Ratko i mir

Naslov svog čuvenog dela „Rat i mir“ Tolstoj je zapravo „pozajmio“ od Prudona i njegove publikacije „La Guerre et la Paix“. Zagovarao je radikalne anarho-pacifističke stavove zbog kojih je isključen iz Ruske pravoslavne crkve. Verovao je da plemstvo predstavlja nepotreban teret na grbači sirotinje, protivio se privatnom vlasništvu i instituciji braka, kao i idealima čednosti i seksualne apstinencije. Iznad svega je isticao nenasilje i mirnu neposlušnost, zbog čega navodi da su anarhisti „u svemu u pravu“, pre svega u kritici postojećeg društvenog poretka i vlasništva, ali da greše jedino u pozivima na nasilnu revoluciju.

Zbog svog pacifizma, izuzetno utiče na mirovne pokrete s početka 20. veka. Njegovo pismo u kojem piše o nenasilju kao sredstvu za ostvarenje nezavisnosti Indije od Velike Britanije stiže i do Mahatme Gandija, koji je tada radio kao advokat u Južnoj Africi i tek je pomišljao na nekakav aktivizam. Zatim su se njih dvojica dopisivali oko godinu dana, a Gandi ga je u autobiografiji nazvao „najvećim apostolom nenasilja kojeg je dalo moderno doba“. I, njegova dela, uz televizor i jagode, zatražio je Ratko Mladić. Osoba optužena za sistematsko ubistvo nekoliko hiljada muškaraca i dečaka.

Pored toliko televizijskog programa, da li će Mladić ovih nekoliko dana zaista posvetiti četvorotomnoj problematizaciji rata i mira, te degeneraciji ruske aristokratije? Da li će majstor književnog realizma biti dovoljno maštovit da obuzme ratni realizam u glavi jednog generala, suočenog sa rešetkama i sa četiri zida kao jedinim mogućim pravednim odgovorom civilizovanog sveta na užase genocida? Da li je sarajevski metalostrugar i polaznik zemunske vojnoindustrijske škole imao „Rat i mir“ u lektiri? I čemu uopšte bavljenje Andrejem Bolkonskim, Natašom i Sonjom Rostovom ili Pjerom Bezuhovim? Da li se ratoborni Ratko zaista transformisao u miroljubivog Milorada, a Mladić odrastao u Komadića? Jer, zaista, Tolstojevo viđenje istorije je slika događaja koje stvaraju mali ljudi, prikaz posledica aktivnosti sitnog čoveka, tek komadića u beskrajnom mozaiku ratnog ludila. Ovakva ideja verovatno bi se dopala generalu koji posve herojski beži i skriva se pod penzionerskim kačketom.

Ideja da je Ratko Mladić sada zaista zainteresovan za klasike književnosti groteskna je koliko i odvratna. Da je Tolstoj pažljivo odabran, a nije, bilo bi to novo ruganje javnosti i žrtvama. Odabrati autora poznatog po svom pacifizmu i nenasilju, čak i da ima naznake implicitnog pokajanja, došlo bi isuviše kasno da bi uopšte bilo uzeto u obzir. Umesto toga, „ruski klasici“ samo su kičoliki simbol, ali i sigurno tlo koje smanjuje mogućnost greške na pametno pitanje. Tipičan odgovor političara, estradnih zvezda i sličnih junaka zainteresovanih za svoju medijsku sliku.

Tolstoj je taj koji je transformisan, a ne Mladić. I to u jednog „Tolstojevskog“ čije se korice slažu sa kožnom garniturom u dnevnoj sobi ili zatvorskoj ćeliji, svejedno. Ili, pošto je u pitanju Rus, transformisan je u hladnoratovski simbol budalastog otpora „Amerikama i Engleskama“, kao bednu praksu priučenu po večernjim propagandnim kursevima oficirskih škola. U nešto poput famoznog i superherojskog „tima ruskih lekara“ koji kao da poseduje medicinske tajne do kojih zapadni svet nije došao. Da se zaista poznaje Tolstoj, taj ekstremni Evropejac i ekstremni mirovnjak, ne bi ga se sa takvom lakoćom prizivalo. Konačno, šta je čitao sve ovo vreme ako se sad setio „Rata i mira“?

U briljantnoj i filozofičnoj parodiji ruskih romana „Ljubav i smrt“ (1975) Vudija Alena, Dajan Kiton kaže Alenu „Borise, ti si kukavica!“, na šta on odgovara sa „Da, ali militantna kukavica“. Film završava rečima „Suština je ne misliti o smrti kao o kraju, već kao o veoma efikasnom načinu da se smanje sopstveni troškovi“. Biće da bi Mladića više pogodila Alenova parodija i satira ruskih romana, jer teško da od Tolstoja može nešto da nauči, čak i ako se uživi u Napoleona i Kutuzova. Neka mu neko donese DVD, molim vas.

Groteska je konačna zahtevom za jagode. Da li ih je Mladić dobio? Da li su kupljene u supermarketu ili na pijaci? Ko će ih oprati od mikroorganizma koji kao bauk kruži Evropom? Da li će ih neko ušećeriti? Umutiti šlag možda? U songu „Elesdi se vraća kući“, šabački bend Goblini pevaju i „Jagode su jagode, ali Supermen je jak“. Drugim rečima, koga je briga i da li je važno? Ono za šta je optužen ostaje, uprkos tome što bi da se vraća ruskim klasicima dok žvaće nešto slatko.