Smeh i ostale zaraze

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divan tekst Aleksej! Zar nije onda prirodno i zakljuciti da sama pandemija ima za cilj da udalji ljude od njihovih iskonskih nadrazaja i osnazi tu potrebu za kapitalistickim profitom, odnosno materijom?

   1. Ne mislim da pandemija ima ikakav cilj. Ona je samo pokazala da ljudi nisu toliko empaticna bica ili da evolucija ide unazad, bar kad je ta sposobnost u pitanju. Mozda je zaista uzrok tome nezdrava potreba za zgrtanjem materijalnih dobara.

   2. Баш тако, само што је аутор вашу констатацију маестрално избегао. Ако је смех, емпатија и остала осећања и саосећања својствено Хомо-Сапиенсу, шта је онда социјална (физичка) дистанца, лабрња на лицу, избегавање сваке врсте контаката (да би сачували себе и друге од себе), јавна окупљања, дружења, забаве, литургије, прописано растојање између деце-ученика и безброј бесмислених и кретенских препорука и наредби. Требало би тиме да се позабавимо, да сагледамо од каквих подљудских сојева стиже, какав је циљ ове патологије… ја знам, јер сам на страни Творца а не Његовог и човековог највећег непријатеља @луцифера, коме се отпао људски род предао и приклонио!!!

      1. E nas dragi visoko skolovani Kisjuhase…“Smeju se i nasi najblizi rodjaci poput simpanze…“…time si rekao mnogo vise o sebi i tvom znanju nego sve kolumne od tebe do sad napisane….recit jesi ali skolovan nisi.Ne zavidim ti na tvom poreklu.

         1. Vaše plemenito poreklo, izgleda, vodi od tikve

2. Divan tekst. Ali da ne bi ostalo samo na nesvesnom ima i onih smesaka ili osmeha.. Oblici smeha su mnogo, mnogo brojniji od razlika u evoluciji ili nekih drugih razlika. To je dokaz da je nesvesno itekako brojnije. Zasto procesi nisu sinhronizovani? Drustveni stepeni razvoja. Ima osmeha i osvescenih kroz radost, zadovoljstvo, verifikaciju neceg trajnog. Od pre nekoliko dana u Svedskoj je donesen zakon da se skolstvo ne bavi istorijom starijom od 200g,. Kakva oda zivotu. Novija istorija ima uticaja na danas i sutra. Sve ostalo sem bitnih cinjenica, napismene i dokazane su koriscenje za ruganje stvarnosi a time i buducnosti. I tako ljuti, pravi ratnici, Vikinzi, idu u druge oblike izucavanja. Zadovoljstvo. Aforizam ili misao koja poducava u sadasnjem i buducem vremenu je sigurno korisnija za drustvo i pojedinca od zaglave u domisljenoj istoriji i reviziji iste. Sva sreca danas postoje stabilni i naucni arhivi koji ce generacijama ipak ostaviti istine. Zadovoljstvo. Ako uporedimo zidare spomenika i vreme zidanja. spomenik bi bio spomenik ako potrefi smisao. Nobel u nagradi trefi smisao. Za jeste i to bi bio blazen osmeh.

   1. Kažete, „u Svedskoj je donesen zakon da se skolstvo ne bavi istorijom starijom od 200g,. Kakva oda zivotu.“ Ja bih pre rekao kakva oda gluposti i besmislu. Kao, bićemo bolji i lepši (bar u svojim očima) ako zaboravimo šta smo jedni drugima radili hiljadama godina. Najbolje da nam ugrade čip da budemo kao ribe, da pamtimo samo 3 minute i onda ćemo, baš kao ribe, veselo pućkati i smejati se vasceli dan. U istom smislu je i rušenje i sklanjanje raznoraznih istorijskih spomenika na Zapadu koji u ružnom svetlu prikazuju njihovu istoriju. Umivanje i pranje istorije u čistom boljševičkom smislu. A još kažu da je sve u SSSR-u bilo loše. Očito nije jer evo vraćaju verbalni delikt, kreče istoriju, cenzurišu… Gledam američku TV seriju „Bridžerton“. Engleska, 18-19 vek, tamnopute vojvode i vojvotkinje. Ne nemam ništa protiv ljudi različite boje kože, ali takvo iskrivljavanje činjenica je besmisleno. Ako ovako nastave, za 30-ak godina će tvrditi da ropstvo nikad nije postojalo. Nonsens. A samog članka što se tiče, do kraja sam čekao kad će autor oplesti po Srbima. Za divno čudo – odoleo je. Čestitam. Jakom voljom se mogu pobediti sve loše navike pa i sklonost generalizacijama.

