Tragedija javnog zdravlja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Aha jedna globalna vlada koja ce sve da koordinise lepo smisljeno

   1. Ali to i jeste krajnja instanca. Ja kao ljubitelj naucne fanastike uvek isticem zanimljivu cinjenicu iz SVIH filmova (a verovatno i vecine knjiga) sa temom Invazijom vanzemaljaca. Nas UVEK napadaju Marsovci, Kligonci, Psiholi i slicno. Uvek jedna rasa, jedinstvena. Nikada Remanci od Rolumulsa, uvek Romulijanci. Drugim recima – pisci SF-a ocekuju jednistvenu planetu i tome ce i nasa teziti. Homo Sapiens!

      1. ajde, petre , ne lupetaj…ova gamad…nisu vanzemaljci…ali, he he…možda i jesu…hmm…ajde dr.kon…i ona plavuša sa dva prezimena…koja ne zna više šta priča…

      2. Virus nije organizam. Virus nije živo biće. Jedina sličnost sa živim organizmima je da ne može da stvori sam sebe.

      3. Hoćeš da kažeš da nam je potreban zajednički neprijatelj poput virusa pa da se konačno svi udružimo? Ili makar zajednički cilj,npr naseljavanje drugih planeta?
         Bojim se da takav scenario postoji samo u SF žanru.
         Da nas napadnu vanzemljani ,to bi bio zadnji zajednički poduhvat čovečanstva pre nego sto bi nas ti vanzemaljci zbrisali. A zbrisali bi nas iz očiglednih razloga. Znači ,mozda ako mi napadnemo njih udruženo?Ali to bi značilo da smo se dovoljno razvili a nismo ispali ništa bolji od tih klingonaca jer koliko je onda ljudskih žrtava palo zarad te neke unije homo sapiensa, oličenoj u agresiji prema drugiim vrstama. Uostalom u uništavanju drugih vrsta smo već dovoljno ujedinjeni.U toj situaciji bi pre bili kao Borgovi ,rasa ispranog mozga.

2. Zar to nismo već imali? Taj pašnjak može da postoji samo van kapitalizma.

3. Sebičnost je urođeno svojstvo čoveka. Potrebno je puno truda i rada da bi se čovek oplemenio i kurtalisao sebičnosti. Društveno politički sistem i uređenje je takođe egalitarno egoistično tako kaže duh….

   1. To je samo jedna strana medalje. Isto kao što je urodjena sebičnost, urodjena je i nesebičnost. I jedno i drugo, prirodne su osobine čoveka. Pitanje je šta kao pojedinci, i šta kao društvo želimo da hranimo. Knjige Ajn Rend su, inače, trećerazredno štivo za poluobrazovane skorojeviće.

4. Članak vredan pažnje i svakako opravdava uloženi trud autora.
   Međutim, tema je toliko široka da zavređuje poseban prostor za diskusije.
   citat „Naš svet je danas ispunjen društvenim životinjama, pa kolonije mrava, čopori vukova, jata galebova i ljudska društva mogu da postignu stvari koje ne može ni jedan pojedinačni mrav, vuk, galeb ili čovek. Jer samo saradnjom možemo poraziti organizme koji su tupavo ostali jednoćelijski poput koronavirusa“.
   Tačno. I onda dođe spoljni impuls (npr – korona virus, predator, itd) i te društvene životinje krenu u stampedo. Gaze jedni druge zarad vlastitog spasa, otimaju drugima brašno, ulje, šećer u količinama da ih sami ne mogu utrošiti dugi period ostavljajući druge članove zajednice bez njih ovde i sada. Znači, uvod u histeriju. Odličan test za reagovanje uređenih sistema. Eksperiment uživo, a ko preživi može pogledati rezultate.

   1. Odličan tekst, svaka čast.

5. Ovih dana mnogo toga, podseca na onu predstavu koja traje 24 sata, Olimpija tragedija jednog doba…Pa bih molio, ovim putem, da li je moguce naci je na inernetu, ili da je RTS nanovo prikaze…

6. Ljudi su najviše učinili da se reši problem prenaseljenosti planete.
   Svi virusi i sve epidemije u istoriji su mačji kašalj u pogledu ubijanja ljudi, naspram onoga što su ljudi sami sebi učinili.
   Čini se da je čovek posebna vrsta zveri u kojoj postoji potreba za dobrotom i ljubavlju a, istovremeno, potreba da se isprednjači na račun slabijeg. Čisto prokletstvo!
   Otuda beznađe da će ikad biti bolje ili drugačije.
   Život će uvek biti i božji dar i patnja. Živeli! Može se i bez pravde i bez ljubavi bližnjih.
   Čak i to je život.

