Pljačkaši zdravlja

Uz horor posledice kojih se ni najveći majstori žanra ne bi postideli. Prvi zlikovac bio je Albert Abrams iz San Franciska, skraja 19. i početka 20. veka, i sa diplomom lekara iz Hajdelberga koju niko nikada nije video. Ovaj guru „elektromagnetskog“ šarlatanstva konstruisao je električne uređaje putem kojih je navodno postavljao dijagnoze i lečio bolesti. Prvi aparat u nizu zvao se „dinamizator“ (par elektroda i kondenzatora u nečemu što liči na radio aparat) koji je, na osnovu uzoraka krvi i „energije“ koju ta krv emituje – postavljao dijagnoze. Ljudi su, uz izdašne čekove, Abramsu masovno slali nešto svoje sasušene krvi na papiru, u kovertama. Vremenom, i to je postalo bespotrebno: Abrams je počeo davati dijagnoze putem rukopisa ili telefonskog „razgovora“ sa njegovim uređajima. Zatim je otpočeo sa prodajom ovih aparata po astronomskim cenama, a svaki kupac je morao potpisati ugovor da aparat neće otvarati. Uvidevši bezgraničnost ljudske lakovernosti, krenuo je da sklapa uređaje („osciloklast“, „radioklast“, itd) koji ne samo da postavljaju dijagnozu, već i leče, emitujući frekvencije koje „napadaju“ gotovo sve tadašnje bolesti. I, postao još bogatiji i još popularniji.

Vlasti i profesionalna medicinska udruženja su se zainteresovali, javnost podelila, a polemike su vođene i u uglednom časopisu „Scientific American“. Car elektro-medicinskih prevara ogoljen je kada mu je član „Američke medicinske asocijacije“ (AMA) poslao uzorak krvi na dijagnozu i dobio odgovor da boluje od malarije, dijabetesa, raka i sifilisa. Krv koja je poslata pripadala je jednom petlu. Poslata je i krv zdravog morskog praseta, a Abramsov uređaj utvrdio je da bolesnik ima probleme sa sinusima, infekciju streptokokama i, ponovo, rak. Po Abramsovoj smrti, ljudi iz AMA javno su otvorili jedan njegov aparat. Unutra su se nalazile samo žice povezane sa raznobojnim svetiljkama na kutiji i zujajućim drangulijama. Bez obzira na to, Abrams nikada nije izašao pred sud, veoma se obogatio i do 1921. godine proizveo oko 3.500 sledbenika koji su „lečili“ njegovim metodama. Koliko ljudi je umrlo jer se u lečenju oslonilo na njegove aparate, a ne medicinsku proceduru, teško je utvrditi. Uzgred, Abrams nije mogao izlečiti ni samog sebe: umire od upale pluća u 62. godini života.

Najpoznatiji Abramsov sledbenik bio je Rojal Rejmond Rajf. Dotični zlikovac usredsredio se na kancer, i verovao da rak izazivaju bakterije. Napravio je i dranguliju koju je nazvao mikroskopom, a koja je navodno detektovala te bakterije putem boje njihove aure. Naime, nakon hipijevskih 1960-ih, i pošto je fascinacija zapadnjačkom strujom i elektrodama oslabila, u Abramsov niz prevara ubačene su istočnjačke fiktivne, religijske i nikad izmerene „energije“ – či, aure i ostalo. Rođen je „rajf generator“, aparat kojim je bodi-bilder Nenad Brkić, odnosno „doktor Nenad Roso“, „lečio“ mnoge u Srbiji. Prema Rojalu Rajfu, njegov samozvani „generator“ emitovao je radio talase na frekvencijama koje uništavaju bakterije, poput pucanja stakla kada operska pevačica zapeva. Istina je, međutim, takva da iako zvučni talasi mogu proizvesti vibracije koje lome staklo, radio talasi na Rajfovim frekvencijama nemaju dovoljno energije da unište bakterije. A čak i da imaju – to sa kancerom nema nikakve veze.

Ova poduža ekskurzija u genezu obmane nazvane „elektromagnetskom terapijom“ u „alternativnoj medicini“ ilustruje da prevarenih i, nažalost, preminulih ima mnogo i posvud. Kao i da od Abramsa preko Rajfa do Brkića/Rosa, nadrilekarstva ima otkad ima i medicine. A ljudske lakovernosti i neznanja i od ranije. Krivci, naravno, nisu pojedinci koji se bore za svoj život, ili život onih koji su im dragi. Drugim rečima, umesto stida zbog sopstvene lakovernosti, valja osećati bes i pozivati na akciju. Najveći deo krivice svakako nose i za nju su morali i moraju odgovarati prevaranti i pljačkaši zdravlja. Njihova odgovornost ne tiče se samo prevare, već i života bolesnika, jer je kancer bolest u kojoj je tajming gotovo sve, te je od životne važnosti ne trošiti vreme i ostale resurse na gluposti, već što pre i što ozbiljnije pristupiti medicinskom lečenju. Međutim, na odgovornost valja pozvati i institucije. Od oktobra 2008. godine, Ministarstvo zdravlja izdaje dozvole za bavljenje nadrilekarskim praksama koje sebe nazivaju „duhovnom energetskom medicinom“, „energetskom terapijom“ i „detekcijom štetnih zračenja“, između groznog ostalog. Bizarna biografija, karijera i praksa Nenada Rosa ne predstavljaju neobičnost ili izuzetak, već pravilo u ovoj opasnoj pljačkaškoj potkulturi zasnovanoj na obmani, manipulaciji, antinauci i antiracionalizmu.