Ko je najizuzetnija ili najhumanija osoba koja je ikada živela? Mahatma Gandi? Nelson Mandela? Majka Tereza? Dalaj Lama? Prorok Muhamed? Sidarta Gautama? Isus Hrist? Ne. Njegovo ime je Norman Borlag, i preminuo je u subotu, 12. septembra. Kada je 1970. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, na ceremoniji se čulo da je Borlag najverovatnije spasao život jednoj milijardi ljudi. Ne milion, ne stotinu miliona, već milijardu.

 A verovatno nikada nismo čuli za njega. Rodio se na farmi u Ajovi, i doktorirao na agronomiji, a na temu patologije biljaka i genetike. Suština Borlagovih inovacija, nazvanih „Zelenom revolucijom“, sastojala se pre svega u genetičkim ukrštanjima (putem kojih je razvio nove visokorodne sorte pšenice i pirinča), uz upotrebu navodnjavanja i sintetičkih đubriva. Do 1970. godine, poljoprivrednici u društvima gde je na poziv vlade boravio Borlag, utrostručili su proizvodnju sa istom količinom rada, a duple žetve su postale standard.

Naime, kada je sredinom 20. veka primećeno da se stanovništvo planete naglo uvećava, a da je hrane sve manje, Borlag nije kršio prste i lamentirao nad predstojećom kataklizmom, već je marljivo radio. Na primer: 1950-ih godina, Borlag odlazi u Meksiko, državu koja je do tada uvozila polovinu potrebne pšenice, i kojoj je pretila masovna glad. Već 1956. godine, kao posledica Borlagovih inovacija, Meksiko udvostručuje proizvodnju pšenice i prestaje potreba za uvozom. Do 1964. godine, Meksiko počinje da izvozi pola miliona tona pšenice godišnje. Kao istinski superheroj, Borlag tada sa porodicom odlazi u novu avanturu. Putuje u Indiju koja, osim što se nalazi na ivici masovne gladi, usput i ratuje sa Pakistanom. U državi na korak do humanitarne katastrofe, Borlag je učetvorostručio proizvodnju, i od nje napravio drugog najvećeg svetskog izvoznika pirinča, posle Kine. Od dve tone pirinča po hektaru, Indija dostiže cifru od šest tona po hektaru. Zatim, Borlag odlazi na Filipine, gde se proizvodnja pirinča za dvadeset godina uvećala od 3,7 do 7,7 miliona tona godišnje. U Pakistanu, proizvodnja pšenice je za deset godina skočila sa 4,6 na 7,3 miliona tona. I tako dalje.

Zašto je sve ovo toliko važno? Kako su pojedine novine prenele, preminuo je „čovek koji je nahranio svet“, odnosno koji je istinski nahranio gladne, i to u razmerama većim od biblijskih, a bez mitologije i mađioničarskih trikova. Važno je biti svestan i kako je to učinio. Borlagovu „Zelenu revoluciju“ čini skup revolucionarnih pojava u proizvodnji hrane koje su nastale kao rezultat primenjene nauke. Međutim, osim što se zove „zelenom“, ona nema ništa zajedničko sa savremenim i takozvanim ekološkim pokretom. Ona je uspešna jedino kao intenzivna proizvodnja, uz upotrebu pesticida, sintetičkih đubriva, i genetskih ukrštanja. Nažalost, sve češći su i sve glasniji protivnici ovih metoda. Agronomi, genetičari i biotehnolozi i danas razvijaju načine da unaprede poljoprivrednu proizvodnju da bi rastuće stanovništvo planete spasili od gladi. Svojim lobiranjem, mnogi pripadnici ekološkog pokreta ih u tome sputavaju. Iako je veoma strpljivo i pažljivo slušao svoje kritičare, Borlag je umeo reći i da mu se čini da su mnogi pripadnici tog pokreta jednostavno elitisti. I da im je lako da iz svojih kancelarija u Vašingtonu ili Briselu lobiraju protiv intenzivne poljoprivrede, pesticida, đubriva, genetskog ukrštanja i modifikacije. Da su barem jedan mesec proveli u zemljama u razvoju (a Borlag je sa porodicom tamo živeo više od 50 godina), sami bi pozivali traktore, đubrivo, pesticide i kanale za navodnjavanje. Drugim rečima, njihov stomak je sit. A glava i srce neretko praznjikavi.

Među društvima koja se mršte na biotehnološke inovacije sa ciljem uvećanja poljoprivredne proizvodnje nalazi se i Srbija. