Šta je (Beo)grad?

Ostavite komentar


  1. Čekaj, šta smeta „urbanoj Jagodini“ osim Palmine duhovnosti? Zar to nije preovlađujući duh Srbije i Beograda, naravno?

  2. Šta reći na Petra Velikog!? Ili na moskovski metro? I to se gradilo bez čekanja na ljude. Ljudi su došli posle. Možda je poređenje neukusno, ali sve naše tako izgleda prvih dvadeset pet godina. Posle dođu ljudi, izraste drveće, kafane steknu publiku, pojave se i biciklisti. E, onda svima srce bude na mestu. Uzgred, nisam zainteresovana za politiku. Čitav život sam provela u Beogradu, i u njemu sve tako ide, u talasima. Rušenje, izgradnja, ljudi. Meni se čini da

    1. Sve cesce mi pada na pamet misao da Aleksejeve tekstove treba sacuvati i objediniti. Ovakav pisac, komentator, covek, retko se radja. Izgubiti njegova dela predstavlja greh.

  3. Kao i obično, izuzetan tekst!

    Šteta što ovakvi ljudi nemaju više uticaja na naše društvene tokove umesto političara i njihovog prodavanja magle.

  4. Narod opijen od mnogih poraza, prevaren, osiromašen, izbezumljen i dalje bira one koji su im to priredili, jer je Crkva sa njima, pa se nadajju da će im pomoći nepostojeći Bog. A pohlepni primitivci dočepali se i glavnog grada da ga onerede kako to mogu smisle njihove lude glave, onako kako su ojađenom narodu priredili ratovima i pljačkom.

    1. Preporučujem selidbu u Šangri-la. Kažu, tamo nema prostaka, tamo je Nirvana…

      Teži način je uvideti da Svet nije takav zbog sebe, nego zbog mene. Ovaj svet i ja smo jedno isto: ako sam sretan i svet je sretan, i obrnuto.

      Bog je napravi Svet i mene u njemu.
      Potrebno je setiti se: ja sam napravio Boga.

    2. Mislim da je nepristojno naše drage sugrađane nazivati gradskim otpadom. Baš bezobrazluk. Tekst u početku zanimljiv, postaje dosadan

  5. Ako ljudi čine grad, onda su gradovi i Golija, i argentinski pampas, jer i tamo žive ljudi.

    Ako su građevine grad, onda su piramide u Gizi i Borobudur i Černobilj gradovi, iako tamo ne žive ljudi.

    Tako da se opet pokazuje da možemo da vidimo bilo koju tvrdnju i kao istinitu, i kao je laž. Obični ljudi se uhcate za jedan pol kao istinit, drugi kao kaž. Ljudi koji vide dalje, vide da su istina i laž jedno isto.

    Ako je jedna te ista pojava nekome istina a drugome laž, onda je očigledno da istina i laž ne zavise od sebe, nego od tumača.

    A kad se tumači ovako dohvate, ne-znanju svome mogu da titraju do sutra. Na šta ih ego nagoni. Jer ego opstaje kao nešto stvarno samo dok se kiti izmišljotinama za koje verujeda su stvarne.

    I tako, uprkos ovog „grad je ovo a nije ono“ i „grad je ono a ne ovo“, i ostalih samohipnoza koje ubeđeno podastire pred nas svinje, „ovaj sociologa i kolumnista“ je vaistinu go!

  6. Milioni vas razglabate o Beogradu a niko da pomene (primeti i shvati) odvratni beogradski kolorit, koji je depresivan i sumoran.
    Gototovo nepostojece tople,mediteranske boje tragicno propustanje sanse u novogradnji da se nesto promeni..
    Dominacija bolnicke bele koja ce se brzo pretvoriti u prljavobelu, i logorske sive, truje dusu naroda na ovom napacenom teritoriju zeljnog topline i pozitivizma.

    Dakle umesto torokanja kako Beogradu ne trebaju moderni kvartovi, neka neko konacno napise neki tekst o ovom problemu.
    Po mojem misljenju,ovde nije samo rec o nestrucnosti/idiotizmu urbanista nego i o paklenoj zaveri.

