Svi smo mi iz šume

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hvala prijatelju.
   Nešto mi govori da će većina da te opomene što mudruješ.

2. Americki zapad iz spageti-westerna? Zasto spageti?
   Mladi Kisjuhas je pametno i, verovatno, dobronamerno stvorenje, ali, kao i mnogi iz njegove i mladjih generacija, misli da je svet zapoceo njegovim rodjenjem. Sve ostalo je (sumska) legenda.
   Mozda je doslo vreme za promenu sablona ove, inace dobre, kolumne.

   1. Špageti filmovi su italijanske kopije američkih western filmova. Svetsku slavu je stekao Serđo Leone sa filmovima „Dobro, loše, ružno“, „Za par dolara više“, a glavni mu je glumac bio Klint Istvud. Autor teksta je verovatno uzeo špagete vestern filmove kao drastičniji primer bezakonja nego u originalnim američkim filmovima. Za mene je najbolji primer bezakonja Vučićeva Srbija koja mi je otela na carini Makiš u Beogradu trećinu stvari iz kontejnera dovezenih iz Australije. Dok su lopovi na divljem zapadu ipak na kraju završavali na vešalima, u današnjoj Srbiji ih štiti kako policija tako i sud. U mom slučaju, Drugi osnovni sud u Beogradu je i pored očiglednih činjenica o pljački (nasilno prerezan katanac na kontejneru, itd.) odbio kako tužbu tako i žalbu i time pokazao da je u današnjoj Srbiji dozvoljeno bavljenje kriminalom bez straha od zakonskih posledica.

3. Potpuno pogrešna predpostavka a time i sve rečeno posle.LJudi vode poreklo od jednog čoveka /analizom DNK potvrdjeno/ koji je prvo stvoren u Raju a onda posle drskosti i nepoštovanja Boga oca našeg bio je prognan ,ali nije otišao u šumu nego na otvorenom.Za početak verovatno u neke pećine dok nije počeo da gradi skloništa i prostor za bezbedan život.

   1. Milane, vase razmisljanje je tipicno za srednji vek, tj. neku 1380-tu godinu a ne za 2019. Nadam se da ne glasate niti da imate vozacku dozvolu. Nisam ni siguran da se samostalno koristite internetom.

   2. Kao što sam objašnjavao u prošlom komentaru, a verovatno ni ovaj neće biti objavljen iako ne vređa ni nipodaštava direktno, kreacionizam je jedna šuplja priča koja kao argumente koristi iskrivljene ili izmišljene činjenice ili direktno laži da bi ljude ubedila u kojekakve gluposti. Ima takvih eksperimentisanja i projekata kontrole uma još, npr. antivakcinaši ili ravnozemljaši. Naš paleolitski mozak je prijemčiv na ubedljiva objašnjenja sa Jutjuba…

4. Ja se bas pitala „Odakle ovaj indijanac“, misleci na Kisjahusa, kad ono covek, tj. indijanac, objasnio: iz sume, na obali reke.

5. Istina, sve je to jedna suma. Nekom dzangl, nekom park, nekom rezervat, nekom biosfera a neko moze i o drvo. Sume kao sume, to cemo da poravnamo. Tada ce nam se otvoriti puna panorama perspektive. Solidna kolumna cemu svedoci i to sto sam je citao dok je na RTV isao Agro mozaik koja mi je jedna od omiljenijih emisija.

6. Gospodine Kisjuhas, odlican tekst i analiza. Sto vise ovakvih priloga i mozda ce se za nekih sledecih par hiljada godina srbo-balkanikusu razviti osecaj za stvarnost.

   1. Sa obzirom na vecinu komentara , tesko da ce srbo balkanikus razviti bilo kakav osecaj u narednih par hiljada godina…inace se slazem sa Vama da je kolumna odlicna, ima dosta slicnosti sa stavom proslavljenog historicara Juval Noa Hararija, koji u svojm knjigama na vrlo jednostavan nacin dokumentuje kroz cinjenice svoju teroriju o razvoju covecanstva.

