Mi, ljudi?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sjajan tekst! Uživao sam čitajući ga, kao i većinu tekstova ovog autora. Iako sam tehničke struke, putujući i upoznajući ljude iz raznih delova sveta došao sam do potpuno istih zaključaka i često ih prenosim ljudima koje poznajem.

   1. sagitarius

      Dali mozete da sazmete zakljucke za nas ostale i da nas prosvetlite.
      Ili jednostavno da nam kazete sta je autor hteo da nam kaze?

      1. Za pocetak prosvetljenja, „da li“ se pise razdvojeno

      2. „Dali“ se piše odvojeno, da li.Ako ste već istoričar, nsli su vam kapaciteti kad ne možete jedan jednostavan tekst da shvatite. A i prilično ste nepismeni.

      3. Vrati se, majke ti , na Informer i rečnik koji razumeš, ovaj tekst je za Ljude.

      4. Šta reći čoveku koji ne može da “skapira“ ovaj, inače sjajan, tekst. Možda da zamolimo autora da ubaci i neku sliku ?!?

   2. Iskustva su nepobitna. Posebno putopisna. Tehnicki dokazana. Pa sta? Opet na pocetak. Blago Inkama

   3. Vi ste tehničke struke, ja sam sociolog i suze su mi pošle dok sam čitala ovaj sjajni tekst. Kamo sreće da je više ovakvih tekstova (i ljudi)u ovoj državi u kojoj je ekstremna podela i ekstremna mržnja, sistemski podupirana od koga bi to najmanje trebala da bude. Ali to i nisu ljudi. Svako ko mrzi, ko huška na nasilje, mržnju i podele, ne može biti čovek.

   4. Potpuno ste u pravu. Tekstovi ovog autora su nesto sto nikako ne treba propustiti, mislim pri tom na ljude otvorenog uma i dobronamerne. Veoma me je ovaj tekst asocirao na izvanrednu knjigu Juval Noa Harari-ja HOMO DEUS.

2. Čekaj, oćeš da rečeš da široko prihvaćeni aksiom; „niko nema šta Srbin imade“, uopšte ne važi? Hm? Pa kako ćemo bez tog odbrambenog mehanizma da odbranimo naše ranjive ličnosti? Pa satrće nas frustracije? Da prihvatimo realnost da svi ljudi imaju isti temelj a da je sve ostalo sredinska, kulturološka nadogradanja?

3. Potrebna je sposobnost apstrakcije da se shvati napisano.
   Kao „Igra staklenih perli“.

4. E svaka čast!

5. možda se neki narajcani ljudi prndače i drpaju ali postoje i ljudi koji vode ljubav

6. Pokusajte profesore da kazete Jevrejima Nemcima Rusima,Englezima,Svedjanima pa i Amerikancima koji se vec 200 godina neuspesno bore i izgaraju fa se dokaxu pre svega kao Amerikanci.Sto bi rekli Srbi moze da bidne al ne mora da znaci.Smanjite dozivljaj profesore.Pravac u knjizevnosti lar pour lar ili umetnost radi umetnosti odavno je prosao .Prica radi price ili sto rece pokojni Djindjic,,vodrnica melje na prazno nema brasna..

   1. Ništa niste razumeli, a usput ste i zlobni i maliciozni. Vaš je komentar prazan, baš kao da ste ga napisali samo zbog komentarisanja, da se oglasite. Mogli ste nas poštedeti kvazi duhovitosti.

7. Kome ti to pricas, Balkancima? Ma daj molim te…

8. I, sta s tim? Vec nedeljama g. Kisjuhas nas obavestava o svom encoklopedijskom znanju, pa se onda „udubi“ u univerzalnost pronadjenih poruka koje nam onda servira blagonaklono i nesebicno. I mi, naravno, beskrajno zahvalni. Ne smeta meni njegova obavestenost, nego nadmenost kojom nam servira svoja popodnevna iskustva. Ili je, mozda, vredniji, pa pocne sa cituckanjem rano jutrom? En tout cas, le salopard Volterién. Ako dopustite, in peu liberté.

   1. Tekstovi Kisjuhasa su zaista dobri, ali mogla bih da se slozim sa Vama da tu ima i oredjene nadmenosti, a rekla bih i osecaja superiornosti. Medjutim, i Vi se malkice napraviste vazni. Ne zameram ni njemu ni Vama. Pravo je osvezenje procitati i pismen tekst i pismen komentar sa stavom. Pozdrav.