7. Autor mora da promeni jednu reč u tekstu. „Ovo je centralni…. kojim se naucnici bave…“ NEUSPEŠNO je prava reč. Odnosno, u skladu sa faktima. Stanjem. Na žalost i budućim…

8. Džaba vam sve teorije i objašnjenja.
   Čim je čovjek stekao „razum“ i postao željan imovine i moći,
   sve je krenulo „prorodnim“ putem. I završiće se tako.
   Izgleda da postojanje ljudske vrste ima smisla samo u jednoj varijanti:
   da je majmun završni stupanj u razvoju čovjeka.
   U protivnom će ljudska vrsta zbog gramzivosti , „znanja“
   i „napretka“uništiti sve.

9. Sjajan tekst! Osnova opšte i lične dobrobiti su pozitivne vrednosti navedene u tekstu. Suprotne od pohlepe, sebičnosti, dozivljaja uspeha kao velikoj količini materijalnih vrednosti..
   Bravo Aleksej, ovo je promišljanje humanizma na jedini pravi način.

10. Odličan tekst.

11. O, mladosti! Odgovori na pitanja koja ste postavili kašće vam se sami za desetak godina.

    1. Naš predsednik se još i busa u grudi kako je uspeo da otme respiratore drugima. Oteo je i tri crnogorcima.

       1. A ti veruješ crnogorcima ?

          1. A što ne bi vjerovao…

12. Ko je radio u upravi u poslednjih 40 godina očevidac je nepoštenog pristupa ministara, selretara, direktora, načelnika svakoj od čestih reformi sprovedenih u cilju smanjenja broja zaposlenih u administraciji:
    Kada se, na bilo kom nivou, npr saveznom, donese odluka o smanjenju zaposlenih za 10 odsto zaposlenih, počnu prljave igre prvo između ministara, zatim njihovih pomoćnika, potom načelnika, koji dokazuju da iz raznih razloga njihovi činovnici treba da budu izuzeti od primene te mere.
    Zavisno od veštine i stepena bezobzirnosti neki od njih u tome uspeju.
    Oni koji postupe principijelno, budu proglašeni za nesposobne, a najbezočniji postaju borci za svoje osoblje, dobri rukovodioci i sposobni.
    Rezultat: ništa nije postignuto, afirmišu se oni koji ne poštuju dogovor i za dve godine broj zaposlenih je veći nego pre reforme
    Pravo MRTVO MORE

13. Ukidanje sebičnosti je nemoguće jer zadire u samu suštinu života a život je uvek na prvom mestu lični. Dakle, da bi bio komunista moraš prvo da se rodiš. Alanfordovska mudrost ali tako je. Problem je u tome da treba izgraditi sistem koji sebičnost podiže na nivo zajedničke saradnje. Drugim rečima: da bih zadovoljio svoje sebične potrebe mnogo uspešnije više mi se isplati da sarađujem. Ali ovo je najteže jer traži svest i voljni rizik. Nikakav humanizam, nikakvo, božsačuvaj, „dobrotoljublje“, samo svest i hrabrost da se u to krene. E, tu smo tanki. Kako to postići jer, složićete se, nije svakome dato. Obrazovanjem? Jok more, probali smo. Na silu, i to smo. Religijom, bilo je neke koristi ali ipak mnogo više štete. Ne znam šta je rešenje, samo postavljam pitanje.

    1. Nije problem sebičnost kod ljudi, to je prirodna osobina, korisna za opstanak jedinke.
       Problem je samo kako da ljudi obuzdaju vlastitu sebičnost u slučajevima kad od nje imaju više štete nego koristi, odnosno kako da nauče da prepoznaju slučajeve kada se prevelika sebičnost prosto ne isplati jer će dara premašiti meru i da je zato bolje sarađivati s drugima?