7. Kišjuhas (AK) je opet protivrečan sam sebi. Konstatacije iz ove kolumne su dobrim delom tačne, ali on iz toga ne ume da izvuče valjane zaključke, AK ispravno ističe značaj duge prošlosti za formiranje ljudskog karaktera i ponašanja ali u svim ranijim kolumnama on je sve to ismevao- tradiciju, prošlost, običaje, moralne kodekse, sve je to za njega ranije bilo vredno prezira i odraz zatucanosti. Istoriju ljudi možemo da pratimo u periodu od pre oko milion godina, tek negde oko 25.000 g. p.n.e. čovek napušta lovački stadijum i počinje da se bavi poljoprivredom. Kroz istoriju čovek 40 puta duže živi kao lovac nego kao ratar i u tom periodu se formirala njegova osnovna priroda a ona kaže da muškarac ide izvan kuće u lov da bi obezbedio porodicu koju štiti, dok žena prevashodno brine o kući i deci. Takva priroda i danas deluje u malo izmenjenoj formi, muškarci obezbeđuju resurse i pružaju zaštitu, a žene, čak i ako su na rečima emancipovane i moderne, stalno ističu da traže sigurnost, zaštitu,“nekoga ko bi ih pratio“, tu baš progovara „pećina“ iz lovačkog stadijuma.Ljudi generalno jesu slični, ali ima i ogromnih razlika. Orangutan je u nekim enciklopedijama u 19.v. ubrajan u ljudski rod, 98% DNK čoveka i šimpanze je identično, razlike u DNK između Norvežanina i Aboridžina su još manje ali se pokazuje da ta „statistička greška“ koja ih deli ima ogroman značaj. Dobro bi bilo ( mada teško!) ako AK shvati da su veoma pogrešni mnogi njegovi egalitaristički i univerzalistički zaključci, isti kalup za sve ljude, narode, rase, klase…sve te integracije, inkluzije i iluzije, utopistička snoviđenja nastala kao rezultat njegove pitke ali plitke ideologije i dubokog nerazumevanja ljudske prirode i istorije, sličnosti ali i razlika u njihovoj psihologiji, antropologiji, kulturi, etnologiji, biologiji, karakterologiji…

   1. Mozda je ,ismevao’ tradiciju i obicaje tih poslednjih 14 minuta? Nebitno,. Interesantnije, barem meni, jeste sadrzina tih tradicija, obicaja. Dajte nam neki primer, neki dobar obicaj koji je iscezao, neki mozda bolji koji je pretekao. Za DNK analize nemam cash a srecom nisu obavezna pa eto ni ne znam sa kojih pozicija govorim tek pretpostavljam da ni dva Islandjanina nemaju 100% isti genetski zapis. Sad, kolika odstupanja tolerisati, ciji dnk uzeti za referentan, zar onda nije jednostavnije klonirati, koga kllonirati – Rudolfa Hesa ili Tomasa Mana, Hajke Dresler ili Vojislava Seselja, mozda genetski bugarsko-helensko-kumansko-fruzanskog multi Dusana uzurpatorskog? Mnogo je tu nedorecenosti, kontradiktornosti…

   2. Управо тако. Колико прошле суботе АК писао је о одбрани модерности, да би сада нашироко писао како су „ta (племенска) društva i zajednice i dalje u nama i sa nama. Nosimo ih sa sobom poput ruksaka, u našim umovima i u našim kulturama. U našim moralima, vrednostima, pravilima i normama.“ Или да „Ukoliko ignorišemo tu šumu iz koje smo svi došli i stigli, kao 95 odsto naše istorije kao ljudske vrste, činimo to kao snobovi ili skorojevići koji bi (naj)radije da zaborave odakle dolazimo i šta nas je tačno učinilo ljudima.“
      Што све стоји у потпуној супротности са његовим ставовима изнетим прошле суботе када је врло скоројевићки критиковао свакога ко се није занимао за плоче или ТВ серије, јер је забога „modernost ta koja čini naše živote boljim i vrednijim življenja“.

