Vakcinacija

Mediji su, jednako neodgovorno, eksplodirali od zadovoljstva. Pogrešne pretpostavke i nepotvrđene hipoteze izgubile su bitku sa željom za kontroverznom medijskom pričom koja se dobro prodaje. Vejkfildove hipoteze je naučna zajednica veoma brzo odbacila ozbiljnim eksperimentima. Pokazalo se i da je ovaj lekar već bio poznat po lošim istraživanjima i obmanama javnosti. Naučni časopis koji je objavio njegov rad javno se izvinio, a isto čine i njegove kolege koautori. Bolnica u kojoj je radio zamolila ga je da napusti posao. Dalje istraživanje je pokazalo da su Vejkfilda kontaktirali advokati porodica sa autističnom decom i ponudili mu priličnu sumu novca (oko pola miliona engleskih funti) da bi pokazao da su država i njen program vakcinacije krivi za autizam. Ali, nažalost, demanti putuje sporije od vesti. Rođen je – odnosno podgrejan – mit o opasnosti od vakcinacije.

Rezultati su bili katastrofalni. Stopa vakcinacije u Velikoj Britaniji pala je sa 93 odsto na 75 odsto (a na 50 odsto u Londonu). Kao rezultat, broj obolelih od boginja se uvećao: od 56 slučajeva 1998. godine do 1348 slučajeva u 2008. godini. Petoro dece umire, jer ih roditelji nisu vakcinisali. Teško je pronaći brutalniji savremeni primer (ne)odgovornosti medija u prenošenju vesti. Naravno, krivci nisu jedino medijski trudbenici u želji za naslovom koji prodaje novinu. Kritika vakcinacije stara je koliko i vakcinacija. Najružniju ulogu u ovome, po običaju, igrale su religijske institucije. Verski prigovori procesu vakcinacije prouzrokovali su nekoliko tragičnih epidemija koje se nisu morale desiti, poput onih u Švedskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama krajem 19. veka. Priča se ponovila krajem 20. veka: u Holandiji 1999. godine, u Nigeriji 2001. godine (gde su imami pozivali na bojkot vakcinacije, smatrajući je zapadnjačkom zaverom usmerenom protiv plodnosti muslimana), u američkoj državi Indijana 2005. godine i slično. Jedino što su ulogu verskih vođa u ovom groznom zadatku danas preuzeli praktikanti „alternativne medicine“ koji na sopstvene kultovske nišane takođe stavljaju vakcinaciju. Uz dodatak popularne kulture: u Sjedinjenim Državama, najagresivniji protivnici vakcinacije su glumac Džim Keri i „Plejbojeva“ lepotica Dženi Mekarti. To što javnost radije sluša zanosno atraktivnu plavušu nego naučnike možda je razumljivo, ali i opasno, barem kada je o medicini reč.

Ovu ružnu priču zasnovanu na istinitim događajima neophodno je ponavljati, ponajpre u kontekstu pretnje od takozvanog „novog“ gripa, odnosno gripa H1N1. Dramatični porast obolelih od novog gripa u Ukrajini verovatno je povezan sa kampanjom zastrašivanja javnosti vakcinacijom, do koje je došlo nakon smrti jednog sedamnaestogodišnjeg dečaka (koja je takođe pogrešno povezana sa vakcinama) pre nekoliko godina. Rezultat beše opadanje stope vakcinacije za oko 10 procenata, kao i dve epidemije boginja. U nedavnoj anketi među građanima Mađarske, čak tri četvrtine ispitanih reklo je da ne želi da primi vakcinu protiv novog gripa. Manipulacija strahom od novog gripa, koju može pratiti i manipulacija strahom od vakcinacije, verovatno je iza ugla i u Srbiji.

Slučaj prevarantski opasnog i opasno prevarantskog zastrašivanja vakcinacijom odličan je i za šire razumevanje savremenog društva i našeg mesta u dotičnom. Biti skeptičan prema svakom establišmentu, pa i onom medicinskom, uvek je stvar za pohvalu. Ali odbijati da se pogledaju i provere činjenice nešto je sasvim drugo: budalasto, neodgovorno i opasno. Činjenica sve veće dostupnosti mnogih informacija takođe je fantastična, ali i obavezujuća. Ona poziva na veću kritičnost i lični angažman svakog pojedinca. Ali, nije teško. Vest o prevarama doktora Endrua Vejkfilda dostupna je kao i svaka druga. Vreme kada smo za sve jednostavno mogli okriviti medije je iza nas: odgovornost za izbor pravih informacija odavno je na pojedincu. U slučaju novog gripa, ona može značiti i razliku između zdravlja i bolesti. Pa i života i smrti. Zastrašivanje javnosti vakcinacijom jedan je od (nažalost opasnijih) izazova pred kojima stoji moderan pojedinac. Viševekovna borba za alternativne izvore informacija i slobodu štampe sa sobom je donela i nuspojavu manipulativnih i opasnih medijskih sadržaja. Informacijama zasnovanim na nenaučnim činjenicama, vođenim jedino interesom kapitala. Ne treba očajavati, niti biti nostalgičan prema starim medijskim režimima. Već ne biti lenj, i dobro proveriti svaku kontroverznu i eksplozivnu tvrdnju, posebno kada je u pitanju naše zdravlje. I ne plašiti se vakcinacije, naravno.