitih rasa na različite bolesti, problema kod transfuzije krvi i sl. i doktor koji bi to ignoriisao mogao bi životno da ugrozi takvog pacijenta. Čak i kod beba različitih rasa postoje velike razlike u dispoziciji za oboljevanje od različitih bolesti i doktor koji bi to ignorisao mogao bi da ugrozi zdravlje dece. Problem je u tome što su ljudi poput AK danas i nauku toliko ideologizovali i nastoje opsesivno da je prilagode svojim ideološkim stavovima da to sve više liči na napastvovanje nauke.

9. Lep tekst, zasto kritika