Selo protiv prirode

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nesporna je potreba očuvanja i razvoja sela uz snažan uticaj savremenih potreba i načina života.

2. Zapažamo da poljoprivreda, iako često viđena kao prirodno rešenje, ima značajan negativan uticaj na životnu sredinu ,tako da kopanje litijuma ništa više nezagađuje prirodu.

3. Izvolite onda za doručak litijum umesto čvaraka, Bor i Arsen za ručak umesto sarme….
   G. Kišjuhas, ovaj članak je promašena tema!

4. Bravo, bravo i bravo

5. Tekst je pun „neproverljivih“ i podesenih cinjenica.
   Poljoprivreda je prosto neophodna i nikakav lov ili ribolov ne moze nadoknaditi potrebnu hranu za covecanstvo.
   E, sad sto jedan fudbaler ili pevacica ili slikar (najcesce posle smrti) prihoduje vise nego „vojvodina cele godine“ nije kriva poljoprivreda vec podesena ekonomija, iliti pranje para na svetskom nivou.

6. Neka je sve ovako kako ste napisali, ali šta sad? Da zapuštene njive i neefikasnu, a pritom štetnu poljoprivredu zamenimo rudnicima? Lepo je voziti mercedes, ali moramo nešto i jesti, moramo da dišemo kiseonik, moramo da pijemo vodu. Kasno je za lov i skupljanje plodova. Posle Rio Tinta nigde nisu ostali ni plodovi ni lovine, a mercedese vozi neko drugi.

7. Tako je. Naročito osvrt na podatak da nam se zatrovani proizvodi vraćaju iz EU. i mnogo je neobrađenih njiva i parloga. Ljudi žive u gradu, rade, a nasledili zemlju… Država treba da da ponudu vlasnicima da na 15-20 god pošumi te parcele i raspolaže drvnom masom, a da vlasniku ostane zemlja u vlasništvu i da plaća 50% manji porez. U suprotnom ili obrađuje, daje u zakup ili je porez 500% veći za parlog. Svakako bi bilo mnogo malih lukova i zabrana po Srbiji, a pošumljenost veća od 50%.

8. Price od strane opozicije o pripodi su trule.

9. Dragi Aleksej, bravo za tekst! Isto ovo pričam već dugo. Na delu je kampanja slična onoj koju je Nikola Pašić svojevremeno vodio protiv gradnje železnice. I tada su potezani slični agrumenti o zlom Zapadu koji želi da uništi naš tradicionalni način života. Takođe, kao neko ko o ovoj industriji zna više od prosečnog grđanina, zgrožen sam količinim dezinformacija i laži koje plasiraju protivnici ovog projekta, kao i medjiji koji vode kampanju protiv projekta Jadar. Primenjuju se metode identične onima koje primenjuju mediji pod kontrolom AV. Pa čemu onda da se nadamo u ovoj zemlji?

10. Ako su sela i zatrovana poljoprivredom, hajmo sad dodati trovanje i rudnikom. Steta je vec nacinjena. Mora li i nova?

11. I za selo treba znanje, što BG momci ne bi ni pomislili.
    U BG će se prvo prodati Moja kravica upakovana u poznatu ambalažu, a unutar nje će biti uvezeno nekvalitetno mleko u prahu razmućeno sa vodom.
    Mleko iz Jadra je visoko kvalitetno, ali ga treba otkupiti, upakovati i plasirati do BG.
    Ipak, lakše je uništiti selo, reći – prodali su kuće, neće da rade.
    Treba priznati da su seljaci sistematski i temeljno dovedeni u poziciju da njihov rad i zemlja ne vredi.

12. Mala ispravka autora. Postoji ekološke poljoprivreda, ali su prinosi mnoooogo manji a cene mnogo više od onoga što je građanin Srbije u mogućnosti i spreman da plati.