       1. Ono što je sušastveno u Isusovoj postavci to je: tražiti put ka istini da bi postali dobri ljudi. A sigurno do tog puta se ne stiže preko Crkve, odnosno religije koja od 387. godine n.e., kada je hrišćanstvo postalo državna religija, služi vladarima i vlastima da drže u potčinjenosti narode, a to znači da se ne ide putem istine, jer se do istine stiže radom, znanjem i naukom, a to vodi u nezavisnost i slobodu. A dok ima države, nema slobode, kao što dok ima privatne svojine, nema dostojanstvenog življenja za čoveka.
          Kako to, pa to nije moguće, povikaće i najafirmisaniji intelektualci, i to baš oni koji bi da nas ubede da nisu sluge države, iako primaju njene nagrade i diče se time. Među njima ima i takvih koji su studirali i socijalnu psihologiju, a bave se kritikom vlasti u svojim medijima, a da nisu u stanju da se osveste i shvate da u stvari kritikujući jedne pomažu one koji bi da se dočepaju vlasti. Nisu u stanju, zbog mentalne inercije, da shvate da se sami odnose asocijalno jer svoja gledišta zasnivaju na ličnoj percepciji, a ne na osnovu kognitivnog i afektivnog zauzimanja tuđeg gledišta

14. Spreman sam se opkladiti da je autor ljubitelj (originalnih) Zvezdanih staza i njihovog utopijskog drustva (za neupucene, ukratko: nema novca, svako radi ono sto zeli u cilju opste dobiti i usavrsavanja sebe i drustva).
    Samo sto tamo to nije doslo preko noci, vec nakon otreznjujuces Prvog kontakta.

    Sta mi sad imamo – da li ce ovo promeniti nesto u drustvu? Mislim da nece. Mislim da ce se nastaviti isto kao i pre. Jer nazalost, kapitalizam je presao u jednu izopacenu fazu; gde vise nije cilj Profit (sto je nekako i logicno, ko radi, zeli da nesto dobije od tog rada i da mu malo i ostane). Sad je cilj RAST profita, neprekidan. Kada kompanija oceni da rast profita nece biti ispunjen, otpusta radnike. Ej, i dalje ce zaraditi, ali nece imati PORAST zarade! E to ce nam doci glave..

    1. Svaka čast Petre pogotovo za drugi deo komentara o pritisku da se ostvari rast profita. To je zaista perverzno i autodestruktivno

    2. Konacno prave teme za razmisljanje u momentu kad vremena imamo na pretek.Tako sam ja shvatio tekst.Treba iz istog izvuci pouke,dok nam za to
       ne bude kasno.Zatajio je svetski globalni sistem,koji nikada nije i ni funkcionisao.O nama da ne pricamo,znamo se.

15. Nista posebno sto nismo znali..samo mi se ne svidja sto virus naziva tupavim..neka procita uvodni deo knjige B.P. – Besnilo i neka se autor teksta izvine virusu.

    1. Autor to tako ,po potrebi i znanju, definiše štošta.Ne znam jel čitao ali Pekić je sve bio u pravu.
       Toliko je bio u pravu da očekujem ovih dana da i AV izadje na konferenciju i započne je sa „Dragi moj čopore …“.

16. Dobar tekst, sve je tačno, ali mislm da je autor trebalo da pomene još jedan veoma važan uzrok svih problema: običnu ljudsku kratkovidost (što je samo jedna komponenta ljudske gluposti), koja nas sprečava da vidimo širu sliku i/ili nipodštavamo ozbiljnost problema.
    Analogija sa pašnjakom je dobra i tačno je da postoji problem (ne)poverenja između korisnika pašnjaka. Zašto bih ja ograničavao broj mojih krava, ako nisam siguran da će ih drugi ograničiti?
    Ali osim toga, problem je jop i u tome što mi pašnjak izgleda ogroman, a za mog života promene na njemu izgledaju suviše male i beznačajne da bih ja uočio da je trend silazni. Zbog vlastite kratkovidosti i/ili neznanja. ja ne vidim širu sliku, a često i zato što namerno ne želim da je vidim jer mi ne odgovara, pa zato bezbrižno povećavam broj svojih krava na pašnjaku.
    Tačno tako se ponašaju oni koji smatraju da je globalno zagrevanje samo glupi mit, izmišljen problem, zavera zelenih, itd., itd. Ili smatraju da je korona virus najsmešniji virus na svetu…

17. Konacno prave teme za razmisljanje u momentu kad vremena imamo na pretek.Tako sam ja shvatio tekst.Treba iz istog izvuci pouke,dok nam za to
    ne bude kasno.Zatajio je svetski globalni sistem,koji nikada nije i ni funkcionisao.O nama da ne pricamo,znamo se.

