Pivo i civilizacija

Za razliku od pitanja o kokoški i jajetu, gde prvo dolazi jaje (evolucioni preci ptica su polagali jaja), ovo već jeste ozbiljna naučna i filozofska dilema.

Naučnici su ranije smatrali da su prve žitarice poput divlje pšenice, ječma i raži bile pripitomljene pre oko 11.000 godina zbog proizvodnje hrane, odnosno ljudske ishrane.

Međutim, vremenom se pojavljuju arheološki dokazi o tome da su mnogi rani ljudi prvobitno uzgajali i skladištili ove iste žitarice zbog pića, odnosno zbog – piva.

Jedan naučni rad iz Žurnala za arheološki metod i teoriju (2012), tako svedoči i o arheološkim ostacima alata za spravljanje piva u tzv. Natufijskoj kulturi sa istoka Sredozemnog mora iz poznog Paleolita.

Drugim rečima, prva poznata kraft pivara na svetu nalazila se u jednoj pećini u Izraelu još pre oko 13.000 godina.

A ono što je tu zaista zanimljivo jeste da su spomenuti Natufijci tada još uvek živeli polunomadskim načinom života, odnosno da uopšte nisu uzgajali, već i dalje lovili i sakupljali svoju hranu.

Ali, zato su i te kako bili – proizvodili svoje piće.

Pripitomljavanje žitarica radi proizvodnje hrane pojavljuje se tek oko hiljadu godina kasnije, kako svedoči i rad iz Žurnala iz arheološke nauke (2018).

Ljudi su spravljali, kuvali i po ritualnim gozbama konzumirali svoje zanatsko pivo mnogo pre nego što su pekli hleb i kifle, otkrili brašno i kvasac, a kamoli pismo, gradove, zakone, kraljeve i države.

Muškarci i žene iz Kamenog doba očigledno su dolazili na određene (edenske?) lokacije kako bi se zabavljali i oblokavali mnogo ranije nego što su počeli da rmbače na njivama u biblijskom znoju lica svoga.

Da li je to onda ljudska žeđ za pivom bila originalni podsticaj za pripitomljavanje tih žitarica uopšte?

I što je gradualno dovelo do golemih i revolucionarnih društvenih promena u istoriji čovečanstva? Do poljoprivrede (neolitske revolucije) i gradova (urbane revolucije), klasnog raslojavanja, pisma, pa i te neke – civilizacije?

Ostaci proizvodnje piva otkriveni su i na čuvenom arheološkom lokalitetu Gobekli Tepe u današnjoj južnoj Turskoj.

Ovo neolitsko nalazište, od pre oko 11.000 godina, predstavlja i najstariji primer monumentalne arhitekture na planeti Zemlji (oko 7.000 godina starije od Keopsove piramide ili od Stounhendža).

A baš tamo je otkriven i niz džinovskih kamenih korita ili posuda, na čijem dnu se nalazio izvesni kalcijum oksalat, hemikalija koja se pojavljuje nakon procesa namakanja, gnječenja i fermentacije zrna pšenice ili ječma. Drugim rečima, u pitanju je bio nusproizvod – kuvanja piva.

Takođe, od drevne jednozrne pšenice (Triticum boeoticum) mogao se napraviti krajnje traljav i bedan hleb – ali i jedno izvrsno pšenično pivo.

Slično je bilo i na skoro svakom mestu na Zemlji gde se otkriva poljoprivreda ili proizvodnja hrane.

U današnjem Meksiku, divlja trava iz koje nastaje kukuruz (teosinte) bila je veoma podesna za proizvodnju piva, ali ne i kukuruznog brašna za hleb ili tortilje. Kukuruzno pivo spravljale su i Inke i Apači.

A prvi dokazi o proizvodnji pirinčanog piva u današnjoj Kini su od pre 9.000 godina, i pirinač se tek zatim pripitomljuje za ishranu u Aziji.

U čemu je kvaka?

Naši lovačko-sakupljački preci, kao i druge životinje (poput šimpanzi i afričkih slonova), sigurno su stalno nailazili na hranljive komade fermentisanog voća ili žitarica.

I zatim ih kusali i isprobavali.

Zbog jedne slučajne genetske mutacije od pre oko 10 miliona godina, ljudska životinja je počela da podnosi alkohol i do 40 puta efikasnije od većine drugih sisara.

Naime, oni ljudski preci koji su više voleli miris i ukus alkohola, kao i efikasnije metabolisali taj etanol, više su i preživljavali. Hvala Darvinu, pa je evolucija prirodno odabirala primate koji su radije bili pijani, a ne trezni. A i pripita plemena su vojno pobeđivala ona koja su trezna.

Konačno, umesto pukog sakupljanja gnjilog voća sa zemlje, čovek je uzeo sudbinu u svoje pivarske ruke.

I tek zatim je prokljuvio da se žitarice mogu i uzgajati radi hrane, a ne samo radi pića.

Naravno, ovo rano pivo nije bilo poput današnjeg, i verovatno je više podsećalo na nekakvu supu od fermentisanih žitarica.

Ipak, većina drevnog piva – kao i danas – spravljala se od ječma koji se prvo sladio, a zatim i grejao ili kuvao, proizvodeći šećere, složene ugljene hidrate, vitamine i alkohol usput.

Sve je to bio snažan podsticaj da lovci-sakupljači pripitome divlje žitarice, trajno se nastane, formiraju prva društva većeg obima, sela i gradove, pa i da olabave društvene granice među klanovima, plemenima i grupama.

Drugim rečima, pivo jeste starije od hleba, naprosto zato što se lakše pravi, kaloričnije je, gazirano, i još ima opijajuće dejstvo.

Konzumiranje alkohola ispušta endorfine, te prirodne opijate koje okidaju i čokolada i seks.

Još Urukaginov zakonik iz 24. veka p. n. e, verovatno najstariji pravni dokument na svetu (i sedam vekova stariji od Hamurabijevog), navodio je pivo kao osnovnu jedinicu plaćanja i kažnjavanja.

A da li treba da iznenađuje što se baš u ovom pivarskom zakoniku po prvi put u istoriji pojavljuje i reč – sloboda?

Naprosto, pivo je bilo integralni deo mnogih ljudskih kultura hiljadama i hiljadama godina, i većina svetskih religija izdašno koristi alkoholne napitke.

Najmanje četiri sumerska boga bila su posvećena pivu, a Himna boginji Ninaski (iz 1. 800 godine p. n. e) zapravo je recept za pivo u stihu.

Pivom su, tri puta na dan, bili plaćani i egipatski radnici koji su gradili piramide u Gizi. Prvo pismo nije upotrebljavano za nekakvu poeziju i dramu, zlo i naopako, već jedino za računovodstvo ili birokratske izveštaje o količinama žitarica za pivo.

Takođe, alkohol ubija štetne bakterije, te je pivo u istoriji (ili pre vodovoda i kanalizacije) bilo neuporedivo manje opasno od vode.

Dokazi koji svedoče o veoma ranoj proizvodnji i konzumaciji piva, omogućuju nam i da posve živopisno zamislimo magnetnu ulogu ovog ječmenog, pšeničnog ili ražanog napitka za našeg ranog čoveka.

Ovo piće bi privlačilo lovce-sakupljače iz svih pravaca, i to baš u stalne naseobine ili hramove poput Gobekli Tepea.

Periodične gozbe na bazi alkohola služile su kao društveni lepak koji ljude i zajednice drži na okupu.

I vavilonska i egipatska umetnost komotno prikazuje gomilu ljudi koji sede za kafanskim stolom oko krigli sa pivom (okej, oko vrčeva iz kojih viri nekakva ječmena trska), i koji trguju, razgovaraju i ogovaraju.

Dakle, pivo je igralo ključnu ulogu u društvenim okupljanjima u kolevkama civilizacije, odnosno u ranim poljoprivrednim i urbanim društvima širom sveta. Baš kao što pivo tu istu ulogu igra i danas.

A sve ovo predstavlja ogromnu lekciju i za našu pandemijsku savremenost.

Naime, čuveni antropolozi poput Robina Danbara tvrde i da je društveno opijanje imalo centralnu ulogu u našoj evoluciji kao visoko društvenih primata sa golemim mozgovima.

Ljudski preci održavali su gozbe i pre 400.000 godina, a što je doprinelo razvoju složenih društvenih veza, te praksi razmene hrane, mitova, šala i tračeva.

Pivo nesumnjivo stimuliše i one kreativne aktivnosti poput plesa, muzike, konverzacije, i funkcioniše kao svojevrsni društveni lubrikant ili socijalni WD-40.

S tim u vezi, britanska Akademija je nedavno organizovala i konferenciju pod nazivom Alkohol i ljudska bića: jedna dugotrajna i društvena stvar (2018).

Jednostavno, pivo je bilo i ostalo – društveni napitak. A ljudi jesu društvene životinje, zar ne?

I upravo zato nam je zatvaranje kafana, kafića i restorana toliko teško palo u pandemiji kovida-19.

Okej, važi zatvaranje škola i fakulteta, i nekakvih pozorišta i bioskopa – ali moraju li zatvorene kafane, stotinu mu etanola?

Pivo nas je učinilo ljudima kakvi jesmo, doprinelo je našoj društvenosti i kreativnosti, a možda i našem opstanku kao biološke vrste.

Nisu ljudi stvoreni da bi se napijali. Ali to što se jesu bili napijali, pomoglo im je da stvore civilizaciju kao takvu.

Kao i u praistoriji, alkohol i danas podmazuje tačno sve proslave, slavlja i gozbe, poslovne sastanke i diplomatske dogovore, naučne konferencije i pobednike u Formuli 1.

Alkohol naprosto deinhibira aktivnost našeg prefrontalnog korteksa, što učini da opijeni mnogo više sarađujemo i mnogo više verujemo jedni drugima.

Zato i danas nemamo dovoljno poverenja u ljude koji ne piju alkohol i ne posećuju kafane.

Svaki Krizni štab koji drži do sebe i propisuje epidemijske mere, zato bi zaista morao da konsultuje i – antropologe.

Nisu to ljudi otkrili, zakotrljali ili zakuvali poljoprivredu i prateću civilizaciju zato što su želeli hranu, ma kakvi.

Bilo je hrane u izobilju unaokolo. Sapijensi su zakuvali civilizaciju zato što su – kuvali pivo.

I konzumiranje piva u društvu je onda egzistencijalno važnije od nekakvih mrskih i smrtonosnih koronavirusa.

Društvena kohezija, saradnja i solidarnost su esencijalne stvari za svako društvo, a pivo doprinosi upravo toj i takvoj društvenoj koheziji.

Intoksikacija bez inhibicija, anksioznosti i društvenih stega jeste i jedan krajnje zgodan, seksi, i vešti sociokulturni alat ili pak drevna aplikacija.

Pivo podmazuje funkcionisanje društva. Ali, hajde da se onda ponašamo nekako civilizovano i u toj pandemiji? Živeli!