Sve naše grešnice

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. meni nikako nije jasno kako ovaj lik, koji još intelektualno nije izašao iz srednje škole, a tekstovi mu kao ono nekada u školi na temu „Ličnost kojoj se divim“, ima prostor, čak kolumnu…..

   1. Autor je sasvim OK! To što neko nešto ne razume govori o obe strane, zar ne?

   2. @GS: nema tu šta da se „ne razume“, klasična feministička propaganda, sa elementima mizandrije (mržnja prema muškarcima) – primer:

      „Sve je to zato što muškarci zapravo i sistemski i strukturno mrze žene još od pamtiveka. “

      Kada neko ovako nešto idiotski izvali, taj se diskvalifikovao i za rešavanje ukrštenih reči, a kamoli za pisanje kolumne….

   3. Mozda ti nije poznato da su svi imucniji srbi drzali hareme poput turskih dzelata

2. Vi se ovde igrate u tekstu, naravno, i takodje ih objektifikujete….i vi ste ovde Ikar Gubelkijan…

   I da, zene politicarke, naravno ne mogu da budu zloupotrebljene od strane vlasti, ako su vec jednako vredne kao muskarci intelektualno i kako god. One tu nastupaju same svojom voljom, pamecu, hrabroscu itd.
   Bas zato sto su jednako vredne kao muskarci, ne moze da se o njima govori kao da su slabije, u smislu kako vas nije sramota da napadate zene… jer ako vec verujete da su jednako vredne kao i muskarci, onda su jednako vredne kao muskarci i nisu bespomocna deca….

3. Jutka likes it

4. Lep pismeni sastav, zene u skupstini su veliki borci i lafovi, treba ih podrzavati i bodriti maksimalno

5. Žene su pre 50 godina ovde, bile ljudi

6. Kišjuhas ima dobre tekstove, ali postoji problem za mene na samom početku. Jedan filozof, svetski poznat, misli da Evropejce ovih dana ili decenija muči nešto što se zove white guilt. U suštini, sve što se desi u nekadašnjim evropskim kolonijama je krivica samih Evropejaca. Takvo shvatanje je rasističko, jer oduzima pravo svim tim ljudima da čine dobro ili zlo, da imaju svoje možda i nacionalne programe, da budu samostalni itd. Kišjuhas je u uvodu pokazao nešto slično prema ženama koje su onomad stale pred opoziciju, tako što im je oduzeo pravo da jednostavno samostalno misle, naziva ih objektima itd. Najveći problem u ovoj vikend borbi protiv SNS-a, jeste što tzv. opozicionari zaista misle da svi koji glasaju za naprednjake to rade jer su ucenjeni, plaćeni itd. Morate da shvatite da to jednostavno nije slučaj uvek. Pravo pitanje je šta to naprednjaci (ne)rade na lokalu zbog čega ljudi glasaju za njih (da li popravljaju puteve, škole, obdaništa, uvode vodu i kanalizaciju etc.). Kao što je Jovo Bakić rekao jednom, nije to stvar ideologije jer oni nemaju ideologiju, i to je možda i najopasnija stvar po sve nas.

7. „Umesto paternalizma u kojem su žene nekakve „nežne“ „dame“ ili pak „majke“, „supruge“ i „sestre“, razumimo već jednom da su one istovremeno i premijerke, ministarke i narodne poslanice, naučnice, doktorke i profesorke, advokatice i sutkinje, rektorke i dekanice, preduzetnice i političarke“

   a gde je nestalo – rudarke, mašinbravarke, vojnikinje, vatrogaskinje, kopačice kanala, nositeljke džakova cementa, nosačice svih vrsta, grobarke, vozačice kamiona, građevinarke, čistačice kanalizacije, ispražnjivačice septičkih jama……?

8. “ Na svetu postje samo dva ozbiljna problema: prenaseljenost i odnos izmedju
   polova“ (citat, Sopenhauer}.

9. Reći da muškarci mrze žene je idiotizam i potpuno je na tragu radikalno feminističke politike koju zastupa Kišjuhas. Svakako postoje patološki, granični tipovi koji mrze žene, kao i obrnuto, ali oni treba da budu predmet posebnih institucija. Bitno je ne proglašavati svaku kritiku žena ili muškaraca mržnjom prema tom polu. Kišjuhas vešto umeće tezu o neplaćenom radu i manjim zaradama za žene što je redovan deo feminističke propagande. Ako je kućni rad žena neplaćen i ako je to ime perfidne igre (name of the game) od strane levo-liberalnih krugova da vidimo da li to može da se kompenzuje sa viševekovnom zaštitom-obezbeđenjem koju su muškarci pružali ženama kroz učešće u ratovima, vojsci, policiji, gašenju požara, elementarnim nepogodama, a možda bi mogla i neka taksa da se zaračuna ženama što vekovima stanuju u zgradama, kućama, svim mogućim objektima koje su u 99,9% izgradili muškarci. Kada se sve to obračuna pitanje je ko od polova ima više „neplaćenog rada“? Ovakav način razmišljanja nije fer i nije u duhu međusobnog razumevanja polova ali je to odgovor na perfidnu priču o neplaćenom kućnom radu koja se namerno plasira od feminističkih krugova u cilju stvaranja jaza među polovima. U romanu Erike Jong „Strah od letenja“ pisanom početkom 1970-ih pitaju jednog mladića zašto je postao feminista. On reče da je to „danas prokleto najbolji način da se dođe do dobre ženske“. Kišjuhas je izgleda iz ove epizode naučio lekciju!

   1. Dragi Mišo, Naježih se…Ne treba mi zaštita 99,9 % od muškaraca nego od države, da zaista uživam ista prava kao muškarac u ovoj zemlji. Činjenice Vas opovrgavaju. Nije teza Kišjuhasa o neplaćenom radu i manjim zaradama zloupotreba činjenica već činjenica. A to je samo deo priče, feminističke, ako izvolite…Ali vaš muški mozak, prosto ko pasulj, ima samo svoju mušku perspektivu i manjak kapaciteta da razume žensku (društveno konstruisanu) poziciju, jer mu tako odgovara, jednostavno lakše je, ne ugrožava stečene rođenjem privilegije i prednosti… onda ok, to je vaš hendikep i mnogih muškaraca ovde… Feminizam je zdrav i za muškarce, oslobađajući, bavite se njime, možda pomogne, možda postanete bolji muškarac, ljudsko biće, htedoh reći. Svako dobro…