Selo protiv prirode

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nesporna je potreba očuvanja i razvoja sela uz snažan uticaj savremenih potreba i načina života.

2. Zapažamo da poljoprivreda, iako često viđena kao prirodno rešenje, ima značajan negativan uticaj na životnu sredinu ,tako da kopanje litijuma ništa više nezagađuje prirodu.

3. Izvolite onda za doručak litijum umesto čvaraka, Bor i Arsen za ručak umesto sarme….
   G. Kišjuhas, ovaj članak je promašena tema!

4. Bravo, bravo i bravo

5. Tekst je pun „neproverljivih“ i podesenih cinjenica.
   Poljoprivreda je prosto neophodna i nikakav lov ili ribolov ne moze nadoknaditi potrebnu hranu za covecanstvo.
   E, sad sto jedan fudbaler ili pevacica ili slikar (najcesce posle smrti) prihoduje vise nego „vojvodina cele godine“ nije kriva poljoprivreda vec podesena ekonomija, iliti pranje para na svetskom nivou.

6. Neka je sve ovako kako ste napisali, ali šta sad? Da zapuštene njive i neefikasnu, a pritom štetnu poljoprivredu zamenimo rudnicima? Lepo je voziti mercedes, ali moramo nešto i jesti, moramo da dišemo kiseonik, moramo da pijemo vodu. Kasno je za lov i skupljanje plodova. Posle Rio Tinta nigde nisu ostali ni plodovi ni lovine, a mercedese vozi neko drugi.

7. Tako je. Naročito osvrt na podatak da nam se zatrovani proizvodi vraćaju iz EU. i mnogo je neobrađenih njiva i parloga. Ljudi žive u gradu, rade, a nasledili zemlju… Država treba da da ponudu vlasnicima da na 15-20 god pošumi te parcele i raspolaže drvnom masom, a da vlasniku ostane zemlja u vlasništvu i da plaća 50% manji porez. U suprotnom ili obrađuje, daje u zakup ili je porez 500% veći za parlog. Svakako bi bilo mnogo malih lukova i zabrana po Srbiji, a pošumljenost veća od 50%.

8. Price od strane opozicije o pripodi su trule.

9. Dragi Aleksej, bravo za tekst! Isto ovo pričam već dugo. Na delu je kampanja slična onoj koju je Nikola Pašić svojevremeno vodio protiv gradnje železnice. I tada su potezani slični agrumenti o zlom Zapadu koji želi da uništi naš tradicionalni način života. Takođe, kao neko ko o ovoj industriji zna više od prosečnog grđanina, zgrožen sam količinim dezinformacija i laži koje plasiraju protivnici ovog projekta, kao i medjiji koji vode kampanju protiv projekta Jadar. Primenjuju se metode identične onima koje primenjuju mediji pod kontrolom AV. Pa čemu onda da se nadamo u ovoj zemlji?

10. Ako su sela i zatrovana poljoprivredom, hajmo sad dodati trovanje i rudnikom. Steta je vec nacinjena. Mora li i nova?

11. I za selo treba znanje, što BG momci ne bi ni pomislili.
    U BG će se prvo prodati Moja kravica upakovana u poznatu ambalažu, a unutar nje će biti uvezeno nekvalitetno mleko u prahu razmućeno sa vodom.
    Mleko iz Jadra je visoko kvalitetno, ali ga treba otkupiti, upakovati i plasirati do BG.
    Ipak, lakše je uništiti selo, reći – prodali su kuće, neće da rade.
    Treba priznati da su seljaci sistematski i temeljno dovedeni u poziciju da njihov rad i zemlja ne vredi.

12. Mala ispravka autora. Postoji ekološke poljoprivreda, ali su prinosi mnoooogo manji a cene mnogo više od onoga što je građanin Srbije u mogućnosti i spreman da plati.

13. Intenzivna poljoprivreda, o kojoj je ovde reč, služi da donese hranu u supermarkete ljudima koji žive u gradovima kako ti isti ljudi ne bi morali da rmbaju po njivama i mogli da imaju visoko mišljenjima o sebi jer nisu seljaci, a to je ono bitno. Takva poljoprivreda pravi ogromne viškove za ljude koji, u kontekstu Vašeg teksta, parazitiraju po gradovima i imaju mišljenje o selu, iako u životu nisu prošli kroz šumu ili pregazili preko livade, i o rudnicima, iako u životu nisu stali na ivicu rudarsko basena u Drmnu, Mjadanpeku ili Boru.

