Pronađite sličnost

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A šta nas to spaja, dosadni mladiću? Isprazna nadmenost vojvođanskih intelektualaca? Neka, hvala. Razlike postoje da bi razdvajale ljude. Ono što ljude međusobno razlikuje jeste, pre svega, način života, koji se stiče, ali se uz mnogo sreće može i naučiti. Poreklo je presuda, ta ti je jedina smislena. Bez prava na žalbu. Balkanci imaju problem sa svojom infantilnošću. Ponašaju se kao deca iz osnovne škole: mogu oni, kad hoće, samo što, eto, nikad neće. A inače, mogu oni. Kažeš Amerikanac ovo, neko drugi ono… A Balkanac ništa. Balkancima je potrebna hrabrost da raskrste sa svojim licemerjem, sa svojom fascinacijom nasiljem u svim mogućim oblicima… Samo što nemaju oni gde da dođu do te hrabrosti. U međuvremenu, radije ću insistirati na onome što me razdvaja od ljudi čiji način života ne simpatišem, nego da uzalud pokušavam da od mehura od sapunice napravim mozaik.

   1. Pa eto vidis da si sam sebi odgovorio, i sam sebe predstavio ko si i sta si, odmah u prvoj recenici, obracajuci se tako nasilnicki, sa visine, sa elementarnim nepostovanjem drugoga, tako srBski. To je osnovna odlika vas tu, elementarno nepostovanje drugoga, i to polazi od primarne porodice, ako se to kod vas uopste moze nazvati porodicom, sto bi trebalo da bude mesto gde ljudi jedni drugima pruzaju podrsku, razumevanje i ljubav, a ne nekakvim rezimom, kako je kod vas, gde svi nesto glumataju jedni pred drugima, a u stvari su samo nekoliko stranaca koji zive kao cimeri, koji nikada nisu imali smisleni razgovor jedni sa drugima. Bedno.

      E zato sto ste takvi, i necete ni da se menjate, niko vas nece i nikome se ne svidjate, pa ste npr cak i u skoli Samerhil navedeni kao egzemplari ovako… necivilizovanih, koji su cak i iz Samerhila izbaceni. I tamo ste proglaseni za beznadezne slucajeve. Koji vi, pa vi, takvi kao ti, i ova dole, srBovi. I sve dok je tako, nista i ne treba da vas spaja sa normalnima, i treba da budete svetski parija, odbaceni i prezreni od svih, pa i od vase dece, ako su normalna, koja se ubrzano evakuisu odatle, verovatno zbog vase plemenitosti i velicanstvenosti i posebnosti.

      Uostalom, takvima kao ti i nije namenjen ovaj tekst, pa sto gurate nosine gde vam nije mesto? Idite obelezavajte velicanstveni dan, vidis kako je lepo vreme napolju.

      1. Ali vi ste, nehotično, verujem, sjajno ilustrovali to što sam rekao o fascinaciji Balkanaca nasiljem. Zaista, balkanske porodice su duboko zatrovane nasiljem. Nažalost, osim veoma verne slike nasilja u porodici, bojim se da je ostatak vašeg komentara pomalo zbrkan. Problem je što se treba odlučiti: biću takav kakav sam i toga se ne stidim, ili – želim da se promenim. Ovako kako je sada, stidim se sebe ali nikako ne želim da budem drugačiji – dobijamo zbrku kakav je vaš pokušaj da nešto napišete.

         1. Gospodine,
            Iako pokušavam da se ne „pecam“ na komentare kao što je vaš, ili gospođe neurostenične ispod, ili polu-edukovanog ispod nje, ponekad prosto ne mogu da odolim a da ne podelim svoje mišljenje sa malim i izumirućim brojem filantropa u nas Srba, kao i deo sopstvenog iskustva iz tuđine. Naime, zemlja u kojoj živim ne bi ni postojala kada bi se prigrlila filozofija koju vi zagovarate. Da naglašavamo razlike između nas umesto da slavimo sličnosti i radimo na međunacionalnom, kulturnom i verskom spajanju. Na žalost, u Srbiji uporno pobeđuje primitivizam i endemska zatucanost, koja se vrlo jasno oslikava u današnjem političkom, kulturnom i socijalnom životu. Pod ovim poslednjim, pored vladajućeg političkog establišmenta i pridošlih divljih što oteraše i još uvek uspešno teraju pitome iz zemlje, podrazumevam i kvazi intelektualce kao što ste vi i ostale koje sam naveo. Jer koliko god da se sramite samih sebe, tvrdoglavo se držite svojih pogrešnih ubeđenja, brižljivo gajeći nadenuto vam prezime iz auralnog i analnog otvora. I na našu (srpsku) preveliku žalost, bojim se da nam nema pomoći, jer ovakve kolumne izgledaju kao borbu Don Kihota sa vetrenjačama, više izazivajući gnev i negodovanje vas mizantropa, nego rezurekciju čovekoljublja. Da li stvarno ne možemo biti ljudi jer smo ipak Srbi…
            P.S. Izvinjavam se cenjenom auditorijumu ako se ovaj komentar pojavi dva puta, možda se iz „agresorske“ države iz koje šaljem cenzurišu komentari od strane organa državne bezbednosti, te se iz tog razloga još uvek ne pojavljuje.

