Šta ćeš upisati?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Možda nas kompjuteri ipak nauče nekoj političkoj korektnosti? Ne vidim da su ljudi imali pomake u toj oblasti.

2. Extra analize i komentari….prilično dobro opisano sve…mozda samo umesto lukrativni posao malo je bolje koristiti profitabilni…nema velike razlike a puno je efektivniji..ali to nije bitno za ovaj odlican tekst..

3. kakva glupost
   programski jezik je jezik isto koliko i srpski ili engleski
   i kakva glupost da ljudi koji se bave programiranjem rade to samo zbog para a ne zbog toga sto nalaze radost u stvaranju proizvoda i resavanju do sada neresenih inzenjerskih izazova. ova oblast je nova i retka u svetu inzenjerstva koja nudi nove i jos uvek neresene probleme

4. Zamolio bih gospodina profesora da se drži svoje sociologije i da se ne meša u istoriju pošto očigledno nema pojma o osnovnim istorijskim činjenicama.

5. Kao i uvek, sve tacno i divno formulisano. Kao predstavnik nekog ko radi u prosveti i u oblasti stranih jezika, s razocaranjem konstartujem da se i broj casova stranih jezika smanjuje u gimnazijiama.

6. Gospodin je kulturan, obrazovan i kompetentan da pise o problemima u obrazovanju. Pa, to je jasno kao dan, da je za ovu vlast obrazovan covek najveci neprijatelj!

7. Svako moze da upise fakultet kada god pozeli, nije kraj srednje skole zakonom propisan. Ljudi mogu da zavrse i tri fakulteta. Pritom, niko nije naucio da radi na fakultetu, tamo se jednostavno uci kako da se nauci slozena materija. Svi uce posao, na poslu. Novinar manje da prosipa ljubomoru, vise da cita, razumevanje ne pada sa drveta

8. „Studiranje je vanserijsko, transformativno, egzistencijalno, i gotovo magično iskustvo. Koje se pamti ceo život i koje formira naš profesionalni i lični identitet do kraja tog života.“ -ovo je tako tačna rečenica… Džabe im pare, svi će biti prazni i psiholozi će imati mnogo posla…

9. Kakvi su bili mediji u antičkoj Grčkoj? Bilo bi zanimljivo o tome nešto pročitati. Molim Danas da nam da neki članak o medijima kroz istoriju.

10. Interesantno je da autor lamentira samo zbog nepopunjenih kvota na određenim (uglavnom društvenjačkim) fakultetskim smerovima, ali ne i zbog činjenice da danas čak ni zanati nisu mnogo popularni. Bez tamo nekih profesorčića sociologije ćemo svakako opstati, ali ne i bez vodoinstalatera, obućara, tesara, zidara… Ali, kada „akadenske visine“ udare u glavu, realno sagledavanje situacije je skoro pa nemoguće…

11. Jedan od bitnijih faktora za izbor IT smera jeste pre svega mogućnost zaposlenja. Pored velikog broja IT firmi, moguće je raditi i paušalno, ili čak otvoriti i svoju firmu i upustiti se u preduzetničke vode. Trenutno u Srbiji postoji veliki broj diplomiranih profesora geografije, književnosti, filozofije … koji čekaju na birou ili rade po trafikama mimo struke. Pre svega je potrebno obezbediti radno mesto a zatim i konkurentnu platu na tržištu rada.
    Stava sam da taj odnos student-fakultet-poslodavac (i društvo) treba posmatrati kroz ekonomsku prizmu, što se na zapadu uveliko i radi. Student je dužan da plaća godišnju školarinu (ako je na budžetu tada država, tj. poreski obveznici plaćaju tu školarinu) i njemu je u cilju da što pre stekne potrebo znanje koje će moći da unovči na tržištu rada. Nema vremena da troši na 35+ predmeta podeljenih u četiri ili pet godina studija i da sluša neke nebitne predmete koje ne može direktno da unovči, bez obzira koliko neki profesor smatrao da su oni bitni za jednog akademskog građana. Ne treba svima sve, al svakom treba nešto od predmeta. Poslodavcu je bitno da ima gotov proizvod – radnika, kojeg može da ubaci u mašinu, a ne da troši vreme i novac na njegovo doučavanje. Fakultet, koji se nalazi između studenta i poslodavca, mora studentu da ponudi izbor predmeta koji su takođe i traženi na tržištu rada, a poslodavcu, tj. tržištu rada, da isporučuje konstantan tok traženih radnika koji fituju traženim pozicijama. Društvo, ako smatra da je neki profil bitniji od drugog može da utiče na to kroz finansiranje budžetskih mesta.
    Fakulteti u srbiji su krute tvorevine koje su tu da bi profesori imali posao, a ne da bi školovali studente za budući posao. Jedini način na koji fakulteti kod nas evoluiraju jeste stvaranjem velikog broja novih smerova i polakim i mučnim izumiranjem postojećih – tako što ih mali broj studenata upisuje. Fakulteti moraju biti fleksibilniji i u ponudi predmeta studentima i u komunikaciji sa tržištem. I Elektro i IT fakulteti su daleko od fleksibilnog i ostavljaju mnogo toga za poželeti, ali imaju bolji odnos sa firmama kroz programe praksi i konstantnim osvežavanjem plana i programa da bolje odgovara tržištu. Zašto studenti književnosti ili geografije nemaju plaćenu praksu tako što provode po jedno polugodište/semestar držeći odgovarajući predmet u osnovnim i srednjim školama? Zašto im te škole ne garantuju posao nakon završetka fakulteta? Ako već imamo manjak profesora, zar nije cilj što pre školovati te profesore pa nek se smanji broj godina studiranja.
    Lako je kukati i krivit druge, a ne činit ništa da se stvari promene!

12. Sjajan clanak.

13. Mišljenja sam da su društvene nauke itekako korisne i praktične. Sfere poput politike i kulture ne mogu bez njih, a to su veoma bitne stavke svakog razvijenog društva.

14. Zbog tebe mi se sociologija smucila

15. Ako biologija, antropologija i slične nauke iznesu činjenice koje su neoborive, ali se ne uklapaju u ideološki stav Kišjuhasa, šta biva sa tim činjenicama, da li se one proglašavaju za politički nekorektne, mačističke, rasističke, „govor mržnje“, seksizam…..?

16. Tumačenje Darvinizma koje ne uključuje procese poput međusobne saradnje, simbioze i pre svega mutacija na razvoj jedinki je doveo do porasta veoma pogrešnih ideologija. Molim vas da se čuje i drugo mišljenje.

17. Чланак је одличан, све је баш тако, али је тужно што ћемо га прочитати само ми који већ мислимо тако и видимо да се то дешава. Ипак, борба за повратак образованијем, културнијем и, самим тим, бољем друштву не сме да престане. Што више оваквих људи да се чује! Свака част!