14. Nije okej. Tačno je da poljoprivredna proizvodnja “ubija” neke vrste živih organizama (biljaka ili životinja) da bi se dominantno razvijale neke druge vrste, na primer voće (šljive, jabuke, maline…) ali je svakako krajnji rezultat da i dalje itekako postoji neki živi svet.
    U slučaju rudarenja uz pomoć sumporne kiseline, nema živog sveta koji može da preživi…

15. Bez obzira na logicnost iznetih stavova, bojim se da tekst ne doprinosi siroj slici i strmljenjima ekoloskih protesta, kao i mogucim implikacijama koje oni mogu da izazovu.

16. Prilično nategnuto za merila mladog profesora Kišjuhasa.
    U vreme kad smo skupljali plodove i živeli od ulovljenog, bilo nas je nekoliko desetina miliona. Sad nas je preko 8 milijardi i svi hoćemo da jedemo. I duže da živimo. I da putujemo. A to ne može bez poljoprivrede, a uskoro ni bez GMO poljoprivrede.
    I protestujemo zbog mogućeg kopanja litijuma, zbog opasnosti koje su s time povezane, zagađenja vode, zemlje, vazduha ne od litijuma, nego od veoma agresivnih hemikalija koje će služiti za „ispiranje“ jalovine. I protestujemo zbog ogromne korupcije koja će se tom prilikom dešavati na relaciji naš politički vrh – Tintoreto. Malo li je?

17. Ja sam iznenađen ovim tekstom Alekseja.
    On ne shvata osnovnu poruku života.Bez prirode, poljoprivrede, vode šuma, vazduha čovek ne može da živi.Poljoprivreda učestvuje 100% u ljudskim životima .Nije to ni industrija kola,aviona,autobusa,vozova,laptopova,mobilnih telefona,kompjutera.Nije to ni industrija usluga koja se najviše oslanja na poljoprivredu.Bez svega toga čovek može ali bez hrane ne može.
    Predlažem Alekseju da pojede svoj mobilni telefon umesto pljeskavice za ručak ,da li će da živi duže od 3 sata.
    Te priče bogatih o učešću pojedinih delova ljudske proizvodnje su u cilju ostvarivanja njihove što veće dobiti.
    Ako si sam u šumi da li bi izabrao koligram hleba ili kilogram zlata.
    Imamo sreću da su bogati u svetu izabrali zlato za meru bogatstva a ne hleba.Da je obrnuto ne bi nas ni bilo.

18. Od zagadjenja nas moze spasiti samo konoplja, ona koju zovemo industrijska, ali i indijska. Nazalost glupoj ljudskoj zivotinji ce trebati mnogo da to shvati.

19. Drugim rečima rešenje problema je vraćanje čovečanstva na fabrička podešavanja. Manje od milijardu ljudi koji žive u skladu sa prirodom, love i sakupljaju a uveče sede uz vatru i slušaju priče četrdesetogodišnjih staraca.

20. Nema svako selo iste uslove za rataratvo i stočarstvo.
    Nauka je to.
    A da je poljoprivreda velika šansa za Srbiju – jeste.
    A što nije iskorišćena?
    Zato što je planski uništavana.
    I dete je ukras sveta, kad ga gajiš u ljubavi.
    Kad nema ljubavi, postaje zloća.

21. Svako ko je prodao imanje na selu, ikad, prodao ga je jer nema znanje ni talenat za poljoprivredu.
    Meni bi klavir ( da ga nasledim) bio ukras u kući, jer ne znam da sviram.
    Nekom ko zna da svira, dobro bi došao.
    Svakako da zemlju ne treba spržiti hemijom, uništiti podzemne rezervoare vode, samo zato što neko nema talenat i znanje za njeno korišćenje.

22. Sela po Srbiji su velika blaga, a imanja nisu skupa.
    Samo fali znanja u glavama ljudi da to shvate.
    Mada, koga biraju za precednika, teško će shvatiti.

