Mi, građani sveta?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ma super nam je u ovom globalizmu.

2. Uzivam dok citam Vase tekstove, cak i sada iako se ovoga puta ne slazem. Jer ovo ipak nije analiza, vec propagandni pamflet globalizmu. Isticete prednosti, slazem se da ih ima, ali ni reci o manama, suverenizam takodje predstavljate samo u negativnom svetlu, nema pozitivnih stvari. Svet nije tako jednostavan da sve bude crno ili belo. Za Vase citaoce ovo nije dovoljno da se ubedi u neophodnost globalizma. Posle prozivljenog kolapsa sistema, postalo je ocigledno da je globalizam sistem koji kad se igra zavrsi pobedjuje jedan, svi ostali nece imati pravo da zive.Mada ova tema je toliko krucijalna da sta god mislili Vi ili ja, zivot ce se odvijati sistemom koji drugi odrede i naravno,… bice najbolji i jedino moguci.

   1. A kad to neki tekst gospodina Kišjuhasa nije bio propagandni pamflet? Ja se nešto ne sećam.

3. Odličan tekst, zašto ljudi u Srbiji ne razumeju, da bi bez svetskih pronalazaka, oslonjeni isključivo na domaće znanje, bili još u srednjem veku.

   1. Razumeju ljudi to, ali vi niste razumeli ništa. Globalizam je loš zato što neminovno vodi centralizaciji vlasti, a ko garantuje da će ta vlast biti večno pravedna? A zavisnost od jednog centra moći sreću ljudima donela nije…

4. Empatija prema doktorima i narodima širom sveta je potekla od toga jer smo se našli u istom sosu kao i ostatak sveta, a i popularna tema (ima ga i na fejs-buku) pa gledaju ljudi da se ugrebu za malo popularnosti iskazivanjem empatije. Nije bilo empatije kad se Afrika borila sa Ebolom. Ali bilo kako bilo, empatija običnih ljudi nije nikom donela maske i raspiratore, a na višim nivoima odlučivanja stoje samo sopsteveni interesi onih koji odlučuju. Pa nada da će se sažaliti na nas ako nam zatreba pomoć i nije baš neki argument da se bezrezervno oslonimo na ostatak sveta. Drugi problem je da kosmopolitizam radi samo dok neko ne odluči da ti uvede sankcije jer mu se eto može, onda ako nemaš svoje naj***š. Ako je svet baš tako kosmopolitski zašto su naši gastarbajeri pohrlili nazad i zašto su stanovnici ostatka sveta pohrlili nazad u granice onoga što smatraju svojom državom ?
   Verovanto je prava mera negde između kosmopilitizma i zatvorenih nacionalnih država. Deliš svoja dostignuća, koristiš tuđa, ali se pripremaš za samoodrživost ako ostaneš bez pristupa globalnim resursima.

5. Autor hoce da promeni nacionalizam za kosmopolitizam. Siguran sam da poznaje znacenje reci nacionalizam koja po sebi podrazumeva ljubav prema sopstvenoj naciji, a ne mrznju prema drugim nacijama, ali kao i svi globalisti pokusava da nam proda hiljadu puta ponovljenu mantru da ne valja biti nacionalista, ali valja biti kosmopolita. Zamislite, na zapadu za sebe kazu da su patriote, a ako mi kazemo da volimo svoju zemlju i svoj narod(a ne mrzimo druge)-onda smo „nacionalisti“. Lobotomiranje u pokusaju.

6. Alal ti, Aleksej, odličan tekst. Pravo u sridu. Rado čitam tvoje kolumne. Već sada čujem gusle „suverenista“ i „antiglobalista“ na patriotskoj straži 🙂

