Razmenjujmo simbole!

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Odličan tekst, samo što je stao na pola puta… a da nije, jasno bi se videlo da se simboli „ne sipaju u traktor“, da parafraziram jednog tupsona koji eto ipak bolje razume neke stvari od mnogih intelektualaca.
   Dakle, gde je kolumnista stao? … kod priznanja simbola druge strane, hajde da pretpostavimo da se to dogodi:
   – Albanci priznaju da je Kosovo „srce Srbije“, sta ja znam budu toliko velikodusni da na grb dodaju 4C ili tako nesto, zagrljena dva orla crnog i belog na crvenoj pozadini ispod koje su dve tanje pruge plava i bela
   – iz Beograda stigne izvinjenje za Milosevica i u Batajnici nikne spomenik u obliku hladnjace koja tone u vodu ili tako nesto
   Promene se planovi i programi u skolama na obe strane, diskurs u medijima i eto simboli su reseni… Da li je resen i problem?
   Pa nije, prva sledeca stvar na stolu je koja drzava ima vlast nad Kosovskom Mitrovicom, Decanima, Peckom patrijarsijom, naravno Albanci podrazumevaju da je to vec reseno ’99-te i 2008-e, mi se pozovemo na (promiskuitetnu) rezoluciju 1244 i vraćamo se odakle smo i pošli da se dalje vrtimo u krug, sve dok neko ne lupi šakom o sto, napiše novi Dejton i zavrne ruku političarima na obe strane da potpišu. Tek tada se stvaraju uslovi za razgovor o simbolima, a opet nije ni bitno da li će dve strane biti pametne da ih priznaju jedni drugima ili ne, lanac je dovoljno kratak da se ponovo ne dohvate sve dok je onaj što je zavrtao ruku dovoljno moćan da nadgleda svoje čedo kako bi nesmetano ubirao prihode za svoj trud – niste valjda mislili da na ovom svetu postoji bilo šta besplatno?! 🙂

2. Ne deluje mi sasvim dobro opisana ova podela šta bi koja strana htela u konfliktu sa Srbije sa Kosovom. Svi ti Srbi koji su sa Kosova otišli nisu to uradili iz revolta zbog nepoštovanja druge strane prema našoj istoriji i manastirima, već iz nekih drugih poriva. Neko bi rekao da su možda pomalo i naterani. Ali može i ovakvo viđenje da prođe, zašto da ne…

3. Konflikt i počinje na simboličkoj ravni. Npr. „Vidite li vi njih“ itd… dok ne dođemo do toga da se ogroman broj „naših“ sunarodnika saglasi sa tim da „oni nisu ljudi“ ili da „nisu ljudi kao mi, sa našim vrlinama“. U teoriji ratovanja to se zove „specijalni rat“. Ako se ovakvi odnosi „ne ponište“ priznanjem nepočinstava jednih i drugih imamo latentni sukob, stanje „ni rata ni mira“, destabilizaciju svih aspekata života. Autor ovog članka ukazuje da je potrebno početi od „simboličke ravni“ i da je to upravo preduslov izgradnje trajnog mira.

4. Super tekst , ieventualno jedan mali dodatak : da u ustavu nezavisne države Kosova stoji da je to država albanskog i srpskog naroda

5. Kisjuhas, lepo zboris. Ali ko taj mirovni projekat da sprovede? Ratni huskaci. Ili podrzabaoci ratnih huskaca, 80 posto ljudi u ovoj zemlji su podrzavali ili sada podrzavaju razne barabe. Ljudi u Vojvodini malo toga imaju sa tim kosovskim identitetom. Ja ga uopste ne osecam. A mnogi pametni ljudi pisu da je yo jedna velika lagarija nastala u 19. Veku…

   1. @Boris

      Utripovao si da si ti taj koji ce da govori u ime ljudi iz Vojvodine?

      1. Evo,ja sam vojvođanka i slažem se sa Borisom.

         1. @branka

            Da, a ja sam Eskim.

   2. I pošto ti ne osećaš kosovski identitet, ‘ajde da otpišemo Kosovo? A šta ako ne osećaš ni šumadijski identitet? Je l’ da otpisujemo i Šumadiju?