13. Intenzivna poljoprivreda, o kojoj je ovde reč, služi da donese hranu u supermarkete ljudima koji žive u gradovima kako ti isti ljudi ne bi morali da rmbaju po njivama i mogli da imaju visoko mišljenjima o sebi jer nisu seljaci, a to je ono bitno. Takva poljoprivreda pravi ogromne viškove za ljude koji, u kontekstu Vašeg teksta, parazitiraju po gradovima i imaju mišljenje o selu, iako u životu nisu prošli kroz šumu ili pregazili preko livade, i o rudnicima, iako u životu nisu stali na ivicu rudarsko basena u Drmnu, Mjadanpeku ili Boru.

14. Nije okej. Tačno je da poljoprivredna proizvodnja “ubija” neke vrste živih organizama (biljaka ili životinja) da bi se dominantno razvijale neke druge vrste, na primer voće (šljive, jabuke, maline…) ali je svakako krajnji rezultat da i dalje itekako postoji neki živi svet.
    U slučaju rudarenja uz pomoć sumporne kiseline, nema živog sveta koji može da preživi…

15. Bez obzira na logicnost iznetih stavova, bojim se da tekst ne doprinosi siroj slici i strmljenjima ekoloskih protesta, kao i mogucim implikacijama koje oni mogu da izazovu.

16. Prilično nategnuto za merila mladog profesora Kišjuhasa.
    U vreme kad smo skupljali plodove i živeli od ulovljenog, bilo nas je nekoliko desetina miliona. Sad nas je preko 8 milijardi i svi hoćemo da jedemo. I duže da živimo. I da putujemo. A to ne može bez poljoprivrede, a uskoro ni bez GMO poljoprivrede.
    I protestujemo zbog mogućeg kopanja litijuma, zbog opasnosti koje su s time povezane, zagađenja vode, zemlje, vazduha ne od litijuma, nego od veoma agresivnih hemikalija koje će služiti za „ispiranje“ jalovine. I protestujemo zbog ogromne korupcije koja će se tom prilikom dešavati na relaciji naš politički vrh – Tintoreto. Malo li je?

17. Drugim rečima rešenje problema je vraćanje čovečanstva na fabrička podešavanja. Manje od milijardu ljudi koji žive u skladu sa prirodom, love i sakupljaju a uveče sede uz vatru i slušaju priče četrdesetogodišnjih staraca.

18. Nema svako selo iste uslove za rataratvo i stočarstvo.
    Nauka je to.
    A da je poljoprivreda velika šansa za Srbiju – jeste.
    A što nije iskorišćena?
    Zato što je planski uništavana.
    I dete je ukras sveta, kad ga gajiš u ljubavi.
    Kad nema ljubavi, postaje zloća.

19. Svako ko je prodao imanje na selu, ikad, prodao ga je jer nema znanje ni talenat za poljoprivredu.
    Meni bi klavir ( da ga nasledim) bio ukras u kući, jer ne znam da sviram.
    Nekom ko zna da svira, dobro bi došao.
    Svakako da zemlju ne treba spržiti hemijom, uništiti podzemne rezervoare vode, samo zato što neko nema talenat i znanje za njeno korišćenje.

20. Sela po Srbiji su velika blaga, a imanja nisu skupa.
    Samo fali znanja u glavama ljudi da to shvate.
    Mada, koga biraju za precednika, teško će shvatiti.

21. Slazem se, premda postoji i organska proizvodnja-voca, povrca,stoke)

22. Holandija prihoduje od poljoprivrede 60 milijardi dolara godišnje, iako ima manje obradivih površina od Srbije, dok mi prihodujemo 2 milijarde od poljoprivrede. Zašto se Holanđani ne manu poljoprivrede? Drugo, rudna renta od 5% koja se na kraju kako vidimo na primeru Ziđina pretvori u 1 % je sramno mala. Ako treba negde da se kopa treba to da radi isključivo naša državna kompanija. Ako poljoprivreda zagađuje, zagađuje da bi mi jeli hranu, dok rudnik zagađuje nas da bi Nemci imali čistu životnu sredinu. Treće, ispod Jadra je jezero pijaće vode, otrovi bi zagadili Jadar, Drinu, Savu i Dunav, a vodu u tekstu uopšte ne pominjete ili mislite da voda nije važna. Dalje, ljudi koji tamo žive neće rudnik i tu je kraj priče. Ljudi u Srbiji neće rudnik i tu je kraj priče. Nećete kopati!