23. Slazem se, premda postoji i organska proizvodnja-voca, povrca,stoke)

24. Bez predrasuda, tekst objektivan. A da li se nama sviđa ili ne sviđa to je drugo.

25. Autor teksta, iako je sebe u svojim kolumnama mnogo puta nazivao ateistom, ipak ima svoje božanstvo, a to je upravo „priroda“. Koju je blaženi Spinoza još pre više od tri i po veka izjednačio sa bogom. Isto stanovište zastupaju i autoru toliko mili marksisti, ali i savremeni levi ekolozi. Da su naši daleki preci poštovali „prirodu“, danas bismo zajedno sa ostalim rođacima primatima skakali sa stabla na stablo i jeli banane. Što reče Volter Rusou: “ Ako Vi smatrate da je bolje i kulturnije ići četvoronoške nego na dve noge – ja onda to prepuštam vašem ličnom ukusu“…

26. Holandija prihoduje od poljoprivrede 60 milijardi dolara godišnje, iako ima manje obradivih površina od Srbije, dok mi prihodujemo 2 milijarde od poljoprivrede. Zašto se Holanđani ne manu poljoprivrede? Drugo, rudna renta od 5% koja se na kraju kako vidimo na primeru Ziđina pretvori u 1 % je sramno mala. Ako treba negde da se kopa treba to da radi isključivo naša državna kompanija. Ako poljoprivreda zagađuje, zagađuje da bi mi jeli hranu, dok rudnik zagađuje nas da bi Nemci imali čistu životnu sredinu. Treće, ispod Jadra je jezero pijaće vode, otrovi bi zagadili Jadar, Drinu, Savu i Dunav, a vodu u tekstu uopšte ne pominjete ili mislite da voda nije važna. Dalje, ljudi koji tamo žive neće rudnik i tu je kraj priče. Ljudi u Srbiji neće rudnik i tu je kraj priče. Nećete kopati!

27. U tom rajskom vrtu Adama i Eve zivotinje zive i danas.

28. Bez O2 ljudi mogu par minuta.
    Bez vode ljudi mogu par dana.
    Bez hrane ljudi mogu par nedelja.
    Koliko ljudi mogu bez Li?

29. Autor je naparbičio neke podatke o štetnosti intenzivne poljoprivrede, a onda ih neznalački uklopio u svoj jad od teksta bez ikakvog razumevanja konteksta i sa totalno naopakim i sumanutim zaključcima. Jeste, treba ukinuti poljoprivredu, pa živeti od sakupljanja žireva, lova i čitanja Kišjunasovih dubokoumnih tekstova.

30. Ima tu određene istine ali ipak, njiva ne ostavlja krater naročito ružan za oko.

31. U staroj Grčkoj bio je jedan filozifski pravac sufizam čiji su filozofi ustvari bili dobro plaćeni advokati za odbranu svojih
    klijenata: Oni su uvek imali spremno po nekoliko verzija argumentacije i obrazlaganja, tj. odbrane i napada po potrebi, pa koja im zatreba
    tu su na sudu iznosili i to posle naravno dobro unovčavali.

32. Čkanak skribomanija sa poluistinama. Jede se hrana, pije se voda, udiše vazduh. Sve razvijene zemlje na koje se autor poziva obezbedile su to svojim stanovnicima. Malo se informisati na primeru recimo Švajcarske. Usluge su nametnute naźalost kao “ sektor”. Nisu jer su samo usluge i podrška sektorima koji su stub: energetika, poljoptivreda, životna sredina, voda, obrazovanje i zdravstvo.

33. Postoji odredjena razlika. Ako zemlju pustimo na miru neko vreme, par godina ili cak deceniju, regenerisace se. Porasce nove sume. A posle teskog rudarenja – veoma neizvesno. Kada se postavi jaloviste, izbaci gomila toga napolje, mi prakticno ne znamo sta ce biti. Akcidenti se desavaju. Fukusimu nisu projektovali idioti. Cernobil takodje. Mi svakako nismo poznati kao savesni i pedantni. Neku veliku stetu nece moci da nadoknadi ni EU, ni Solc a pogotovo ne Vucic i Brnabic. Kada dodje do stete nece biti nikoga, to je sigurno. Zato nisam za kopanje.

34. Odličan tekst. Samo jedno malo zapažanje imam: bez hrane ne možemo živeti a bez litijuma vrlo lako.

35. И да су подаци тачни (сумњам да аутор има било какве стручне везе са пољопривредом), шта ћемо да једемо ако нема пољопривреде ?

36. Masovna proizvodnja bilo čega, znači i besomučno iskorišćavanje prirode i proizvodnju smeća. Dakle, nema ni masovne „zelene“ industrijske proizvodnje ni zelene energije. Ali, jesti se mora, a bez litijuma se može, kao i bez mnogih drugih stvari koje nas čine robovima.

