Ruski blam

I oni će pisati o vaskolikoj sramoti ili blamaži navodno druge najmoćnije vojne sile na svetu. I delovaće nam poput epizode Crne Guje sa raspojasanom glupošću, javašlukom i Boldrikovim „lukavim planovima“. Osim što ništa neće biti smešno, naprotiv. Pre oko nedelju dana, ruski agresor je granatirao prodavnicu i kafić u selu kraj Harkova, kad je ubijeno 52 ljudi (i desetogodišnji dečak). Moskovljani polažu plavo-žute bukete ili suze za žrtve napada na ukrajinske civile, a gradske vlasti uklanjaju cveće ovih drugorusijanaca i autošovinista. Ali se po srpskim medijima još uvek drobi da Putin oslobađa Ukrajinu od nacizma, što više ne laprdaju ni sam Putin i njegova propaganda.

TRAGIKOMIČNO:Kako zaista stoji Rusija, 600 dana od invazije na Ukrajinu? Kilavo, nikako i tragikomično, eto kako. Mnoge od podataka o tom blamu prikupio je ukrajinski novinar i ratni izveštač Ilja Ponomarenko, i koristimo ih u ovoj kolumni. Naime, Ukrajinci su nedavno uništili rusku podmornicu Rostov na Donu, iako ne poseduju ratnu mornaricu. Učinili su to iz vazduha, krstarećom raketom, što je prvi put u istoriji rata. Usput su uništili i ruski desantni brod Minsk.

U aprilu prošle godine, potopili su ruski komandni ili admiralski brod Moskva. Bilo je to najveće potapanje nekog ratnog broda od Drugog svetskog rata, dok Rusija od 1905. nije izgubila svoj admiralski brod. Zatim, Rusija je dosad izgubila čak 2.300 tenkova, što je dvostruko više operativnih tenkova nego što poseduju Nemačka (266), Velika Britanija (227), Francuska (222) i Italija (197) – uzete zajedno! Ili što je polovina tenkovske snage Sjedinjenih Američkih Država (5.500). Upravo zato, Rusija je iz vojnih magacina izvukla i tenkove T-62 i T-54, koji su bili radno-operativni još tokom Kubanske krize. Na opštu blamažu, na vojnoj paradi povodom Dana pobede, Putin je zato na Crveni trg isterao – samo jedan jedini tenk.

Slično tome, Rusija je praktično iscrpela svoje zalihe artiljerijske municije. Šatro druga najveća vojna sila na svetu, za koju onoliko navijamo, ubrzo je postala zavisna od iranskih zaliha dronova i balističkih raketa, dok moljaka jednu Severnu Koreju za artiljerijsku municiju. Uprkos očiglednoj prednosti nad ukrajinskim vazduhoplovstvom, Rusija nije uspela da ostvari ni vazdušnu supremaciju. Blamažama nije kraj. Rusija je prvih mesec dana rata provela pokušavajući da se probije do Kijeva, a zatim je naprosto napustila ili pobegla iz ove oblasti kao ključne osovine rata. Organizovala je i desantni napad na strateški ukrajinski aerodrom, koji je imao da bude odlučujući udarac Kijevu, pa je dotični propao već prvog dana. Uostalom, invazija moćne ruske armije bila je toliko uspešna da je, samo šest meseci kasnije, Rusija morala da proglasi opštu mobilizaciju prvi put posle 1914. i 1941. godine.

(SAMO)UBILAČKI: U svojoj „specijalnoj vojnoj operaciji“, nadmoćna ruska vojska se zapravo oslonila na privatnu paravojsku Vagner. Koju je osnovao vlasnik restorana i firmi za ketering, te obični lopov i neonacista Jevgenij Prigožin. I koji se, gle čuda, okrenuo protiv Putina čim su stvari krenule naopako kao što jesu. Pa je preplašeni Putin pobegao iz Moskve. Ruske trupe su kopale svoje bunkere i u visoko kontaminiranoj zoni Černobila, pa se izložile smrtonosnoj radijaciji.

Rusija je izazvala i najveću veštačku katastrofu u istoriji (nakon spomenutog Černobila), kad je uništila branu Kahovka na Dnjepru, potopila ogromne delove Ukrajine – ali i sopstvene vojne objekte. Desetine hiljada života bilo je izgubljeno za osvajanje Bahmuta, iako njegovo zauzimanje nije značilo ništa u vojnom i strateškom smislu – i ubrzo je zaboravljeno. Uz to, Rusija je i jednostavno napustila Herson. Isto kao i Harkov, uz katastrofalno povlačenje, ostavljajući goleme količine municije i vojne opreme iza sebe. Dok ukrajinski dronovi danas napadaju i zgradu Kremlja i druge u Moskvi. Na Putinov rođendan, simbolički je uništen most koji povezuje Rusiju sa Krimom.

