Možemo li i mi?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dragi kolega,

   Sve je to lepo što si napisao, ali zaboravljaš ključnu reč – tržište. Ljudi više nisu građani, već potrošači, konzumenti poluperiferijskog neoliberalnog kapitalizma. U takvim uslovima nema ni društva, ni javnog interesa, ni sociologa i filozofa koje bilo ko sluša. Naprotiv, evo nas mali milion džedži na birou za nezaposlene, jer, avaj, nemamo veštine potrebne čemu – pa tržištu. Ne društvu, ne državi, ne javnom interesu, nego upravo tržištu.

   1. Sonja

      Veoma je interesantno vaše razmišljanje i viđenje onoga što je napisao AK. U poređenju sa vašim komentarom napisano od AK deluje „već viđeno“ (i enciklopedijsko nabacivanje citata raznih autora).

2. Budućnost gradova autor teksta treba da uporedi sa eksperimentom pod nazivom „the beautiful ones“, mišijeg grada.

3. Poverenje je nazalost odavno izgubljeno a tekst nadahnut i prozet idealistickim razmisljanjem. Srbija i srpsko drustvo, po mom misljenju bi trebalo da prodju kroz katarzu. A potom se mogu sprovesti reforme i sve one promene koje bi dovele do normalizacije. Vise kriticke svesti i vise prostora za zajednicke akcije, mogu pomoci, ali kako povratiti poverenje u promene, kad se ne veruje ni komsij|.

   1. Ma kakva katarza. Katran i perje, moj Katiću.