Naučnofantastična politika

Za eventualno neupućene, Zvezda Smrti je bila u naučnofantastičnom serijalu „Ratovi zvezda“ Džordža Lukasa ključno oružje i sredstvo političke kontrole od strane vladara galaktičke Imperije. Na brzinu je mogla uništiti svaku planetu u svojoj blizini – sve dok je zajedničkim snagama nisu uništili pobunjenici Luk Skajvoker i Han Solo. Dakle, u početku istinske „Trilogije“, koja je prema filmskom kritičaru Rodžeru Ebertu potpuno promenila filmsku industriju, lansirajući trend epskih blokbastera krcatih specijalnim efektima i motivima borbe između dobra i zla kojih se ni antička drama ne bi postidela.

I sve bi to bilo nezapaženo poput Džedaja na popisima stanovništva u Srbiji da se američka administracija nije potrudila da na ovu peticiju i odgovori, što je uradio šef Odeljenja za nauku i svemir Pol Šoukros. I u, zapravo, zadivljujuće ozbiljnom i promišljenom odgovoru, Bela kuća je ukazala na ekonomsku racionalnost („Cena izgradnje Zvezde Smrti procenjena je na preko 850 miliona milijardi dolara./ 850 sa 15 nula, na srpskom se to kaže 850 bilijardi, a poređenja radi reč je oko 13.000 bruto društvenih prihoda svih zemalja na planeti. prim.red. / Radimo naporno da smanjimo deficit, a ne da ga uvećamo“), posvećenost pacifizmu („Administracija ne podržava uništavanje planeta“) i poznavanje popularne kulture („Zvezda Smrti ima suštinski propust koji, da bi je uništio, može iskoristiti samo jedan čovek u svemirskom brodu“).

Ako je ovo i bio sarkazam, kasnije detaljno obrazloženje to svakako nije. Činjenica da „mi, narod“ i „oni, vlast“ diskutuju o jednom naučnofantastičnom filmu dovoljna je za oduševljenje, ali političke vrednosti na koje je odgovor Bele kuće uputio zapravo su za raspamećivanje.

Naime, Bela kuća je ukazala na svoje postojeće i naučne i fantastične doprinose istraživanju kosmosa i čovekovog mesta u njemu. Između ostalog, na postojeću Međunarodnu svemirsku stanicu (veličine fudbalskog terena), u kojoj se i danas nalazi tim astronauta i naučnika iz Amerike, Rusije i Kanade, zatim na komercijalni program istraživanja svemira nazvanog upravo po čuvenom droidu iz „Ratova zvezda“ – C3PO (Commercial Crew and Cargo Program Office), te na niz postojećih tehnoloških otkrića koji kao da su stigli sa filmskog platna i Lukasove imaginacije – od letećih robota do protetičke ruke Luka Skajvokera. A ponudili su i fotografiju predsednika Obame koji se sasvim dobro snalazi sa oružjem džedaja – svetlosnim mačem. Rečima zvaničnika Bele kuće: „Mi živimo u budućnosti! Uživajte u njoj. Ili, još bolje, pomozite nam u izgradnji te budućnosti, time što ćete odabrati karijeru u nauci ili tehnologiji. Tada će Sila biti sa nama!“

I zato je ovo sve samo ne popkulturno zezanje i sprdačina, čak i ako je peticija tako osmišljena. U predizbornim debatama između Baraka Obame i Mita Romnija, Obama je hazardersko-vizionarski zagovarao veće poreze za bogate upravo radi većeg ulaganja u nauku i tehnologiju. I uporno je objašnjavao američkoj javnosti – umornoj, nezaposlenoj i željnoj brzih rešenja iz prve kampanje – da su obrazovanje, nauka i tehnologija jedini način na koji mogu učvrstiti svoj položaj svetske supersile i ojačati svoju ekonomiju. I bio je prvi američki predsednik koji je organizovao Sajmove nauke u Beloj kući, kao i Noć astronomije na njenom južnom travnjaku.

Za ovog kolumnistu, ima nešto politički privlačno u predsedniku koji, u društvu srednjoškolaca i na travnjaku kuće u kojoj živi, kroz teleskop gleda u beskrajne zvezde. Umesto u platforme koje trabunjaju o zemaljskim granicama ili u kazane sa rakijom.

Kao što poznavaoci Trilogije odlično znaju, Zvezda Smrti je oružje autokratske Imperije, a ne demokratske Republike u Lukasovom univerzumu političke naučne fantastike. Ona je sredstvo putem kojeg Imperija pretnjama kontroliše zemlje, pardon planete, u svom okruženju.

Amerikanci, sada je i zvanično, neće praviti Zvezde Smrti, uprkos peticiji, kao i implicitnim i prežvakanim aluzijama na Sjedinjene Države kao (novu) imperiju u duhu geopolitičkog kiča. Umesto toga, zapitajmo se, šta ćemo sa Imperijom u našem sokaku, i njenom željom da kontroliše, dominira, okuplja i uvećava se čvrstom rukom?

Drugim rečima, kakve zloćudne mašinerije je pripremala i priprema ovdašnja politička administracija i na čemu mi (želimo da) gradimo svoju „Silu“? To jest, na kakve karijere učenike nagovara Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja po svojim školskim programima i udžbenicima? I da li ovi ministri, pomoćnici i sekretari gledaju filmove?