7. Kosmopolita je elaborirao nacionalizam, prosto pravi intelektualac. Paradigma stvorenih drzava od nacionalnih plemena, naroda, u 17, 18, v. ucvrscivanih u 19. kroz smisao borbe za teritoriju ili pridobijanja drugih, upravo prezivljava kretanja posle onolikih krvi u 20. rusenjem carskih feuda i raspadanjem nacinalizama. Zar 20.v. ne porucuje da je svaki izlaz iz sportske cega vec, kulturne i umetnicke manifestacije, radosnih dogadjaja koji slave zajednistvo u drzavi, uvod u ? Normalnom kretanju drustva, razvoju nacio/a kroz osvajanje rada, znanja, isticanja svojih osvojenih vrednosti u podizanju deteta kroz bezbrizno detinjstvo, ucenja da uce, da disu i zive ekologiju, da zasluzimo ulaz medju najbolje i da se sa tim ponosimo. Zivimo vec 21.v. Normalnom kretanju drustva mracne strane nacionalizma ne cine ponos. Samo cikaju najstrasnije ponore istorije. Prefiks koji se koristi kao nacionalna kategorija kome sluzi kao objasnjenje? Samom sebi ili drugima da im pojasnimo tu nasu prirodnu osobinu koja se obicno smatra privatnom a koju eto naglasavamo. Drustvo se krece. To je njegova konstanta. Svet se krece. Nijedna institucija koju je covek stvorio nije vecita i trebalo bi da menja neke svoje oblike. Lingvicari bi trebalo da objasne upotrebu i smisao prefiksa. Danasnji covek dosta luta u tom znanju. Sem uputstava kakao da izgovaramo reci kao KA tegorija, A ustralija, LA boratorija, sto verovatno ne izgovaraju ni dva „srba“ u svetu, jer moze biti milion posto ispravno ali eto to nije u duhu jezika koji mirise na travu sa pasnjaka. Zasto negde pratimo trendove a negde pokusavamo da sa zaglavljenim tockovima ozivljavamo proslost? A tu je istorija.

8. Bas lep sastav. Verovatno ces zavradeti peticu kod nastavnice. Nego ovo na kraju sa vakcinom ti se verovatno samo slucajno omaklo

9. Kod Kišjuhasa (AK) nema samokritičnosti, mere, uravnoteženosti. Umesto da sagleda, pored prednosti i mane globalizma, on piše na nivou egzaltiranog pamfletiste globalizma. Pametni ljudi kažu da je kraj prave političke filozofije počeo u III veku p.n.e. kada je filozof Eratosten rekao da je pogrešna podela na Grke i varvare kako su govorili neki tadašnji grčki filozofi i vladari, već da on ljude deli samo na dobre i loše. Od tada je počelo fraziranje, bljutavo moralisanje, koje vidimo na svakom koraku, umesto da se prava politička pitanja zajednice tretiraju sine ira et studio-nepristrasno i kritički. Još nigde nismo videli da se formira zajednica-nacija ili bilo kakav državni entitet koji bi sačinjavali „samo dobri ljudi“. Perfidno je stalno nacionalizmu pripisivati odgovornost za sva zla sveta, svako razuman zna da svaka preteranost, pa tako i u nacionalizmu jeste štetna, ali ono što od antike pa naovamo izaziva ratne pohode, stradanja, nastojanja da se nameću obrasci ponašanja i uređenja jeste pohlepa trgovačke klase, plutokratije, globalnih korporacija, koje nameću svoj interes kao opšti. Od Alkibijadovog pohoda na Siciliju u staroj Grčkoj, rimskog pohoda na Kartaginu, holandskih i britanskih Istočno-indijskih komapnija i sledstvene trgovine robljem, pa do današnjeg liberalnog intervencionizma i korporativnog hegemonizma, uvek iza takvih pohoda stoje finansijski krugovi i interesi ljudi željnih novih tržišta i zarade. Krajem 19.veka u Francuskoj ili Nemačkoj nacionalisti (Bizmark npr.) su bili protiv kolonijalnog širenja koje su podsticali finasijski krugovi mahom levičarske, kosmopolitske orijentacije. Kada AK navodi pohvalno izjavu S.Pinkera da je „Korenje za drveće a ljudi imaju noge“, pokazuje da oni malo ili nimalo ne razumeju ljudsku prirodu i istoriju, ono što je pamćenje za pojedinca, to je tradicija, kolektivno pamćenje, „korenje“, za jedan narod, bez toga, u slučaju prekida, dešava se ludilo i kod pojedinca i kod naroda, to npr.ekstremne manifestacije Francuske ili Oktobarske revolucije dobro potvrđuju.

   1. Ništa nije potpuno tačno i sasvim pogrešno, pa ni tvoj komentar. Kolonijalozam je imao i dobre strane. I danas bivše francuske kolonije, sebe nazivaju Frankoonskim državama.

      1. Frankofonske su samo zbog jezika kojim se danas služe te bivše kolonije, A, kako je taj jezik ‘obrisao’ prethodne, izvorne jezike, možemo samo da zamislimo, uz pomoć naše istorije. Iako smo bili vekovna turska kolonija, naš jezik nije nestao niti je postao turkofonski – uprkos brojnim turcizmima koje i danas koristimo. Pa, sad, Vi vidite kakvi su kolonojalisti bili Francuzi.