37. Ја би ти поставио једно питање:Дали си ти био у некој земљи у нашем окружењу у време распада комунизма ја би рекао да ниси.Румунија Бугарска су биле земље у расулу индустрија није радила од хране ниси могао у продавници ништа да купиш од хране.Па једно питање зашто се они нису окренули пољопривреди јер нису имали то коме да продају јер ништа није од индустрије радило.Пољопривреда је грана привреде која захтева највеће субвенције које држава никад не може да врати и многи сељаци своје производе ако индустрија не ради немају коме да продају.И следећи пут пре него почнеш нешто да лупеташ на ту тему обавезно иди у тоалет и обави велику нужду.Ово није 18 век да се добра размењују да би нешто купио од тих модерних уређаја мораш негде да радиш.

38. Sve ovo je rekao i ministar Martinović, samo što je on izjavio da krave više metana proizvode nego rudnik litijuma pa samim tim ne treba da imamo krave. Delite isto mišljenje sa Martinovićem, jupiiii

39. SUPER TEKST! BRAVO!

40. Одавно је јасно да људима у селу није брига за екологију шприцају и трују земљу свим и свачим и те производе износе на пијаци а за своје потребе обавезно засаде посебно и то врло мало прскају или уопште депоније су им свуда наоколо реке пуне ђубрета и угинулих животиња канали за одводњавање урасли у коров и што прво то не очисте а овамо засметао рудник који није још отворен а незна се ни кад ће

41. Stvari i pojave viđene iz drugog ugla.

42. Hteli mi to ili ne, sa litijumom, pšenicom, krompirom i šljivama ili bez njih, Srbija je deo sveta. Ljudi su poslušni, rade šta im se kaže, oni što talasaju uvek bi i talasali.
    Ali baš jer je i Srbija deo sveta podložna je „Velikom planu“ dakle „Velikom resetu“ koji nam predstoji.

43. Iako ima istine i u ovome što je napisano, moram ipak da se osvrnem na činjenicu, da se posle korišćenja zemljišta za poloprivredu, može to zemljište vratiti prirodnom razvoju, „divljini“. Posle rudarenja, to obično ne može, jer je plodno zemljište uništeno! Ipak, i poljoprivreda može da bude održiva, da se gaje usevi a istovremeno da se dalje ne uništava životna sredina. Kakv e posledice ostavlja rudarenje na životnu sredinu, možemo videti u istočnoj Srbiji. Tako da bi ja dao ipak glas poljoprivredi.

44. Aleksej neka jede usluge iz BDP-a, ja se ipak opredeljujem za zdravu hranu.

45. Nista banalnije nisam skoro procitao. U stilu svojih kolumni ali ova je prevazisla naboj frustracija,pristrasnosti,nervoze. Obavezno laka ishrana, moze jogurt i gresine npr.

46. Kad prestanete uzgoj bilo koje zitarice na poljoprivrednoj parceli posle dvadeset godina bez sadnje imate sumu ,na povrsinama rudnickih kopova i jalovista ni posle dve hiljade godina ne raste nista,pametnom dovoljno.

47. Iako svakom pravom komunjari smeta romantizacija sela, činjenica je da bi to manje zagadilo prirodu, a pošto se umete hvaliti čitanjem marksa, zanima me da li shvatate da su sad i eu toliko bogate zbog viševekovne ekstrakcije bogatstva iz celog ostatka sveta, ne znam znate li šta je supereksploatacija, ovaj tekst je ipak isuviše neiskren, i vi znate da su te zemlje sa kojima se pitate da li želimo da budemo imperijalističke, i da ih za našu pijaću vodu zabole isto koliko i za živote ko zna koliko ljudi i životnih sredina uništenih zbog kolonizacije i posle neokolonijalizma. Jer to smo mi za njih. Lenjin se okreće u grobu znajući da se neko ko zagovara imperijalizam poziva na njega u par tekstova.

48. Ne postoji ni jedna ekonomija sa jakom poljoprivredom od koje je moguće pristojno živeti a da prednohodno nije razvijena industrija. Odakle god da se krene, ali evo nam najbližeg primera. U pokojnoj Jugoslaviji su seljaci živeli bedno sve dok krajem ’60tih, početkom ’70tih nije otprilike zokružen proces industrijalizacije. Tek tada seljaci polako počinju da dobijaju zdravstvenu zaštitu, pa neke kredite, i druge stvari koje život od poljoprivrede (kakve-takve, usitnjene, primitivne i dalje…) čine podnošljivijim. E, sad, da li je Aleksej nešto netačno napisao? Ne bih rekao. A da li bi protesti protin tog famoznog litijuma ovako izgledali da imamo efikasan državni aparat sa svojim inspekcijskim servisima? Ne verujem. I još kada na to nakalemimo više nego očigledno prisustvo visoke korupcije, onda se već pale sve crvene lampice kada se ovakvi (krajnje objektivni) tekstovi počinju dočekivati „na nož“.