3. Tekst je odličan, uostalom kao i većina tekstova gospodina Kišjuhasa, međutim predugačak. Zaključak, bilo kog teksta ovog autora, dr. nauka ako se ne varam, je uglavnom dobar, ali propraćen predugačkom i često nepotrebnom analizom izrečenom u toliko rečenica. Malo kraći tekstovi doprineli bi većoj čitanosti autora pa samim tim i komentara. Ovako, retko ko to pročita zbog dužine teksta.

   1. Kako kraći tekstovi kad toliko toga ima na Vikipediji što treba u nih ubaciti.

      1. A što tebe privlače ljudi koji te iritiraju, to je neverovatno. Ili te svi iritiraju?

         1. Privlači me borba protiv medijskih trovača.
            Dušo, nisi baš najača s’ pamet, zato ti se verovatno i dopadaju Kišjuhasovi tekstovi. Takvi kao ti progutaju sve ako je zamotano u srebrnu foliju na kojoj piše Kinder jaje.

            1. Ne znam zašto odmah vređate, Smorke.
               Kišjuhas nije medijski trovač, on pokušava da prenese ono što zna, bez zle namere. Nije ni otrovan, kao Basara, napr.
               Neko voli da ga čita, neko manje, a neko je antiprotivan, kao vi. Vi volite srebrne folije na kojoj piše Tramp jaje, pa vas niko ne proziva zbog toga.

   2. Čitajte knjige. Kako biste pročitali Tihi Don, kada vam je kolumna predugačka. Ko ga ceni i voli njegov način razmišljanja i pisanja, nije mu predugačko.

      1. Nepotrebno je. Tihi Don je knjiga sa izvesnom radnjom koja se razvija tokom svake strane, gde se dočarava lik u svakoj situaciji. Kolumna nije knjiga i ne treba da je toliko dugačka. Kao što rekoh, trećina teksta je nepotrebna.

4. Može li neka televizija retrospektivno da pusti snimak predsednika Vučića kako izvlači zavejane nevoljnike iz Feketića? Zašto? Ništa smešnije od crnog humora sa predsednikom. On nas od srca nasmeje i iskreno oraspoloži svojim spasiteljsko -bravuroznim kapacitetima.

5. Mislim da pandemija sasvim demantuje Kišjuhasa.
   Evo zašto: Kada su u Kini ljudi umirali, u Evropi su se ponašali kao da je Kina na drugoj planeti, a ne na 13 sati leta avionom. Kada su u Italiji ljudi naveliko umirali, u Srbiji je ljude bilo baš briga, iako danas svi imaju mobilne telefone i prate vesti, dakle mogu da se informišu o svemu što se dešava bilo gde u svetu. Lekari preklinju da se poštuju mere, i ljudi to uporno ignorišu, bolnice su zatrpane, lekari rade danonoćno, premoreni su, oboljevaju, i umiru, i tako već godinu dana.
   Ljudi i dalje sede u kafićima, slave svadbe, rođendane i slave.
   Gde je tu ljudska saosećajnost? Tek kad opasnost dođe pred njihova vrata, ljudi reaguju, i ova pandemija je dokazala koliko su sebični i oportuni – misle samo na sebe. Čak su i životinje saosećajnije.
   Kišjuhas je očigledno optimista. Takvi ljudi su nam danas preko potrebni.