8. @subota djacka bubotka Pomenuću jedan običaj iz prošlosti koji se danas smatra u Evropi apsolutno prevaziđenim, glupim, itd. a trajao je vekovima i uopšte nije bio tako glup, naprotiv. Reč je o izboru partnera za život, gde se o tome nije odlučivalo samo po hiru-kapricu mladih već su se i stariji pitali, gde se nije samo „slušalo svoje srce“, „bilo bez predrasuda“, pa ono „sledi svoje leptiriće u stomaku“, „ne slušaj zasotalu i zatucanu okolinu“. Tako se danas, sasvim namerno i baš zarad destrukcije evropskih država, govori posebno veoma mladim devojkama ubeđujući ih da su one „moderne, jake, emancipovane, pametne, obrazovane, svesne svojih kvaliteta“, pa treba da „budu to što jesu“ i biraju isključivo prema svom nahođenju i hiru… A to je velika zabluda jer je napušten običaj koji je vekovima imao veoma pozitivnu funkciju, gledalo se ko iz kakve porodice dolazi, da li je ta porodica imala kakvih bolesti, stariji su videli dalje od mladih i sl. Tu se ne treba a nije ni moguće vraćati u ranija vremena ali malo manje entuzijazma u davanju potpune slobode osobama koje nisu zrele za mudar izbor ne bi bilo loše. Postoji još jedan Gvozdeni društveni zakon koji kaže: unapređenje sloboda brže od razvoja inteligencije i moralnog karaktera vodi neizostavno društvo u haos i propast. A upravo je to slučaj u današnjem evropskom društvu kada dajemo slobode osobama koje nemaju (još) ni inteligenciju ni moralni karakter da se valjano služe tim slobodama.

   1. Hm, za ovo prvo ne znam sta da napisem, udaras na Mir-Jam, to vec nije za zezanje iako se u principu slazem da lakomisleno sklapanje bracnih zajednica moze da ima teske posledice. Za ono drugo, pah, to je jedan vid konzervativizma koji mozda i nije los ali to nije nikakva tradicija niti obicaj. Da se mi drzimo Subote djacke bubote? Cajkanovic je u tom obicaju prepoznao magijsku radnju koju su primenjivali jos Spartanci. Inicijacija i transfer osobina sibanjem leskovim granjem, tradicija koja se odrzala ali kao i svaki obicaj bez odrzanja objasnjenja sustine magijske radnje. Danas, kada je transfer lesnika zaseceren kremastvom a novi ,Spartanci’ se pucaju steroidima dok neozivotinje sve to deluje nekako efemerno. Ostalo je samo bubanje ucenika, ne zarad njihovog ,celicenja’ (iako su celicne sipke) vec zbog izopacenosti kao sto su ideje da svako ima pravo na krov nad glavom, ili tumacenja koja zastupaju, da stajaznam, u ustavno parlamentarnoj demokratskoj republici treba da postoji i opozicija, tako neke devijacije.

9. Odličan sadržaj kolumne g. Kišjuhasu,

   Predsednica vlade SRBIJE, ima još jednu (okfirnu) funkciju. Tu spada vređanje, psovanje, korišćenje negativnih izraza prema neistomišljenicima odnosno programiranim neprijateljima, koji su se borili protiv ugnjetačke politike Srbije. Gosp. Brnabić, ponaša se kao da rade u „Katedri za obrazovanje odraslih u Srbiju“.

   Prema Albancima nakon demonstracije 1968 i 1981 koji su hteli da zaustave proterivanja Albanaca za Tursku, a to se desilo u Titovo vreme (1953 -1968), tadašnji političari koristili izraze: nacionalisti. Tada su mlade demonstrante strpali po zatvorime i kaznili ih sa više hiljade godina.

   Nakon proterivanja zločinačke politike Srbije: iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Kosova, CG, BiH, Severne Makedonije, za „LJUDE IZ ŠUME“ od predsednice vlade Srbije korišćena je istovetna čuvena genocidalna izreka pre početka trećeg Punskog Rata 149 -146 pred naše ere „Ceterum ceteo censem Carthaginem esse delendam“. = „na kraju mislim da se Kartagena treba uništiti“ = istovetna: „ljude iz šume trebali smo ih uništiti“ Time je ona htela reći „Srbija se kaje sto nije postupala kao rimsko carstvo sa Kartagenom.
   Izrazom “ Ljudi iz šume“ predsednica je sebe identifikovala kao vaspitačicu „Zločinačke Andragogije“.
   Hvala/faleminderit