9. Ovo je briljantno. Hvala g. Kisjuhas!

10. Trla baba lan.

11. Autor je nepopravljivi zagovornik globalizma,hteo bi da pokaze da su nacije nastale vestacki,bilo bi lepo da obnovi casove sociologije i podseti se zasto je drzava neophodna,da nema uredjenih drzava vladala bi opsta anarhija i bezvlasce.
    Sto se tice tvrdnji da smo u situacijama ovakvih pandemija svi u istom polozaju to naprosto nije tacno,zamislite recimo situaciju da imamo ogranicen broj respiratora i da lekari treba da izaberu izmedju nekog bogatog predstavnika krupnog kapitala bliskog vlastima i nekog obicnog radnika u nekoj fabrici za motanje kablova.
    Ili sta mislite ko ima vise sanse na lecenje u bolnickim uslovima onaj ko je bogat i blizak vlastima ili obican gradjanin?
    Slazem se da pre svega jesmo ljudi,ali mislim da autor zapravo ispod zita gura ideju da treba zaboraviti svoju kulturu,istoriju,religiju,svoje korene zarad neke nepostojece nadnacinalne nacije i napretka.

    1. Autor nije zagovornik globalizma. Tuzno kako i ta prosta ideja da su ljudska bica jednaka, vise slicna nego razlicita, nije prihvatljiva nekim ljudima.

    2. Evo da ti ja, kao sociolog kažem: nemaš ti veze ni sa časovima sociologije, niti sa pojmom globalizma, niti si dovoljno Čovek , da možeš shvatiti ovaj sjajni tekst.

12. Zasto stitite profesora i ne objavljujete moj argumentovani komentar Pa nije on valjda bijeli medvedUme baljda i sam fa se brani od gluposti koje je napisao da zaseni prostotu Danasa i njegovih citalaca.

    1. Proseravam se, dakle postojim.

    2. Ne brini, tvoju niko i nista ne moze da zaseni. Ziv bio.

13. Rado čitam tvoje tekstove. Teraju na razmišljanje. Pozdrav od baba Branke koja polako ali sigurno putuje prema konačnoj luci. Nadam se da ću se ukotviti mirno i bez bola. Ustvari, želim to.

14. Baš zato što poštujem i volim kako misli i piše g.Kišjuhas, merak mi je da mu ukažem na nešto što je zanemario. Različitost među ljudima nije manje dominantna od sličnosti. Božja volja. Ponašamo se u skladu sa , prvo ličnim, pa onda i sa kolektivnim interesima.
    Koliko god mi voleli i želeli istinu, laž ima jednako pravo na postojanje. Božja volja! Sve lepe nade su zabluda, jer uvek će postojati pojedinci ili grupe kojima je preča vlast i nadmoć od onih dobrih jadničaka kojima je ljubav i dobrota važnija. Volja Stvoritelja!

15. Mozemo li imati licnost, to svoje autonomno ja bez druge licnosti? Zasto su ljudi odabrali zajednicu, tj. da zive u zajednici? Postoji li jedna osoba koja je postala osoba bez uticaja sredine? Razumem ja ateizam, sto sta sam i ucio o njemu na studijama, ali ovo sto gospodin Aleksej propagira je antiteizam. Razlika je u tome sto ateista i ne prica o bogu, jer ne percipita tu kategoriju, antiteisti su puna usta boga u negativnom kontekstu. Znate li jedan tekst doticnog gospodina u kome se ne spominje bog?

16. Ukratko rečeno – zbog odsustva univerzalnosti ljudskog iskustva. Živimo na različitim meridijanima, izloženi različitoj klimi, Različito nam je iskustvo kao i način konstruisanja stvarnosti. To se vidi i u samom jeziku. A sama ideja univerzalnosti je kulturološki uslovljena. To tvrdi Z. Ćirjaković u svojim radovima o Africi. O tome piše i mrski „srpski nacionalista“, kako su ga ideloški drugovi g. Kišjuhasa, koji su potpisali i apel 88, etiketirali, čuveni profesor i filozof Mihailo Đurić. Taj čovek je oteran u zatvor zbog kritika amandmana na Ustav SFRJ 1971. godine i koji je predvideo ratove 90tih. Pozivajući se na Aristotela, on piše ovako: „da neko opšte znanje, opštu kategoriju, opšti pojam ili određenje o tome u čemu se sastoji dobro nije mogućno dati, i da to, štaviše, nije ni potrebno. Jer, uvek preti opasnost da neko monopoliše svoj uvid u to šta je dobro ili u čemu se sastoji prava ljudska sreća, pa da onda pribegne svim sredstvima da to natura drugima… „.Takođe je tvrdio i sledeće: „I da je krhko ljudsko dobro u vezi sa krhkim ljudskim znanjem…“