            1. „Da li stvarno ne možemo biti ljudi jer smo ipak Srbi…“, ovo ste vi rekli. I time ste, želeći suprotno?, potvrdili to što sam rekao. Uz, naravno, još jednu malu etidu za uvežbavanje bežanja od stvarnosti… Nije problem Srba to što nema „rezurekcije čovekoljublja“. Problemi su, često, mnogo prozaičnije prirode. Kišjuhas je, pretpostavljam, želeo reći kako je moguće ostati etnocentričan i biti (i ostati) deo kakve god veće celine. Avaj, mislim da je njemu i samom jasno da to nije moguće… Ali taj njegov članak je samo skica za nešto što, bar ste tu u pravu, u Srbiji nema za koga da se piše. Ako je nešto u 21. veku doživelo svoju „rezurekciju“, onda je to značaj religije, ali ne kao pogleda na svet, nego porvšnog obeležja pripadnosti… Itd. Kao što rekoh, moglo bi se razgovarati o svemu tome, ali definitivno bez onog samosažaljivog „mi, dopuniti potrebnim“… Preferiram „ljudi koji su mi bitni i ja“. Čovekoljublje je jedino tako moguće.

      2. Зар нисте у претпоследњем пасусу („Е, зато што сте такви …“) – и последњем – показали исто то што критикујете?
         И, какав је то бољи свет тамо (у Самерхилу, који треба да је оличење трпељивости и друкчијег приступа) који нетолерантно избацује некога ко је различит и проглашава га за безнадежног?

      3. Praziluk mora odnekle da viri!

         1. Sve te naše kulturne, sociološke, istorijske, antropološke, ekonomske, porodične, verske, ekonomske, i ostale razlike, deo su, po mom mišljenju, fenotipa a ne genotipa. Koliko smo mi, u stvari „slični“ da ne kažem isti, vidi se po tome što, moj bubreg, jetra, srce, rožnjača i šta sve još (nisam mnogo familijaran sa medicinom ) mogu biti presađeni i kinezu i nordijcu i afrikancu i azijatu i obrnuto.

            1. Presađivanje tvojih organa kao figura je u redu. Nadam se da ti je jasno kako presađivanje nije baš tako jednostavno i kako se odgovarajući donator ne nalazi baš sasvim lako. Kako god. Kakve to veze ima sa time da u Srbiji gotovo nijedan sistem ne funkcinoše: državna uprava, zdravstveni sistem, obrazovni sistem, javni prevoz… Vi ćete doveka izmišljati razloge da izbegnete suočavanje sa činjenicom da trideset godina, da ste živi i zdravi, tapkate u mestu. Sve je neko gotov, sve nešto počinje, sve nešto Semiramidini vrtovi… Alo, ljudi, vaša sposobnost samozavaravanja je fascinantna. Upitajte se gde je mesto stanovnika Srbije u globalnoj podeli rada. Nebitno je kako je do toga došlo, jednostavno se upitajte o tome. Vredelo bi. Nemojte da tražite krivce što je tako kako je, ne izmišljajte opravdanja. Kažite sebi da li želite da ostanete tu gde ste sada. Ako želite, u redu je. Ako ne želite, ako mislite da zaslužujete više, ako verujete da će vaša pamet njima da pokaže, onda počnite da radite na tome. Ali ja se kladim na prvu opciju.

