Revolucija i društvo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Građanski ratovi najčešće su blisko povezani sa revolucijama, i građanski rat je prethodio ili usledio nakon svake od velikih revolucija modernog doba . Upravo tako.

2. Nema revolucije bez potrebe drustva, ali u vecini slucajeva revoluciju ne zapocinje drustvo vec pojedine grupe.

3. Sesti oktobar je pojeo sam sebe.

4. Nece biti revolucije bez potrebe drustva.

5. Bojim se da nisam najbolje razumela tekst. Da li Vi to stvarno poredite Vučićevu politiku sa Miloševićevom ( Ukoliko je tako, molim Vas, posmatrajte to objektivno, ovako izgleda smešno svakom ko je bar malo upoznat sa tim)? I drugo da li Vi to dajete upustva kako srušiti vlast? Vlast se regularno može promeniti na izborima, bez nasilja, puča ili revolucije, samo kažem.

6. nezadovoljan narod dize bude a narod koji je konacno poceo normalno da zivi i radi razmislja o dizanju spomenika kulture i sl

7. 5. oktobar je trebao da bude jedan veliki zaokret napred, umesto toga smo napravili 2 koraka unazad.

8. Analitičar je povukao dobru paralelu izmedju dogadjaja, ali je propustio priliku da uoči vertikalu pomenutih dogadjaja u Srbiji koja, u manjoj ili većoj meri, definiše svako od opisanih dešavanja. Naravno, radi se o “dubokim strukturama državne bezbednosti” čija uloga je ključna u svim prevratima koji obeležavaju srpsku istoriju. Od Obrenovića i Karadjordjevića, Tita1, Tita2 i Tita3, ‘80, Stambolića i Miloševića, ‘90, Koštunice i Djindjića, Djindjića, Tadića, Vučića, pa do svih “baba sera” koje rade, ili ne rade, po srpskim klozetima i nužnicima… Nema ni jednog političkog ubistva i prevrata u Srbiji u kome službe nisu imale ključnu ulogu, pa se nameće logičan zaključak da su politički akteri promenljivi i potrošni, a interes i kontinuitet službi su konstantni i večiti. Iz tog razloga, razvijena gradjanska društva teže sve većoj civilnoj kontroli službi, jer je to jedini način kako se može sprečiti zloupotrebu sile i moći koju ove institucije poseduju po samoj logici svog postojanja.

9. Sasvim je tačno da pre revolucije “režim mora da se uruši iznutra”. Da je tu notornu činjenicu političke teorije i prakse, međutim, “brijlijantno otkrila i argumentovano dokazala” sociološkinja Skopčol sa Harvarda, prosto nije tačno. Osim za one kojima sve istine počinju sa Harvardom. Zar se nismo načitali raznih “firmiranih” gluposti “sa Harvarda. Ovako, pa i ovde, Harvard mu dođe kao garancija kvaliteta.

   Utvrditi da su “istorijske revolucije neuredne” takođe je ravno otkriću da je “voda mokra”. Možda bi gospodinu Kišjuhasu pomogla definicija revolucije kao korenite promene svojinskih odnosa u društvu. Onda bi lako pomirio Napoleona i republikance, a krađa fotelje iz skupštine bi bila samo promena vlasnika. U tom smislu 5. oktobar je dovršio kontrarevoluciju pseudokomunista tako što je privatizovao državnu svojinu i novac smestio u ruke “revolucionara”. Tako je to. Danton je glasao za pogubljenje kralja kada je saznao da njegovi protivnici među revolucionarima imaju dokaze o tome da je primao engleski novac. Doduše, vojvoda od Orleana mu nije tražio priznanice.

   “Na primer, građanski ratovi najčešće su blisko povezani sa revolucijama, i građanski rat je prethodio ili usledio nakon svake od velikih revolucija modernog doba”: još samo treba dodati da su građanski ratovi najčešće vođeni i tokom revolucija, a revolucija uvek kao građanski ratovi. Niste dobro zamislili revolucija gospodine Kišjuhas.