Svojim (samo)ubilačkim ratom Putin je samo ujedinio i probudio usnuli Zapad. I koji je Ukrajinu snabdeo najsavremenijim oružjima, od artiljerije, preko tenkova, do borbenih aviona. Dakle, veliki strateg Putin je izazvao upravo ono protiv čega se navodno borio. Ili, ustajući protiv širenja NATO, Putin je uspeo u tome da tradicionalno borbena Finska i tradicionalno neutralna Švedska – pristupe NATO paktu. Ovako je proširio (a ne smanjio) dužinu granice Rusije sa NATO za novih 1.300 kilometara. I ništa nije učinio tim povodom, zato što nema hrabrosti ili muda za napad na mrski NATO pakt. Istovremeno, Rusija je izgubila svaku vezu sa vojničkim moralom i čašću, uprkos narajcanim pričama o moralu i duši. Uništavala je energetsku infrastrukturu da bi milioni Ukrajinaca ostali bez struje i grejanja tokom zime – a nije uspela ni u tome.

Ali je zato počinila ratne zločine u Buči, Izjumu i Marijupolju, i srušila čitave gradove do temelja, koji se verovatno nikada neće obnoviti.
Najzad, zahvaljujući svojoj nacionalističkoj histeriji, Rusija je sumasišavše očekivala da će sa armijom od 150.000 ljudi zaista osvojiti i okupirati naciju od 40 miliona (neprijateljski nastrojenih) stanovnika. Poverovala je slepilu sopstvenih propagandista, korumpiranih analitičara i Putinovih srodnika i intimusa o tome da Ukrajinci sanjaju da iznova postanu deo Rusije, odnosno ruskog sveta. A usput, rusko društvo i kultura potonuli su u ogoljeni fašizam i osvajački militarizam. Dakle, uprkos svim fantazijama i noćnim polucijama u Rusiji (kao i Srbiji), Rusija trenutno okupira oko 18 odsto teritorije Ukrajine (uključujući tu i Donbas i Krim koje pripaja 2014). U međuvremenu, izgubila je oko 50 odsto ukrajinske teritorije koju osvaja neposredno nakon 24. februara. I posle godinu dana, izgubila je toliko vojnika koliko je Amerika izgubila za deset godina rata u Vijetnamu.

PATRIOTIZAM HULJA: Kako se civilizacija Mendeljejeva, Tolstoja, Čajkovskog i Brodskog, odnosno Kutuzova, Suvorova, Žukova i Gagarina – srozala na žive karikature Prigožina, Šojgua i Putina Nejakog? Višedecenijska korupcija, nepotizam, javašluk i jalovi nacionalizam negde moraju da izbiju. Zvuči poznato? Da, kao i u našoj Republici i wannabe ruskoj guberniji. Srozala se isto kao i diplomatija generala i nadrealiste Koče Popovića na Ivicu Dačića za kafanskim mikrofonom. Pa onda i zato sipamo blato u TENT, i raspadne se ceo sistem snabdevanja strujom. A voće i povrće umačemo u pesticide, pa nam ih vraćaju sa granica. Ili nam, zbog nedovoljne stručnosti, vrate predloge sudija za međunarodne sudove. I Republički seizmološki zavod nam ostane bez jedinog – seizmologa. Dođavola, naši narodni poslanici svojevremeno su krali parfeme po aerodromu. Gde se brukamo danas?, rekao bi genijalni Tibor Jona.

Poslednji (ruski) blam ili fijasko bila je i nedavna „specijalna operacija“ oko manastira Banjska. Gde su, poput Rusa iz Ukrajine, do zuba naoružane paravojnike odmah najurili kosovski policajci. Veliki Srbi i nedavači svetinja se daju u opštu bežaniju, u panici provaljuju kapiju manastira, i ugrožavaju živote srpskih monaha i hodočasnika. Međutim, u paralelnoj realnosti na Hepiju, Informeru, Večernjim novostima i ostalim trovačnicama duha i tela u Srbiji – Ukrajina gubi rat, Amerika propada, Zapad nestaje, a Rusija ubrzo izlazi na Dunav i Tisu do Prizrena. Ali, to je valjda taj patriotizam kao poslednje utočište hulja.

PS.

Pre dve nedelje, prvi put posle punih 17 godina i sedam meseci, nije izašla moja redovna kolumna u Danasu. Razlozi za to bili su jedino lični ili zdravstveni. Dugujem veliku zahvalnost lekarima Dušanu Škrbiću, Karli Mutibarić i svima sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Hvala vam na znanju i stručnosti, te požrtvovanosti, posvećenosti i ljubaznosti. I na spasavanju života moje majke, Magdalene Seman Kišjuhas.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.