Spoznati sebe

 Stari Grci bili su prvi koji su zadatak spoznaje sebe pretvorili u sistematski, analitički i racionalni poduhvat. Ovaj ambiciozan i vredan zadatak, vežban na racionalan način (putem onog što zovemo naučnim istraživanjem), traje do danas. I kao nuspojavu ima niz prelepih, neverovatnih i korisnih posledica: od atomske teorije do frižidera i šporeta, od Velikog praska do vakcina i mobilnih telefona.

Međutim, sve ovo kao da su usputna, iako neverovatno korisna i zgodna, okolišanja oko glavnog zadatka. Sve do oktobra 1838. godine, kada je nakon nekoliko godina ozbiljnog, mukotrpnog, ali i uzbudljivog istraživanja jedan čovek zaista „spoznao sebe“. I sve nas ostale. Sistematičan i pažljiv, ali i svestan moguće reakcije tih nas ostalih, strpljivo je sačekao dvadeset godina da nas o toj spoznaji obavesti – pre ravno stotinu i pedeset godina. Njegovo ime je Čarls Darvin, a ime ove veličanstvene spoznaje: evolucija prirodnom selekcijom.

Najblistaviji izraz ideje o evoluciji, kao naučne teorije podržane dokazima, oslobođene bilo kakvih natprirodnih uplitanja i sa jasnom markacijom mehanizma putem kojeg se evolucija odvija (prirodna selekcija) pojavljuje se u četvrtak, 24. novembra 1859. godine. Sa zlatnim slovima na zelenim koricama, u 1.250 primeraka i po ceni od petnaest šilinga, iz štampe izlazi i u knjižare pristiže knjiga „O poreklu vrsta putem prirodnog odabiranja“ prirodnjaka Čarlsa Darvina. I odmah je rasprodata. Drugo izdanje od 3.000 primeraka objavljeno je već u januaru. Darvin je doživeo šest izdanja svoje knjige, i njene prevode na nemački, francuski, holandski, italijanski, ruski, švedski, danski, poljski, mađarski, španski i srpski (1878.) jezik. Kada je čuo da radnici u Lankasteru skupljaju novac da bi kupili jedan primerak knjige, Darvin je zamolio izdavača da joj snizi cenu. Poslušao ga je.

Jednom genijalnom a jednostavnom idejom o zajedničkom poreklu i gradualnoj selekciji, Darvin je obuhvatio sav život na Zemlji (i, ako ga tamo ima, u kosmosu) koji je ikada postojao i koji će ikada postojati. Povezao je sva živa bića na svetu u jednu fantastičnu i, prvi put u istoriji, istinitu i na dokazima zasnovanu priču o Postanju. Pokazalo se i dokazalo da smo ovakvi kakvi jesmo zbog sporih i postepenih prirodnih procesa, a ne zbog natprirodne intervencije. Pokazalo se i dokazalo i da imamo zajedničke pretke sa svim ostalim živim bićima, odnosno da smo svi deo jedne velike porodice. Ali, na žalost mnogih samozaljubljenih pripadnika naše vrste, pokazalo se i da nismo nikakav nužan proizvod tog prirodnog procesa, već slučajnost gomile povezanih događaja. Kao i da nismo „savršeniji“ od ostalih živih bića, već podjednako jedinstveni i posebni kao i sve druge životinje.

Kada bi vanzemaljci želeli da sude o stepenu intelektualnog razvoja ljudi na planeti Zemlji, piše biolog Ričard Dokins, njihovo glavno pitanje glasilo bi „Da li su ovi već otkrili evoluciju?“ Test poput ovog bio bi sasvim korektan. Ideja o evoluciji putem prirodne selekcije verovatno je najvažnija i najveličanstvenija istina koju čovek ili neka druga vrsta mogu otkriti o sebi i svetu koji ga okružuje. Ovo pitanje moglo bi da glasi i: „Da li su ovi već spoznali sebe?“ Na naše zadovoljstvo i ponos, test bismo položili, odgovor na njihovo pitanje bio bi potvrdan. Tek stotinu i pedeset godina, doduše, ali potvrdan svejedno. Od 24. novembra 1859. godine naovamo, i čovek je vrsta koja po vasioni može postavljati ovakva pitanja. Ovaj izmišljeni razgovor sa vanzemaljcima, naravno, metafora je za razgovor sa samima sobom. I o mestu koje otkriće evolucije prirodnom selekcijom (treba da) ima u našim svakodnevnim životima. Najveća istina o sebi je saznata i dokazana. Delfijsko proročanstvo je ispunjeno, a Sokrat bi bio zadovoljan. Čovečanstvo više ne mora vatreno sanjati o istini o sebi, već samo potražiti najbliži udžbenik iz biologije. Više nema izgovora, čovek danas može da pogleda u ogledalo i sa ponosom uzvikne da je spoznao sebe. Nema razloga da se plašimo istine o samima sebi, svom poreklu, i svom mestu u prirodi. Bez obzira šta nas tada čeka, osećaj takve spoznaje je fantastičan. Zbog Darvinove nesebične i veličanstvene pomoći, saznati i znati zašto smo ovakvi kakvi jesmo više nije tako teško. Potrebno je samo hteti, te nemojmo se plašiti da to i poželimo.