49. Odličan tekst

50. Dakle, zaista ne postoje ekološki rudnici, i tu su protivnici Rio Tinta i/ili vlasti sasvim u pravu.

    Ali, ne postoji ni ekološka poljoprivreda kao naročito zelena alternativa, okej?
    Sta je onda alternativa rudarenju i poljoprivredi? Nema je, postoji samo kompromis. Potrebno je (i neophodno) i jedno i drugo. Zamislite da svakog jutra 8 B ljudi krene u lov i sakupljanje hrane, kao sto su radili do pre 12 k godina na planeti….citavih milion ljudi (mozda 3 ili 5, koliko ih je tada bilo)…poljoprivreda i stocarstvo su
    neophodni. Industrijska proizvodnja je neophodna! Ostaje samo kompromis izmedju to dvoje….uz maksimalno moguce ocuvanje zivotne okoline.

51. Valjkasti crvi i mekušci nemaju šta da brinu, očigledno se prilagođavaju svakom potencijalnom ishodu….

52. Када је почео рат у Украјини, сазнали смо (ко није знао до тада) да су највећи произвођачи жита на свету Украјина и Русија. И како су се одмах узврпољили ови са Запада што имају највећи БДП да неће имати шта да једу. Нису они богати зато што су много паметни, него зато што имају ропске земље које им производе јефтине сировине и храну и држе их у том колонијалном положају. Од БМВ-а и литијума се неће најести.
    Чињеница која руши цео чланак.

53. Selo protiv prirode, Aleks protiv ljudskog roda.
    Pa, gospodine Kišjuhas, tom logikom čovek je najveće zlo za prirodu na Zemlji (opštepoznata činjenica), znači treba iz jednačine prirode ukloniti i litijum, i rudnike, i poljoprivredu, i avione i kamione i beograde na vodama i plastične kese i kroks papuče i telefone i uopšte sve, uključujući sve ljude i ostaviti na miru Zemlju sa škorpijama, zmijama, ajkulama, vukovima i ostalim majmunima.

54. Laza Marić
    1. septembar 2024. u 07.31
    Izvolite onda za doručak litijum umesto čvaraka, Bor i Arsen za ručak umesto sarme….
    G. Kišjuhas, ovaj članak je promašena tema!

    U čvarcima ti je već litijum i gomila hemije, a sarma ti je od mesa iz robnih rezervi Argentine i Brazila, gde ima više hormona nego mesa. Čovek je upravo o tome pisao, ali teško je srbendi da to ukapira.

55. Stvar je vrlo jednostavna
    1. septembar 2024. u 13.09
    Masovna proizvodnja bilo čega, znači i besomučno iskorišćavanje prirode i proizvodnju smeća. Dakle, nema ni masovne „zelene“ industrijske proizvodnje ni zelene energije. Ali, jesti se mora, a bez litijuma se može, kao i bez mnogih drugih stvari koje nas čine robovima.

    Robovima nas čine sopstvena svest i neobrazovanje. Prvo moraš da oslobodiš roba u sebi.
    A sudeći po komentarima, i po pljuvanju na prvu svega što nam se ne dopada, izgleda da rob u nama i dalje peva bluz.
    Nikad od nas ljudi. Nikad.

56. I pored pregršt činjenica, sve mi na kraju deluje – pisano perom ruke nekog bota!
    Optostite.

57. @Nikola bravo za prožimanje a sad odj..i odavde kosmopolito zajedno sa profom.

58. Aleksej
    Nećeš kopati!

59. Možda je autor već duže vreme na odmoru, a ima obavezu da nešto napiše… Nemam drugo objašnjenje za poslednjih nekoliko kolumni… Znatno ispod nivoa ovog autora.

60. Retko promašen tekst. Lažna je dilema Mercedes ili Poljoprivreda.
    Prava dilema je čista ili zagađena voda. Naša voda je već dovoljno zagađena samo nam fali sumporna kiselina.

61. @sneguljica7…
    Kazete da je poljoprivreda neophodna…slazem se a rudrastvo da li je neophodno? Sta mislite?