  7. Da se prvo osvrnem na pčrethodnu kolumnu u kojoj je Kišjuhas tvrdio da se od vakcine za kovid-19 niko nije, niti će se obogatiti. Koliko je Kišjuhas u pravu može se videti iz članka od pre neki dan koji je objavljen u Danasu o izveštaju Forbsa u kome piše koliko su se na vakcini za kovid-19 obogatili direktori raznih kompanija koje se bave proizvodnjom vakcina i pratećeg medicinskog materijala. U pitanju su milijarde dolara (po glavi, ne po kompaniji). Dakle, šta nam to govori: sve što Kišjuhas kaže, uzmite sa rezervom, izvadite treći koren, podelite sa deset, i to što ostane je i dalje preuveličano ili umanjeno.
    Sada o Beogradu. Možda je Beograd prošao svoj zenit. Prošli su ga i Atina i Firenca, a i Njujork se nešto ne drži (odeslilo se ove godine više od 140.000 ljudi). Jeste Beograd poružneo, ne samo zahvaljujući Vesiću, nego i DOS-ovcima koji su prvi počeli besomučno da grade jer je investiciona izgradnja najsiplativiji posao. Iz zemlje, pa i iz Beograda se, počevši od 90-tih, odselilo ne zna se koliko mladih i pametnih ljudi, i taj deficit se primećuje na ulicama. Istovremeno u Beograd se doselilo ne zna se koliko ljudi iz unutračnjosti tragajući za boljim životom. I Beograd se nekako ugušio, ali povratiće se, kao i uvek. Samo mu treba dati vremena.
    Dežulović je ipak trebao da se ponaša kao gost, pogotovo što je došao iz zemlje koja se diči tisućuljetnom kulturom, a ne da nam u lice saspe da smo nikakvi. Znamo ti i bez njega.
    Da, Momo Kapor je kriv što je stao uz svoj narod umesto da ga opljuvava gde stigne.

  8. Ja sam, treća generacija Beograđana, u poznim godinama digao ruke
    i odselio. Gledao sam kako ga ruiniraju JUL i Šešelj, zatim potonji koji istina nisu dirali krug dvojke ali su zato napravili haos malo šire, dabi ovi konačno dovršili posao. Preživeo je Beograd i svetske ratove i NATO bombe, ali sve je to trajalo kratko, ovo u novije vreme, traje decenijama, i tu spasa nema. Dok još nešto vrede nekretnine u Beogradu, prodajte i nađite sebi pristojno mesto za život, iznenadili bi ste se koliko ih ima.a još bi vam i preteklo para za neki novi početak. Kada tehničku vodu budete plaćali kao mleko, kada struje bude i ne bude, kada lift postane uspomena na neka bolja vremena – biće kasno. Ostavite taj grad onima koji su ga pretvorili u mesto nedostojno življenja njima samima, zaslužili su.

  9. Gospodine Aleksej, dobar tekst pokvariste nerazumevanjem sela i razlike između seoskog i gradskog prostora. Nisu seljaci okupljeni oko plemenskog vodje već vekovima. Seljake treba razumeti da bi ste razumeli selo, a vi to ne razumete, jer vam je izgleda ideal gradski prostor.

  10. To što Beograd čini Beogradom, velikim gradom u Srbiji, a ne metropolom i jesu ljudi, koji kao i ostatak Srbije ne prihvata lako promene, nove ljude, nove ideje. Retko kad vide beograđani dalje od Balkana a i kad vide onda ili odu ili žive u svom svetu gde maštaju da nisu deo Srbije. Možda je rešenje izmestiti vladajuće institucije iz Beograda i ostaviti beograđane na miru.

  11. „Znate li koliko će rat trajati? Može li srpski narod to da izdrži? Za prvom odmazdom doći će i druga, treća, pa redom. Srbalja biće sve manje. I onda, kada bude trebalo da se čuje glas srpskog naroda, onda će on biti nemoćan. Njega će okolni susedi nadjačati kao što su ga i nadmudrili“ (Onim u šumama, M. Nedić, 2.11.1941).

    „At one of these meetings Pijade put forward a proposal for the territorial autonomy of the Serbs in Croatia… Everyone was silent, perplexed. I think I
    saw dejection even on Tito’s face: perhaps, as a Croat, he found it
    awkward to oppose the idea, perhaps conflicting thoughts clashed within
    him. I was the first to come out against Pijade’s proposal: the segregated
    territory was unnatural, lacking a center or viability, and moreover
    provided fuel for Croatian nationalism“ (M. Djilas, Wartime, 1977, p. 356).