17. Lepa je osnovna ideja teksta. Volela bih da čovečanstvo izvuče poruku iz ove situacije. Ne samo da dokažemo da na globalnom nivou možemo da se udruzimo zarad zajedničkog cilja, već i da steknemo veće poštovanje prema prirodi oko nas, kao i da prihvatimo da možemo da živimo bez mnogih materijalnih svari koje nam nisu bile dostupne tokom karantina, bez kojih smo bez problema preživeli. Problem je u tome što u je formiranju kolektivnog identiteta neophodno postojanje onog „drugog“, drugačijeg od nas i nama sličnih. To je takođe univerzalna pojava u društvenoj svesti svih društava na planeti. Dok se ne pojave neki vanzemaljci koji bi preuzeli tu ulogu „drugog“, neće se tako lako preneti osećanje pripadnistva na svetske razmere.

18. Poštovani g Kišjuhas, da bi ljudi bili u stanju da razmišljaju na ovaj način, potrebno je da dostignu određeni stepen evolucije, što, nažalost, NIJE slučaj sa narodom u Srbiji.

    1. Moj odgovor na gornji komentar zaista nikog ne vređa, za razliku od samog komentara. Ne razumem zašto ne objavljujete moj odgovor. Odgovor kako sledi: Mogao bi ovaj gore komentar da se protumači i kao uvredljiv, ali nema veze. Problem je što komentator, kao i autor, evoluciju doživljava kao nužni progres ili napredak ka nečem vrednijem, boljem, što logički uopšte ne sledi. Evolucija je menjanje, preinačenje živih oblika bez unapred utvrđenog plana radi adaptacije u promenljivim uslovima. Figurativno i za kulturu i jezike pojedinih naroda se može iskazati da evoluiraju u skladu sa uticajima i potrebama vremena. Međutim, ne uviđam u čemu je epohalna misao da smo svi ljudi i da pripadamo vrsti HOMO SAPIENSA, e da bi izazvala toliko oduševljenje. To je baš najapstraktnija odredba ljudskih bića i baš zato najsiromašnija sadržajem. Da, biološki mi smo ljudi i posedujemo urođene reakcije i dispozicije za određene emocije. Tek na toj osnovi se dalje taloži duhovna, umetnička, naučna, jezička istorija pojedinih naroda, pa valjda i srpskog. Baš sa sve mitovima, predanjima, legendama, religijom, pripovestima, običajima, tradicijom koja se polagano, ali neumitno prekraja. To je taj duhovni sloj bez koga nije moguće ni reflektovati ljudskost kao takvu. Na primer ne postoji ljudski jezik već samo pojedini, „parohijalni“ jezici preko kojih napadamo tu istu „parohijalnost“.

19. Zaista ne razumem, zašto niste objavili moj komentar u kome nema ničeg uvredljivog, jedno obično, pa dobro, kritičko procenjivanje i razmišljanje. Komentar kako sledi: Mogli bismo da steknemo utisak da je u pozadini autorovog teksta misao, da su nacionalni, verski ili bilo koji drugi lokalni identiteti neprirodni, ili izmišljeni tj. konstruisani, dok je valjda globalističko-kosmopolitski identitet „prirodan“ i moralno prevashodan. Ali stvar je upravo suprotna. Kako autor često navodi, baš su ti „parohijalni“ identiteti spontano i polagano nastajali, evolutivno se razvijali kroz duge periode istorijskog vremena. Bez svesne ljudske namere i svrhovitog plana nastajali su običaji, ustanove, institucije i što je najvažnije jezici pojedinih naroda ili etnija, kao što su engleski, španski, kineski, pa i srpski. Niko te jezike nije konstruisao ili izmislio, kao što su konstruisali ESPERANTO koji je zaista veštački jezik. Baš je suprotno istina, konstrukcija o globalnom kosmopolisu i prirodnim pravima je kreacija još stoičkih filozofa. Baš je ta ideologija, ako hoćete, izmišljena. Čitava posleratna konstrukcija ljudskih prava u konvencijama UN je naslonjena na teoriju prirodnog prava koja je par ekselans metafizička teorija.