18. Kliknuh na tekst očekujući od autora ono standardno ‘zašto se krdo povinovalo volji diktatora?’ i slično. Kad ono međutim, iako njegovo prvo lice množine uvek znači vi ili oni, stručan i koristan tekst za sve. Ideologija može da sačeka redovno stanje.

19. Problem kod nas je u obesmišljavanju institucija, koji traje 40-50 godina a sada je dostiglo vrhunac. Obesmišljeno je zdravstvo, kultura, obrazovanje do te mere, da su na površinu isplivale lažne „zvezde“ estrade, doktori najureni u inostranstvo ( i gle čuda najviše u 2 zadnje godine), a ostali su alavi, sa malo znanja, učenici, studenti su očajni i to od kada je postalo obavezno osnovno obrazovanje (polovinom sedamdesetih) u toj meri da deca ne znaju ništa. Inače, ovo je samo vrh ledenog brega tj. tako je i u svim oblastima javnog života. E, sada je došlo vreme za naplatu.

20. Lepa priča, samo što je istu priču koju je filozof Garet Hardin izneo 1968. godine, Buda rekao dva milenijuma pre njega. U knjizi Scientia sacra I, Prva knjiga Baština, Deo I Zlatno doba i apokalipsa, Odeljak 2. Velika Zajednica i Malo Blagostanje, Bela Hamvaš je to napisao. Buda priča o bašti u kojoj svega ima i u kojoj ljudi odu ujutro i naberu ono što im treba za ceo dan. Sledi citat.

    „…što bi ujutru pobrali, uveče bi izraslo. Bića su jela žito, a onda je na njihovom jednom delu postalo vidljivo da su žene, a na drugom delu da su muškarci. I kada su se pogledali, spopala ih je strašna strast i zagrlili su se. Ostali su se sablaznili i zbog toga su počeli da grade kuće i da u njih skrivaju svoj stid. Jednog dana je jedno biće ovako proslovilo: „Zašto da idem po žito i ujutro i uveče?“ Ujutro je nabavilo i ono što mu je trebalo i uveče. Tada žito već nije sasvim izraslo sutradan. I ostali su tako uradili i žito je izraslo tek do polovine. Drugi put je drugo biće reklo: „Zašto da idem svaki dan po žito?“ I nabralo je žita za dva dana. Žito je sad naraslo za četvrtinu. Onda su bića žito brali za sedmicu pa je izraslo samo za osminu…“

    Znate već kako se priča završava. Ljudi su podelili baštu, uveli stražare, zapovednike, sudije i tako je nastala moderna država.

21. članak sa ideološkom pozadinom predatorskog kapitalizma ili liberalizma, sve treba da bude nečije, ništa ne može biti svačije. pre deset petnaest godina M.Olstrom sa Harvarda je dobila nobelovu nagradu za ekonomiju, objašnjavajući da je upravljanje zajedničkim dobrima, ili kooperativama ili zadrugama. mnogo efikasnije od ovog liberalnog pristupa i da te kooperative nikada nisu ugrožene ekonomskim krizama, koje inače nisu posledica delovanja, nego oružje za preuzimanje tudjeg kapitala. Po DW 40% nemačkog izvoza potiče iz takvih industrijskih i poljoprivrednih zajedničkih poduhvata. najrazvijenije su u italiji, nemačkoj engleskoj i USA. pročitaj antone nešto, nauči pa filozofiraj