6. Glavni akteri sukoba cesto, ako ne i skoro uvek odrzavaju sukob aktivnim jer im tako odgovara, zaludjujuci priprost narod simbolima o kojima Kisjuhas govori. A zasto im odgovara? Time imaju finansijsku dobit jer lako kontrolise protok dobara i poslusne podanike kroz prisilu izvedenu iz ratnog stanja. Tako da ako ne znate o cemu se radi, uvek se radi o novcu i moci. Tako i na Bliskom istoku, tako i na polupanom Balkanu…sve ostalo je vejanje ovejane sustine.

   1. Teorija krvi i tla je i nastala na novcu i moci, tj. kako oformiti grupu (krv nije voda) da bi se oteli/drzali resursi (tlo) jer oni donose moc.

7. Autor povlaci paralelu izmedju „Albanskog priznanja da je Kosovo srce Srbije i Srpskog priznanja da je na Kosovu bilo zlocina nad Albancima dok je KIM bila pod upravom RS-e“? Mozete li mi navesti koji su to zlocini tada pocinjeni(ne za vreme rata, posto je za vreme rata bilo zlocina na obe strane), a ja cu vas podsetiti na samo jedno Albansko „dostignuce“ koje se desilo u vreme bivse nam drzave, a to je ubistvo vojnika JNA u Paracinu 1981 godine. O proterivanju Srba koje je trajalo jos od 1945 godine pa na ovamo, da ne govorimo.

8. Svaka cast na ovom tekstu. Jako dobra analiza nasih ‘istorijskih oziljaka’ onda i onamo. Izgleda ipak da je Tramp ponudio dobro resenje svima, i nama i njima, i on potvrdjuje da je Amerika stari dobri melting pot u koji ljudi sa oziljcima ne ulaze od straha … da ce biti bolje….u svakom slucaju, cekanje na vase kolumne se isplati. Hvala.

9. Samo jedan dodatak na tekst, autor kaze „Dok srpska strana mora da se, podjednako iskreno, izvini za sve zločine i nepočinstva prema Albancima dok je bila imala kontrolu nad Kosovom.“, zar to ne trebaju i albanci isto da urade, nista manje zlocina nisu vrsili od kad je Kosovo pod njihovom kontrolom, a krenuli su i koju godinu ranije…
   Zasto se izbegava ta cinjenica, evo vec 20 godina je Kosovo u rukama (samo ) albanaca, koliko je srba ubijeno , proterano od tada, zapaljeno kuca, svetinja, pokradeno,… Ako su Srbi prihvatili svoj deo odgovornosti ( a jesu, ima dosta presuda u nasim sudovima za zlocine nad albancima) vreme je da i albanci prihvate svoju odgovornost za zlocine nad srbima…

10. Ako pretpostavimo da srpska i albanska strana pokažu empatiju i razumevanje za drugu stranu a što jeste logično i smisleno, ostaje nerešen pravni status Kosova oko čega se Kišjuhas (AK) ne izjašnjava. Da li je to nezavisna država ili autonomija u sastavu Srbije, nekakav kondominijum ili nešto četvrto, a u tome je suština. AK je u ovom tekstu kontradiktoran, što mu se često dešava, on obično piše da su nacionalni simboli izraz zaostalosti, gluposti, da je zastava šarena krpa, himna skup sklepanih muzičkih nota, grb nekakva stilizovana ptičurina, tradicija i identitet šarene laže kojima se bave zatucani turbokonzervativci a u ovom tekstu odjednom veoma pokazuje razumevanje za osećanja Izraelaca i Palestinaca. Staovi AK se menjaju u zavisnosti od konteksta. Da su samo Srbi u pitanju lako bi on ismejao sve što je vezano za njihova osećanja-himnu, zastavu, grb, tradiciju, ali pošto su u pitanju Jevreji i Palestinci onda nije jednostavno tim narodima držati predavanje o njihovoj tupavosti i gluposti zato što se drže takvih „tričarija“ kao što su religija, tradicija, identitet, običaji, kolektivno sećanje….

11. Sta to vredi gosp. Kisjuhas, I Srbi I Albanci zive od mitologije I mrsomudjenja. Svima je jasno da bez istinskog kompromisa nema mira ni napretka za Srbe I Albance. Zivot prolazi, mladi ljudi iz obe nacije odlaze da prozive normalan zivot negde drugde ( kao sto sam I ja pre 30 godina). Ova destruktivna bandoglavost ce kostati glave I jedne I druge. Sta je drzava u kojoj nema mladosti? Odgovor je zivi les.