   1. Upravo tako. Čuveni 5. oktobar je samo nastavak kontrarevolucionih procesa, koji još uvek traju.
      Ekonomija još mora da dostigne nivo iz 1980-ih, radnička prava praktično i ne postoje, a besplatno zdravstvo i školovanje, kao najveće tekovine socijalizma, ponovo otkrivaju razne „zapadne demokratije“, a mi ih postepeno ukidamo. Vratili smo se na nivo rigoroznog viktorijanskog kapitalizma, iz doba Olivera Tvista.
      Stoga, barem u slučaju ex-YU nije teško zaključiti da je na delu gotovo totalna kontrarevolucija, a i deevolucija.
      U nekim drugim slučajevima. Napoleon nije toliko „pljunuo“ na revoluciju, koliko proširio neke njene tekovine širom Evrope: metrički sistem, društvena i ekonomska organizacija, multikulturizam i multietnicizam, kao funkcija „bratstva(i sestrinstva) med ljudima“. Globalno tržište i industrijsko društvo ne bi bilo zamislivo bez Napoleona, pa makar on sebe nazivao i carom, učinio je više za jednakost među ljudima, nego mnogi „borci za demokratiju“.

10. Mladi gospodine Aleksej, ko Vas to pobogu sprecava da budete ugledan zurnalista BBC, CNN negde preko, tamo daleko ?

11. Говорећи о разним, превасходно успешним, револуцијама у европској историји аутор је заборавио да помене једну од најбриљантнијих а свакако најважнију за српски народ, ону из 1804, настављену и завршену 1815. године. Додуше, вероватно је није изоставио случајно јер би у супротном морао да каже и неку позитивну реч о Србима, што он очигледно не воли да ради.

12. Gospodine Kisjuhas,za koga ste napisali ovakav tekst?Citala sam ga i smorila se citanjem i cini mi se da bi za Srbiju bolje bilo da se nije ni desio 5. oktobar,oni koji su tada dobili vlast nisu nista uradili za nas napredak i boljitak i to im nece biti zaboravljeno!

13. “Drugim rečima, Peti oktobar nije ispao toliko nedovoljan zbog trampističkog zaveraškog fantazma o „dubokoj državi“, koliko zbog – „dubokog društva“. Srpsko (duboko) društvo je bilo i ostalo to koje je nespremno za dalekosežne, korenite i revolucionarne promene, uprkos bogatoj epskoj poeziji i junačkoj mitologiji. Dakle, društvo koje je politički, privredno, kulturno, obrazovno i strukturno nespremno za prodor u budućnost, preokret ka modernosti, i vrednostima slobode, jednakosti i bratstva.”
    Koliko znam na delu je kontrarevolucija koju su započeli Albanaci 1981. čija svest je na nivou 19. veka, kada su njihove elite pokazale da su dugo radile na proširenju Albanije na teritoriju Kosova i Matehije. Ostalo su posledice. Iako su naprednijim Slovencima bili smetnja za brži napredak srpski političari među kojima su dominirali staljinisti podržani od generala. Tek sa aktiviranjem ustašstva u Hrvatskoj i reakciju tamo preplašenih Srba, Slovenci su započeli i oružane pripremu za odvajanje od prostaka i ludaka ostalog dela SFRJ. Mase, narod, “društvo” nema znanje koje može da artikuliše, ali oseća u biću svom šta se dešava i šta će se desiti – nimalo dobro po njih. Iako nisu znali šta je mislio, šta je poručio, šta nam se dešava i kako će zvrašiti zlo po narod, društvo, mudri i Dobri Čovek, naučnik, kominusta a to znači Isusovac, i partizan – Branko Horvat: “Doćiće dan kada će nam se u ekonomiju uvući neznalice i plaćenici stranih konzorcija i korporacija, doći će dan kada će svoje ljude imenovati premijerima, državnicima, taj dan biće sprovod naše suverenosti i damokracije, taj dan bit će sprovod slobode, prava radnika i svijeta kakvog smo poznavali, taj dan doći će uskoro, a mi ćemo ga slaviti kao državni praznik.