Uskrs katedrala

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mnogo priče a malo mudrosti!Mrzi me da tu poznatu latinsku izreku pišem latinski, e da bi zasenio prostotu.
   Sve piramide, katedrale, kineski zidovi i srednjevekovne srpske crkve su
   civilizaciski podvizi ostvareni na kostima sirotinje. To je naličje civilizacije. To zaboraviti, takođe, nije civilzaciski.
   E, sad o požaru katedrale i prilogu od milion evra za njenu obnovu.
   Onaj ko se radovao ovoj nesreći je obična marva.
   Onaj ko je potrčao da se sirotinjska Srbija isprsi kao spasilac a zapravo da se promoviše lično vođa, je bednik.
   Ne znam šta je crnje, ili likovanje nad tuđom nesrećom ili se prsiti
   i otimati od sirotinje radi pomaganja onima kojima ta pomoć niti treba niti je zaslužuju.
   Po meni je jedno mudro i iz srca saopštenje kojim se stavlja do znanja da nam je žao i da smo spremni , ako zatreba, i u granicama naših mogućnosti
   pomoći obnovu, bilo dovoljno.

   1. Vaistinu

      1. BRAVO

   2. Apsolutni lajk!

   3. Mnogo volim Kišjuhasove tekstove, ali ovde je ipak Trojkaš zabio trojku!

2. Iako se sa autorom clanak obicno ne slazem, ovde ima sta da se procita i zapamti. Takodje mu preporucujem da istrazi istoriju srpski manastira, kao i naucna dostignuca (npr. medicinska) koja su vezana za njih. Pozdrav.

3. „Gdje nema smrti, nema ni boga. To mu je obilježje i znamen: svi bezumni pokušaji, sve vrele samoobmane snagom kojih čovjek nadrasta i prevladava smrt – sve je to bog. A što li sve ljudi, tokom tisućljeća, ne znadu satkati, nakupiti, nagomilati oko takvog jednog fantoma kojim se pobjeđuje smrt! (…) Pa kad se iz čitave te klin – čorbe koju je oko takvog jednog fantoma čovjek napleo i nabajao izbaci klin, i opet teška srca može da se batali ono što je preostalo. Jer kako je čovjek izgrađen iz svog vlastitog razvoja, iz svoje vlastite povijesti, to bi u stvari značilo bataliti ne onaj fantom, već bataliti samog sebe.“ V. Desnica: Proljeća Ivana Galeba

4. Praznik je pa da ne tupim, te samo da kazem da je zakljucak, dat u zadnjem pasusu, netacan, sta vise, uskogrud je. Nisu ama bas svi Srbi, cak ni vecina, citaoci Informera (kako to znam – pa koristila sam slicnu metodu kao Aleksej – merenje na osecaj). To sto ljudi nisu uslikali Notr Dam (nisu putovali) ne znaci da su antizapadno nastrojeni po definiciji. Evo, ja sam rusofil, a nisam nikada bila u Rusiji, niko mi u familiji ne zna ni jednu rec ruskog jezika, niko nije bio clan KPJ.

5. Pa dobro ima istine u tekstu naravno da ne treba likovati nad nesrećom i uništavanjem svedoka vremena prošlih. Ali ipak mislim da nije ovo u tekstu sve bas tako sve te reakcije komentari i prilično likovanje je reagovanje jednog malog naroda koji istoriju i svoje žrtve ne zaboravlja a bilo ih je mnogo nazalost.

6. Vidi druže isti ti Francuzi su nas bez pardona bombardovali bez pardona taci na proslavi, bez pardona gaze navodno nekakvo prijateljstvo naše i njihovo.. video sam ja malo dalje od Tarabe u svom selu.. Ne slažem se sa politikom vučka i raznih Dr. Mr. Ali mislim da se ovo svodi sve na obračune kod nas u Srb. Pa čak i požar u Parizu. Gde su naši starovekovni Manastiri i Crkve pale ih ruše Krstove a oni kao nešto osudjuju javno a tajno se smeskaju

7. Tekst, kao i većinom ostali tekstovi istog autora, enciklopedijski ispravan, tačan, ali i suvoparan, prepoznatljiv i, do krajnjih granica, naduvan ka kvazi-pameti ovovremenskih „intelektualaca“ prosvetiteljskog kova. Dommage !

   1. Слажем се с тиме! Јесте текст писмен, јесте акрибичан, има ту занимљивих закључака, али је, као и увек с текстовима истог аутора, проблем у плиткости и једностраности, за коју бих ја рекао да произлази из идеолошке ускости.