   2. E, moj, Živojne, praziluk ti viri iz najlonsku kesu!

      1. Kada sam pre više od dvadeset i pet godina došao u Srbiju, imali ste odnos prema praziluku isti kakav imate i danas. Urnebesno mi je koliko je malo onih koji pokušaju da, danas je to tako jednostavno, vide šta je, zapravo, praziluk… Praziluk kao metafora odnosa prema sebi i svetu.

2. Pisuci o ljudskim „univerzijalijama“ autor pocne da navodi slicnosti i onda ne moze da stane. Nesto kao Bubba iz Forrest Gumpa kada pocne da prica koja jela mogu da se naprave od skampa.

3. “ I koji već decenijama ispadaju iz mode zbog terora političke korektnosti i dogmi multikulturalizma.“

   Grohotom se smejem. Cenjeni autor je perjanica politicki korektnog terora.

   1. Pre će biti da Vi slabo razumete autorove članke.

      1. Autorovi članci su prilično jednostavni.
         Uglavnom se svode na netoleranciju i (ne)skrivenu mržnju prema svakome ko ima drugačije svetonazore.

4. Pozivanje na ono – tako je odvajkada bilo a zapravo je svakako bilo samo nije uvek bilo isto. U toj dinamicnoj razmeni svega i svacega je najteze razluciti sta je dobro a sta zlo, sta je partikularno dobro, sta kolektivno dobro, kako su uslovljeni, sta licna sloboda, sta diktatura pojedinca, kako i cime vrednovati, kako se snalaziti u vrtlogu ljudskog stanja. Ne postoji idealna sredina za coveka pa i zenu na planeti zemlji, cunamija mi, jer ljudi nisu one ribice-dvodihalice sto sa plimom dodju do obale, istresu potomstvo u vlazan pesak i onda se potomstvo sa osekom vrati u kosmos okeana gde im treba tako malo onog cega ima tako puno. Ljudi sticajem okolnosti moraju da se prilagodjavaju prirodi sto je eufemizam za borbu sa prirodom koja vodi do prilagodjavanja prirode ljudima koja u trenutku trijumfa coveka nad prirodom prelazi u destrukciju prirode i potiranje trijumfa jer je covek ipak i bice prirode. Ostalo je balansiranje. Ukinimo Leskovcanima ljutu papricicu, zabranimo upotrebu cikosa i edesa po pestanskim restoranima, proterajmo pindjur iz Skoplja jer dodjoska americka paprika ne sme biti deo gastronomskog identiteta, jer ne moze da bude jer onda nije uvek odvajkada bez nje bilo. Mnogi ce reci – ne jedi govna! – ali ce se i oni sloziti da i to sto se jede jeste deo identiteta. Ne tako davno, najvaznija stavka zivotinjarenja po sebi i za sebe na svim meridijanima. Da li bi Leskovac, Pesta, Skoplje bili to sto jesu kada nebi bilo paprike? Naravno postoji i mracna strana gastroalhemije. Nasa je paprika jedina prava i zdrava a druge su plastikaneri ili samo jedi nasu ljutu i ne gasi nece ti skodi… nase hriscanstvo je jedino koje bi i Hristos gotivio a ostali su satanisti…U toj dinamci covek se moze zateci u polozaju vajsije koji ne sme nos da promoli iz kuce jer se ulicom siri smrad uginule stoke a Budini sanitarni inspektori ne dozvoljavaju da se lesina spali jer na njoj zivotari milijardu inkarniranosti. Moguli mogu da se sruce sa hordama galopirajucih mesara dolinom Inda i da razjure otpor cvetnih latica ali posle vek, dva Shahdzahan vec vise pilji u kosmicku posebnost lotosa, koketira sa sinkretizmom, pada u arhitektonske i poetske jeresi najgrandioznijih razmera a onda dodju i Jenglezi i najglamurozniji prizor na ostrvu vise nije vitraz u srusenoj katedrali Dartmura. Odvajkada nije uvek isto bilo. Nekada ljudi nisu bili smrtni jer niko u to nije verovao. Nekada to nije bilo uopste bitno, rastrgli ga sabljozubi tigrevi-idemo dalje na datulama. Nekada su mrtvi postajali mnogo zivlji i znacajniji nego za zivota, nekada se vrednovao svaki gram holesterola, svaka vlas kose, svaki zlatan zub za ratnu privredu. Eshil pradavno napisa -A gospodare ko ce ljubit na silu? Al tako vlast u ljudi jaca postaje. U nevolji brze se otresemo nje.- i bi neretko demantovan na opstu skenjanost pa i vladara. Tesko se otarasiti ali kada se otarasi… Problem je sto se u tom velikom iskustvu postojanja, ponegde, ponekad, ne vrednuju stecena saznanja i sto se – gotovo planski – pada u ista sranja. Jer ekstremnim marketingom se moze doci do nekog modela da slana plazma ima neku trzisnu nishu ali u godisnjem obracunu se uvek vidi koliko je to kostalo i da li se isplatilo. Tako nije odvajkada bilo jer nas ne bi ni bilo ali moze da bude da nas ne bude. Jer ni to nikad nije bilo.