   1. Nisi u pravu. Koliko god da su današnje mogućnosti informisanja brze i raznovrsne, Kina je ipak predaleko da bi ljudi u Evropi masovno reagovali na nešto loše što se događa ljudima tamo. Važi i obratno, naravno. To je u ljudskoj prirodi, ne može mi biti blisko ono što je baš i bukvalno – daleko!.
      Ni nama u Srbiji nije mnogo značilo kad su ljudii Kini umiral zbog pandemije. Ali itekako smo emotivno i saosećajno reagovali (barem većina normalnih u Srbiji) na slike zemljotresa u Hrvatskoj. Ne toliko zbog sličnog jezika i zajedničke istorije, nego prvenstveno zato što nam je Hrvatska najbliži komšiluk i zato su oni na neki način ipak „naši“. Koliko god da smo trenirani da se međusobno mrzimo, kad normalan čovek vidi sliku nekog jadnika pred potpuno porušenom kućom, ne može da o njemu misli kao u neprijatelju jer vidi samo čoveka u velikoj nevolji.
      Da smo iste slike porušenih kuća i unesrećenih ljudi gledali, na primer, sa područja Anda u Peruu ili nekih dalekih pacifičkih ostrva, svakako bi bilo reakcija saosećanja ali ni blizu tako jakih.
      Englezi imaju izreku „ne možeš nositi svet na svojim ramenima“, a mi kažemo „svakom su svoje gaće najbliže“.

      1. Bilo bi lepo da nisam u pravu, ali sam jako razočaran ljudskim ponašanjem. Kina jeste predaleko, ali Italija nije, pa nije bilo saosećanja. Čak i kad su u Srbiji počeli da umiru, kad su lekari molili da se poštuju mere (ne mislim na krizni štab, koji je bio kontradiktoran i politizovan), mislim na lekare iz kovid bolnica, da li je to dovelo do saosećanja? Nije.
         I dalje su se slavile slave, rođendani, išlo u crkve i na litije, kafići puni, šoping centri isto. Svi su valjda mislili – neće baš meni da se desi. Ali desi se nekom drugom. Do sad umrlo preko 60 lekara. Malo li je?
         Azijati su nam održali lekciju o ljudskosti.

   2. Sposobnost saosećanja je ograničena. Ali bolje i ograničena nego nikakva. Kad te bude bilo baš briga i za komšiju i familiju i onog koga vidiš ispred sebe, e onda je baš problematično.

6. Da li su događaji na Capitol Hillu, hramu demokratije pretvorenom u kozačku skupštinu, pruzrokovali otreżnjenje ili šok, konsternaciju ili stupor, tek vidimo jednu lepu evoluciju autora od oda i panegirika savršenstvu zlatne jabuke otaca osnivača demokratije, ka lepim, toplim, intimnim i humanističkim tekstovima. Samo napred G-dine Kišjuhas.

   1. Lepše je bez denacifikacije, živ nam bio autor. I molim, uz osmeh, nikako KUMST, isključivo KUNST.

7. a najsmešniji virus? baš za pucanje od smijeha…

8. Zašto je svaka rečenica u posebnom pasusu?

   1. To se dešava samo kad se čita ‘online’ izdanje, t.j. uzrok je tehničke prirode. Ako se pretplatite na Danas, nećete imati te probleme.

9. Neverovatno. Čitao sam i čitao i čitao, pa opet u krug i Aleksej nigde nije pljunuo svoju državu Srbiju, njen narod, njene građane kao najgore. Baš nigde. Ima nade za mladog Kišjuhasa.

   1. Dakle ako ne pises kriticki o Srbiji (ili sto bi Nebojsa rekao “ ne pljujes po svoj drzavi Srbiji”) onda si OK: imas (makar) prolaznu ocenu . a da i da obecavas.