8. „Preduga izolacija i sankcije, materijalno i duhovno siromaštvo, te virulentni etnonacionalizam učinili su nas uskogrudim, zajedljivim i nesposobnim da pogledamo dalje od poslednje tarabe u našem selu.“
   Bravo za ovu rečenicu! Vrlo sažeta i vrlo tačna dijagnoza našeg najvećeg problema: uskogrudost, nesposobnost i odsustvo svake želje da makar pogledamo preko ivice naše tarabe, još manje da shvatimo da i tamo ima i života i ljudi koji nisu ništa lošiji od nas. Srazmerno tome i naša nadmenost, samozaljubljenost i trip u nekakvu našu moralnu superiornost nad svima ostalima.
   Ali to nije stvar preduge izolacije i sankcija, nego naše nesrećne istorije. Mi smo skoro pet vekova bili i na rubu Evrope i uspavana provincija na rubu turske carevine. Ništa bitno što se dešavalo na jednoj ili na drugoj strani i što je oblikovalo karakter i mentalite ljudi nije imalo kod nas nikakvog odjeka ni uticaja, a kad je i nešto stizalo, to je bilo razvodnjeno i nije nam ništa bitno menjalo. Tako smo prespavali i humanizam/renesansu, i reformaciju, i velika otkrića, i prosvetiteljstvo, i industrijsku revoluciju. Srbin u XVIII veku je živeo na potpuno isti način kao Srbin u XV veku, imao je ista shvatanja, rađao se, živeo i umirao u ataru svog sela a da nije ni znao da iza brda postoji neki svet, sasvim drugačiji od njegovog, a što je najgore, nije ni želeo da zna, njemu je njegova taraba bila sasvim dovoljna! Kao i danas…

   1. Potpisujem svaku reč…! Uz dodatak da ni osmanlijsku, ni zapadnu kulturu nismo ni „omirisali“ od tih plotova…

9. Babe, žabe, Aleksej, mali Đokica, katedrale, maljavi stomaci… Kvazinaučnost prebaciš preko diletantizma i onda, hop, eto slatke mudrosti.

10. Nerazumljivo – Jednostrano – Hajde bar u tekstu da tezimo nekoj pravdi ako je vec nema u realnosti. Jasno je da danasnja civilizacija jeste novac i moc… Prema tome nema tu civilizovanog – ni sa jedne a ni sa druge strane… Sa jedne strane civilizovano je unisteno zbog prevelike moci i previse novca – a sa druge usled siromastva i nemanja izlaza…

11. Životinje proizvode materijalna staništa – ekološke niše – koje im omogućavaju opstanak. Životinje ne mogu izraziti svoje nervno-čulno-mišićne pojmove u obliku simbola, već koriste znake (gestove), pa samim tim – ideje – ne mogu da deluju jedne na druge u njihovim nervnim sistemima niti da proizvode nove sinteze, niti se mogu preneti od jedne generacije na drugu na kumulativni način. Jedna generacija životinja počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Za „kulturnu životinju“ čoveka – reči – su i znak i simbol – a sve to vodi ka nadbiološkoj evoluciji. I dok životinje automatski grade svoju ekološku nišu, čovek preživljava pomoću akomulacije kulturnih duhovnih proizvoda (predhodika): mitova, poezije, nauke… pa neuspele ekološke niše može da zameni boljim ekološkim nišama. Da bi ta „zamena“ bila moguća mora da je u sistemu društva ugrađen metod „učenja na greškama“. Nestanak ranijih civilizacija Sumerana, Egipćana, antičke Grčke, Maja, Inka…. može da se posmatra u ključu „ne učenja na greškama“ što je za posledicu imalo njihovu nesposobnost da se odupru neminovnim klimatskim oscilacijama tj. nesposobnošću elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore – rešenja za izgradnju novih ekoloških niša – koje bi amortizovale klimatske oscilacije i pomogle im da prežive. Građansko društvo koje je stvorilo simboločku nauku pomoglo je evropljanima da prežive seriju malih ledenih doba (1230-1850) pomoću novih normi i tradicija koje su bile sposobne da se uspešno bruse metodom „pokušaja i pogreške“. Rezultat autoritarne kulturne matrice „ne učenja na greškama“ našeg društva jeste da pojedinac uvek čeka da neka spoljna sila (bog, despot, sultan, partijski sekretar, EU, majčica Rusija) umesto njega reši njegove probleme! Autoritet ga je uvek i ugrožavao i štitio. Ta nemogućnost da se emancipuje od autoriteta vodila ga je ka snižavanju ljudskih potencijala, nesreći, bespomoćnosti, pokornosti, nedostataku ljubavi i poštovanja prema drugima, smanjenju produktivnosti, te ka neodgovornosti za postupke.