5. Bravo za kolumne,ovu i prethodne,sa zadovoljstvom ih čitam. Ovi komentatori što bi da budu pametniji od kolumniste nikako da izleće svoje komplekse. Zavist i zloba su,eto,svuda prisutni.

   1. Aferim!

6. Simpatičan je entuzijazam autora prema prevaspitavanju balkanskog mentaliteta. Svakako je u jednom trenutku i njemu sinulo da se sve, ipak, vrti oko konkretnih ljudskih odnosa; epizoda sa Japancem koji ima limenke sa pivom je, po meni, pokazatelj prijateljskih veza pojedinaca. Što je uvek bilo, pa će uvek i biti. Balkanski problem je, međutim, takođe jasan – diktat mase je ovde uvek postojao, pa će (verovatno) uvek i postojati. Zato je sjajno ovde biti mlad i obrazovan – svet čeka, a ko čeka obavezno i dočeka našu pamet.

7. …..LJudske kulture – a ne ljudske biologije – su te koje su različite…. Ovo je ključna ideološka zabluda Kišjuhasa, ona aristotelovska “proton pseudos” – pogrešna prva, osnovna teza iz koje on srlja u sve dalje zablude i pogrešne zaključke. Osnova za ljudske razlike upravo počiva u biologiji, genetici, desetinama hiljada godina odvojenog života različitih naroda u različitim sredinama, otuda bi se moglo reči da biologija, genetika utiče sa barem 70% u svim tim razlikama, a ostatak bi se mogao označiti kao uticaj sredine, kulture, obrazovanja…Rečenica Kišjuhasa gde govori o “hrabrim antropolozima” koji govore o našim sličnostima a “već decenijama ispadaju iz mode zbog terora političke korektnosti i dogmi multikulturalizma” je potpuno apsurdna i komična. Sve je sasvim obrnuto, hrabri antropolozi koji govore o razlikama između raznih naroda, rasa, kultura upravo su zabranjeni, skrajnuti zbog terora političke korektnosti, prognani sa univerziteta…Treba ukazivati i na sličnosti ali i na razlike među ljudima i ne pokušavati ih veštački i po ideologiji univerzalizma koju zastupa Kišjuhas izjednačavati i nivelisati. Ljudi i šimpanze imaju 98% identičan DNK, a od 30.000 gena čoveka i pacova razlika je u 200 gena. Vukovi i psi imaju 99,8 % identičan DNK a orangutan je u nekim evropskim enciklopedijama u 19.veku ubrajan u ljudski rod. Ima tu dosta statističke sličnosti ali svi znamo da su razlike ogromne. Šakali iz istočne Afrike i Evroazije su veoma slični spolja ali se biološki smatraju za veoma različite vrste dok su npr.Evropljani i Afrikanci mnogo različitiji od ove dve vrste šakala ali se baš zbog ideologije pokušavaju stalno izjednačavati.

8. …..LJudske kulture – a ne ljudske biologije – su te koje su različite….Još jedna napomena a povodom ove teze Kišjuhasa. Upravo je on u jednoj svojoj kolumni pišući o razlikama između ponašanja tinejdžera rekao da su neki od njih društveni, omiljeni u društvu, drugi su povučeni, treći su agresivni, četvrti hiperaktivni, peti lenji….a sve te njihove razlike su, pisao je tada, uslovljene genetikom.Taj tadašnji stav Kišjuhasa je bio tačan ali danas on opet drvi i mrvi o kulturi kao jedinom faktoru za razlike među ljudima, isključujući biologiju, upravo saglasno “teroru političke korektnosti” i njegovih ideoloških mentora.