Rotirane uloge

Otac geodezije Abu Rajan al-Biruni piše i o geologiji i antropologiji na zadivljujuće moderan način. Egipatski matematičar i astronom Ibn Junus postavlja bitne astronomske teorije i izmišlja klatno. Abu Mahmud al-Kujandi izmislio je astronomski sekstant. Kada je reč o ostatku sveta, Kinezi su izmislili barut, a Vikinzi stigli na obale Amerike. Za to vreme, najveći deo Evrope bio je u mraku srednjeg veka. Zaokupljena jedino samom sobom, ratovanjem i bogom, Evropa se spremala za krstaške ratove.

Period od 2000. do 2009. godine takođe su obeležili ratovi u ime religije. Međutim, ovih hiljadu godina kasnije, uloge su se nešto promenile. Konfliktnost vođena religijom postala je karakteristična upravo za delove društava po Bliskom istoku. Deceniju nakon 2000. godine obeležio je teroristički napad 11. septembra, te bombaški napadi u Indoneziji, Madridu i Londonu. Sam Bliski istok goreo je u sukobima, takođe zaokupljen samim sobom, ratovanjem i bogom. Za to vreme, na Zapadu su cvetale nauka i tehnologija. Završen je Projekat ljudskog genoma, internet i mobilni telefoni postaju masovno dostupni, u kosmos su leteli turisti, a Pluton je istražen i izbačen sa spiska planeta. Ljudska prava, a posebno prava žena i osoba homoseksualne orijentacije, postaju značajno društveno pitanje kojem se izlazi u susret.

Naravno, ovako ispričana priča predstavlja pojednostavljivanje i banalizaciju. Niti je 2000-ih ceo muslimanski svet bio terorističan, niti su svi zapadnjaci bili naučnici u belim mantilima i ljudskopravaški aktivisti. Međutim, istoričar iz 3000. godine, kada se bude osvrtao na prve decenije u proteklim milenijumima, moraće uploviti u banalizaciju ove vrste. Posebno ako bude ograničen brojem strana koje treba da napiše. Tada će ostati zapisano da je zapadna društva u deceniji koja nam izmiče karakterisao rast i razvoj nauke, tehnologije i ljudskih prava, a društva na Bliskom istoku stagnacija ili represija istih. Baš kao što za period oko 1000. godine (olako) govorimo o „mračnom“ srednjem veku u Evropi, a zlatnom dobu ili renesansi na Bliskom istoku.

Ako na trenutak zažmurimo na probleme koje ovakva banalizacija sa sobom nosi, ostaje utisak rotiranih uloga. Iako nije korektno grupisati društva na ovaj način – na jedne sija svetlost, a druga su u mraku – neke jednostavne enciklopedijske činjenice jednako jednostavno stoje. Na primeru nauke i tehnologije, fakat je da su se u hiljaditim godinama nauka i tehnologija razvijale tamo, a u dvehiljaditim negde drugde. Da se među ključnim društvenim pitanjima na jednoj strani nalaze bombaši-samoubice po pijacama nedeljom, a na drugoj legalizacija homoseksualnih brakova i ekološke teme. Društveni razvoj, ma koliko to politički nekorektno zvučalo, jeste činjenica. I ona, kao što iskustvo iz 1000. godine kazuje, prilično varira. A koji deo planete će u deceniji između 3000. i 3009. godine biti socijalno, kulturno, politički i naučno-tehnološki najrazvijeniji, ostaje da se vidi.

Pri svršetku neobične decenije iza nas, Srbija odlučuje da podnese kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Bez obzira na svu moguću neopreznost, brzopletost i marketingašenje takvog čina, na umu valja imati ovu širu i svakako grubu sliku. Na ovaj način, Srbija odlučuje da stupi u neku vrstu flerta, a zatim i intimnijeg odnosa sa nesumnjivo (naj)razvijenijim delom planete u ovom istorijskom trenutku. Uz svu grubost poteza sa kojim se upoređivao evropski Zapad i Bliski istok na počecima dva milenijuma, ipak smo svesni da činimo manju grešku nego da ova društva jednačimo ili im izvrćemo uloge. Bez obzira na nepreciznost ili nesofisticiranost argumenta, (naj)manje ćemo pogrešiti ako Evropu iz 1000. godine nazovemo zaostalijom, a Bliski istok razvijenijim i naprednijim. I obrnuto, u slučaju 2000-ih. Ponekad nam i grube i pojednostavljene rečenice iz udžbenika istorije nižih razreda osnovne škole mogu reći mnogo toga. Uz sve probleme i dileme koje društvo nazvano Evropskom unijom ima, verovatnije je da će objektivni pisac jednostavnih udžbeničkih rečenica iz budućnosti ovaj deo sveta u ovom trenutku istorije ipak označiti kao napredan i razvijen. Mentalne vežbe poput ovih su veoma korisne. Dobri univerziteti, naučnoistraživačke stanice, feminističke organizacije, sloboda štampe, gej venčanja, dobri autoputevi, plaćanje računa preko interneta i razmenjivanje jeftinih SMS poruka sa voljenom osobom za laku noć – i sve to kao standard a ne luksuz – delovi su mozaika koji jednu grubu i banalnu opasku o razvijenosti ipak čine adekvatnom. I dobro je ako Srbija odlučuje da se kreće ka tom društvu. Banalno je ponekad dovoljno.