Spirala ćutanja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U stadu je toplo – još ako svi ćute ne smrdi baš tako drastično. Više vonja na unisono zajedništvo. I ko će onda van stada da strči na vetrmetini?

2. Zapanjujuće je koliko visoko obrazovani ljudi prihvataju sve što im se nameće na radnom mestu i šire, ćuteći i ne želeći da se zameraju, iako je to sve u suprotnosti sa svim njihovim moralnim normama…Spirala ćutanja je zahvatila sve segmente društva u Srbiji!

3. Dobar tekst, pozdrav is Sombora.

4. Dobar tekst, pozdrav iz Sombora.

5. Врео августовски дан и јучерашња подгрејана сарма из фрижидера?
   Досадни војвођански путеви (мени никад нису били)?
   Баш као и читав текст…
   — —
   Озбиљно: нападани комформизам је једна од главних одлика стабилног грађанског друштва! А, стабилно (мало)грађанско друштво је основа стабилне државе! Наравно, од политичке и друштвене елите зависи да ли ће та држава бити демократска или диктаторска, али биће стабилна (мир и стабилност немају алтернативу?)…

   Да ли аутор заговара револуционарни отпор па и устанак свих слободномислећих и напредно-демократских грађана? Ако је тако – па нека га поведе са неколико истомишљеника, можда му се и прикљичим?
   Само – свака група (стабилна, опортунистичка и комформистичка) – може бити прилично сурова према изузецима, било позитивним или негативним (црне овце, беле вране, петлови ранораниоци, филм „Изгубљена оловка“)… Бунтовници могу лако остати без главе (или бар посла, друштвеног положаја и егзистенције) осим ако су много јаки и организвоани, уз малу помоћ са стране…

   Поздрав,
   Зоран

6. Napisao sam, na ijekavici, u knjižici koja se pojavila pre… pet godina: „U devedesetima je bila popularna priča kako će, pogotovo Beograđani, s lakoćom prihvatiti zapadnjački način života, čim im se za to pruži prilika. U to vrijeme malo ko je mislio o tome da su znanja Balkanaca o zapadnjačkom životu podjednako površna, smušena i u biti beskorisna kao i, na primjer, fantazije zapadnih bendova o nečem krajnje neodređenom što oni zovu istočnoevropskom muzikom, a što u istočnoj Evropi niti je postojalo, niti će postojati. Onda, u devedesetima, govorilo se kako je u Srbiji uvjerljiva većina spremna prihvatiti sve što nudi zapadnohrišćanska civilizacija.
   U međuvremenu, od svega toga nije ostalo mnogo. U drugoj deceniji novog milenijuma priča beogradskih “emancipovanih“ intelektualaca više podsjeća na ono što se govorilo i pisalo još tamo sredinom osamdesetih. Kako-tako etablirani, bez stvarnog uticaja ali i bez bilo kakvih obaveza i odgovornosti, vajkaju se što djeca više ne slušaju muziku koja se slušala… nekad… negdje… „

7. Kišjuhas me podseča na čoveka koji kopa bunar. Sve radi kako valja, ali odustane da iskopa još ašov-dva i da dođe do vode. Drugin rečima, ima istine u ovom „paprikašu“ ali je političko- socijalni „paprikaš“ mnogo kompleksniji problem.
   Kopaj dublje poštovani gospodine!

8. Као што постоји „спирала ћутања“ паралелно мора постојати и „спирала блебетања“.

9. “Somborski paradoks” je verovatno bio moguć samo u familiji dotičnog pisca, ako i tamo. Svaka druga, realna (kad kažem realna ne mislim da ljudi realno promišljaju nego da je to realni životni primer) familija bi riblju čorbu potražila na mnogo bližem mestu, dal Ribarcu, nekom od salaša ili nekoj čardi uz dunav ka Palanci.

   Da parafraziram kapetana Crnu Guju, ovaj tekst je kao slomljena olovka – pointless.

   1. Grešite. “Somborski paradoks” nikako nije bio moguć u familiji dotičnog tekstopišača, jer on ne voli „ribu“.

      1. Dobro jutro. @dule za vašu informaciju ni suprug mu ne voli „ribu“.