    1. Bravo za komentar u potpunosti se slazem.

    2. Slažem se, pogotovo jer ozbiljna lingvistička tipologija sve više sumnja u vijabilnost traženja lingvističkih univerzalija. Neke podatke koje gospodin Kišjuhas iznosi su netačni i mahom se, ironije li, odnose na indoevropsku lingvističku porodicu – dakle paušalni univerzalizam se ipak obrnuo na parohijalnu i evrocentričnu perspektivu. Kako to uvek i biva, najveći zagovornici univerzalizma su sa evropskog i američkog kontinenta, a činjenice o evidentnom diverzitetu shvataju kreativno ili romantično.

20. Jednostavan odgovor na sve ovo je priroda i njeni zakoni, koliko god se trdili svesno i nesvesno da od prirode pobegnemo ona će nas stalno vraćati nazad na različite načine i zato postoji samo jedna univerzalna stvar koja nas sve povezuje to je priroda a ne ljudska svest.

21. Tekst Kišjuhasa (AK) je na liniji globalističke prpagande o jedinstvenosti ljudskog roda, a podrazumeva se da će takvi kosmopoliti one koji stavljaju zrnce sumnje na takav filantropski entuzijazam nazvati zatucanim i zaostalim. Postoji nešto što bi se moglo nazvati „Teorijom sitnica“ koja je fundamentalno važna i čini da su razlike među ljudima izrazito velike, uprkos prividnoj sličnosti. AK s pravom kaže da je 98% DNK čoveka i šimpanze identično, a orangutani su u Enciklopedijama 19.veka ubrajane u ljudski rod. Sledi li da su sličnosti između nas i njih mnogo veće od razlika? Od 30.000 gena čoveka i pacova razlika je samo u 200, sledi li da ljude i pacove mnogo toga povezuje a da su razlike beznačajne, u promilima? Ako neko ima nakit koji čini 97 komadića bižuterijskog stakla i 3 dijamanta, a drugi ima 100 komada bižuterije, sličnosti među njima su mnogo veće od razlika sa jednog aspekta prividne sličnosti, ali sa ekonomskog stanovišta razlike su ogromne. Tako je i sa ljudima, naizgled svi imaju glavu, dve ruke i dve noge, ali postoji differentia specifica-specifična, posebna razlika koja je često fundamentalna. AK u ovom tekstu promoviše globalističke vrednosti koje mogu biti prihvatljive u jednom smislu ali i pogubne sa drugog aspekta. Treba biti veoma oprezan kada nam neko propoveda univerzalistčke vrednosti, tu se gotovo uvek mogu kriti vrlo perfidni ciljevi i interesi koje naivni i dobronamerni ljudi ne uočavaju, a takvi čine većinu među čitaocima ove kolumne.

    1. Filozofska nadmudrivanja.No hajde da spustimo nivo istog.Pitanje glasi:
       Da li je od tog 19.veka,ili još bolje od Darvina neko dokazao da je od tih silnih
       šimpanzi i orangutana postao čovek ?.Ne pročitasmo tako nešto.
       U suprotnom smeru sve je diskutabilno.

22. Bravo, Aleksej, ovo je sjajan rad.

23. 40 tomova do sada sigurno napisano jos od Homera, u dijalektickom ( naucnom ) materijalizmu, u svim ostalim oblicima izama i jos ce 40 tomova biti napisano do god se ne osveste u potpunosti prirodne ( urodjene ) osobine ovde nabrojane kao broj 4, a sigurno da ima i pratecih polu skrivenih 36, i to tako da vlasniku postanu oruzje bogova iliti svrsenih bica po sebi, dubokog (zena) u sebi, i tako vodjenog bica u svome telu da to isto prepoznaje u onome preko puta njega, bilo koga, pa i tad je pitanje sagovornistvo i zivot tog ranga za zemljane. Moze im se desiti iznenadjenje od suseda iz nekog komsiluka Zemlje. Ali bitno je kretanje uz mnogo, mnogo posla.

24. Al cenzurišete svaka vam čast! Ako je ovako kod nezavisnih medija kako je kod onih zavisnih?!

25. Dobar je članak. 🙂