O apatiji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Rascepkanost opozicije i bavljenje svim manje važnim detaljima osim dobra za srpski narod i Srbiju spontano samo doprinosi čvršćoj podršci građanstva aktuelnoj vlasti.

2. Ма сви су исти, а увек може бити и горе.

3. Bravo!

4. Fenomenalen tekst.Bravo!

5. Najbolji Kišjuhasov tekst koji sam pročitao.

6. Tekst lepo opisuje naše st(r)anje u društvu, ustajalost i usmrđelost, ali samo lično možemo da otvorimo prozor da se kuća izluftira.
   E sad, kako da otvaramo prozor ako nam se čini da i napolju zaudara.
   Šta nam preostaje (ako već nismo inkasirali svoju ‘cenu’ kod vlastodržaca) sem ličnog izbora? Biranja jedne od strana, biranje manjeg zla … ili biranje da ne biram (bojkot)?
   Pa, izvol’te!

7. „Ukoliko naše živote shvatimo kao beznačajne i male – oni će beznačajni i mali da budu.
   I do kraja istih ćemo ostati ogorčeni, zbunjeni i zapitani zašto je to tako. Čak je i Dostojevski prezirao malodušne ljude koji se mire sa svojom sudbinom i imaju skromne zahteve od života, nazivajući to samo-kastracijom.“

   Ne bih se baš složi da samo „uspešni“ ljudi imaju život bez ogorčenja, i oni mogu da dozive neuspeh… I naravno ne slažem se da da ljudi koji imaju „male živote“ prevashodno moraju da mrze., ne radjaju se svi u istim okolnostima. Ogorčenje pa mržnja. Ali verovavtno vecina takvih samo zna za mržnju!
   I posebno za mlade ljude, ali dok imas mladost i ne znas sta imas!( podrazumeva se kao i zdravlje)

   I da li novinar svoj život smatra malim ili velikim? Hehe to je ta relativnost života.

   + Da dodam za „veliki uspeh u životu“ osim gde je zalužna sreća, niko nije uspeo SAM.Tako je to „prevara“ današnjeg sveta i taj koji ne živi „mali život“ nekom je zahvalan, ako je ostao čovek.

8. Bunt u Gruziji, apatičnost u Srbiji. Te se i autor zarazio. I pored svetlonazora njegovog buntovnog bića, te i staro-Grke u pozov doziva. Može mu se. Univerzitetski profesor je. Te mu se ne poriče. Već 18 godinica. O apatiji.

9. Obozavam kolumnu Kusjuhasa. Svaku. Bravo za tekst.
   Ne znam da li sam apaticna ili pravim pauzu do nove nade. Znam da moj glas ovaj put nece dobiti niko. Vise nece dobiti izdajice koje su razbili tu nadu nego sns. Od mene u junu toliko. Savu ne uzimam u razmatranje, mozga i godina imam i znam da procenim ubacenog.

10. Sjajno

11. Bistar i iskren tekst

12. Da se ne zna ko pije a ko placa ne bih se slozio bas, iako dobar pokusaj narativa tradicionalnog manjka odgovornog liderstva i elitizma u nemodernom i prosjecnom drustvu Srbije pa i srpskoj naciji generalno, uvazeni ALeksej ko i svi ne nudi ni naznaku prijeko potrebnog reseta sta i kako dalje pogotovo u vezi izbora, te ima li uopste izlaza i nade za ljude u Srbiji, vec klasika ko i u vecini medija u Srbiji sa mnogo frazeoloskih opservacija bez sustinskog sagledavanja stanja

13. Uvek u pravu, nazalost

14. A šta kaže na ovo Ratko Dmitrović ?

15. Za mene je tekst „O apatiji“ prevrtanje iz šupljeg u prazno. Upotreba i navođenje našem apatičnom narodu navođenje filozofa i društvenih prvaka ne znači ništa jer je većina polupismena i takvi bombasti članci samo još više mogu da zbune ljude koji ne mogu napisano da razumeju. Za koga je napisan članak ? Za nas svesne koji smo u manjini? To je smešno i po meni, ovaj teks ne služi baš ničemu.

16. Zbog čega nećete da objavite da ovaj čovek piše ordinarne besmislice?

17. Svi pravi revolucionari su odavno mrtvi.Nema govora o apatiju,što neko reče u komentarima,ovaj tekst ne služi baš ničemu.Promene u društvu i na političkoj sceni se ne postižu preko društvenih mreža i pričanjem praznih priča .Gde je nestala ona energija i snaga u ljudima,pametnim i pismenim? Hrabrost i upornost da se ide do kraja,do ostvarenja viših ciljeva.Kada opšte dobro postane imperativi uzdigne se iznad ličnih interesa,možda tada ovom narodu bude bolje.

18. Po koji put BRAVO!