  12. Čudi me da niste i jednog Pekića optužili za nacionalizam, imamo i takvih sumanutosti u Beogradu.
    Ta vrsta ekstremizma je druga strana iste medalje.
    Ni jedni ni drugi nikako da se pomire sa različitim mišljenjima, terorišu normalan svet, LJUDE koji u moru netolerancije zgadjeni ćute.
    To je Beograd koji ne vidite, koji kad tad izleti na ulice kad mu prekipi.

  13. Ни Алексеј Кишјухас ни Борис Дежуловић никад нису били Београђани нити ће икад бити! Логично да и не знају шта то значи. И Београду ништа због тога није недостајало нити ће недостајати. Мома Капор, Минимакс и Бора Чорба су вечити Београђани. То је суштина и не може се краће рећи.

    1. Nacionalizam pretvara Beograd u kasabu, to je sustina njihovih reci. Moze da vam se ne svidja, mozete da poricete, ali to je neminovno.

      1. Koji nacionalizam?
        Vučić i Šešelj nisu u Beogradu dobili 30%.
        Uz svu kradju i manipulacije.
        Beograd je svet, kažu čak i Ameri.
        A vi?

    2. Bravo, g-dine Djordjevicu! Vi ste na najbolji nacin potvrdili ono sto su rekli Dezulovic i Kisjuhas. Naravno, kao i uvijek,, BRAVO i za Kisjuhasa.

    3. Pretpostavljam da ste Vi Beograđanin , za razliku od mene koji nisam i nikada neću biti . Ali nisu Beograđani ni Momo Kapor , ni Bora Čorba , ni Minimaks . Kao što nisu ni Ljubomir Simović , ni Dragan Džajić ni Rajko Mitić , ni Piksi , ni mnogi drugi . Tako da vam nije ovih nabrojanih i još sijaset njih … NE BI VAS BILO NIGDE !!! Doduše ,.. da ne grešim dušu , predsednik Vučić je Beograđanin .

  14. Malo sam razocaran (autorom teksta – koga veoma ceim) koji generalno odobrava ceo tekst B Dz (koga takodje veome cenim) a u kome se nalaze dva gafa: Momo Kapor i Bora Corba, koji under no condition ne smeju biti tamo.Ko to ne prihvata u najmanju ruku je zlonameran a ja ne mislim da je B Dz zlonameran.

  15. Promašili ste temu . Dežulović je ispričao sasvim drugu priču koju niste baš razumeli. Ali podržati Dežulovića na bilo koji način makar i ovakav u ovom trenutku je in.

  16. Beograd je nista. Imaginarijum proteklog vremena koje je davno izgubio… ako ga je ikada i bilo.

  17. Fenomelan chlanak. Srbija bi trebala da bude ponosna na ovakve duhovne iskre koje svojim sjajem daju nadu nekoj drugoj, gradjanskoj opciji i pomazu i osveshcuju mlade narashtaje da ne padnu i pokleknu duhu palanke i agresivnog primitivizma koji se srestvo vladanja sadashnjeg establishmenta.

  18. Nazvati bilo koga otpadom znak je nepostojanja urbanih manira – sem ako pod urbanim ne mislimo na uličarsko. Srećom, za razliku od Kapora i Bore Čorbe koji su, kako je poznato, decenije proveli u mržnji prema Beogradu, imamo Dežulovića koji Beograd voli i ceni te je tu da ga brani.

  19. Pa ako materijalna dobra, kao zgrade sa grejanjem nisu, po Vama vazne, da biste postali citaocima uverljivi, otidite u BiH, u logor izbeglica, koji se tamo, cekajuci da ih EU primi, bukvalno smrzavaju. Bilo bi to sasvim u skladu sa barem nekim ucenjem od tih, sa Vase strane obozavanih filozofa

  20. Gospodin jako drži do nauke, pa se upitah: Kako bi izgledao botaničar koji niti opisuje niti objašnjava cvet, nego mu prigovara što nije riba. I kad bi uporno ubeđivao cvet da bude riba.

    Kako bi izgkedala ta botanika, pitate?

    Isto kao Kišjuhasova sociologija. Nauka o sebi.

Ostavite komentar


Dijalog

Naslovna strana

Naslovna strana za 26. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Vasil Hadžimanov, muzičar

Danas su jedine novine koje nepristrasno izveštavaju o stvarima u zemlji i jedini prozor u istinu.