22. Sa svih strana stižu povici za spas čovečanstva. Kao da je 21. vek zabasao u tunel u koji su nas uvukli vampiri, a ne politički lažovi koji su krajem prethodnog veka najavlјivali mir i razbibrigu širom sveta samo da prihvatimo demokratiju kao njihov idealan sistem. Oni koji lažu i naveliko kradu, glume da su vernici. Iako ne veruju u Boga, većina od njih su hrišćani, svi su kršteni a posetili su i Vatikan. Neki su poljubili ruku papi, zahvalni što Crkva ćuti i ne osuđuje njihovu amoralnost. Znaju da nema ništa od onoga što piše u Starom zavetu – „Ko se boji Boga, izbaviće se od svega“. Takvi su uvereni da mogu i samog Boga da kupe. Ne, oni nikada neće znati niti osetiti božansku ljubav, jer se takva ljubav ne kupuje. Parama se može ublažiti nesigurnost, strah od života, no ne može se kupiti ljudska duša.
    Filozofi, kao i svi oni koji razmišljaju, pitaju se kako dalje: da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da se pritom sete istine – da je prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka produhovljenju, oboženju. Uоstalom, kapitalizam počiva na sedam smrtnih grehova, što je suprotno od deset Božjih zapovesti. Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma. A pohlepa je sociopatološka kategorija. A kada postane opsesija, to je psihijatrijski problem. Evo kako je stručno opisano stanje pohlepe: „To je osećaj praznine koju ne možete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva. Pohlepu možete da doživite i kao osećaj da niste kompletni. To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, pažnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Možda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke. U svakom slučaju, to što pokušavate nikad neće doneti zadovoljavajuće rezultate. Ako opet pokušate, možda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, možda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. U redu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.“

23. Došlo izgleda poslednje vreme kada i Kišjuhas (AK) kritikuje individualizam a hvali kolektivizam! Samo treba obratiti pažnju kako je u ranijim tekstovima ismevao i najmanju pomisao na zajedništvo, naciju, kolektivni duh a sve u ime pojedinca i njegovih prava i samo prava. Podrazumeva se i da svetu treba saradnja ali ne na ideološkoj osnovi globalizma i brisanja svih granica. Takođe možda bi AK mogao da pomene i prenaseljenost Planete, nije valjda rešenje da se svi presele u Evropu ili samo u gradove, i te stavove zastupa AK na ovaj ili onaj način. Suština je da je ideologija AK bankrotirala a sve to nema veze sa maskama i toaletnim papirom, to je druga tema, pokazalo se da je nekritička ideologija otvorenih granica i multi-kulti utopije takođe vrsta te tragedije Javnog dobra. Svi bi da se presele u Evropu i dođu u gradove, pa se umešaju i virusi da kažu „oladite malo“….

    1. Vrlo bitna primedba za da se dođe do ISTINE.
       Sadašnje stanje – kada su države sve više otuđene od demosa, naroda, čija svest je porasla, a države koje vode oligarhije doživljavaju vrhunac samovolje, logično je zaključiti da će vremenom početi da slabe, a vreme da se to primeti biće potrebno življenja još dve do tri generacije. Za sada, država koju Sotone koriste za svoje potrebe ne odumire, nestaju narodi – mladi ne osnivaju porodice, žive samo za sebe.
       Znači, država ne dozvoljava da se stanovništvo uči da bude slobodno, a pre svega moralno, oboženo. Dok bi pametni i časni da ubede državu da je potrebno da deca u školama uče etiku, država radije uvodi veronauku vraćajući narod mentalno makar za jedan vek unazad. A ministri, koji po definiciji treba da služe narodu, radije prisiljavaju narod da im služi. Ljigave se tvrdeći da rade za naš napredak, a nikako da nam kažu zašto se plaše te mora da ih čuva policija! Prvo država, ministri stvore lopove, pa onda ih jure da ih uhvate, na zadovoljstvo naivne raje. Pa mu kao istina dođe vic: Pita čika dvoje mališana koji se igraju: „Je li mali, šta želiš da budeš kada porasteš?“ „Biću policajac da jurim lopove.“ „A ti mali?“ „Biću lopov da bismo mogli da produžimo da se igramo.“ Sadašnje stanje je igra obogaćenih lopova, koje nazivamo tajkunima, i demokratski izabranih političara koji se tajno vole i druže, a javno se kobajagi ne trpe. Dok nekim tajkunima vlast stalno javno preti, tajno sa njima deli plen oduzet od naroda. Političari na najvišim funkcijamа retke sposobne i časne menadžere ignorišu, a po njihovoj želji to rade i najmoćnije i najgledanije medijske kuće.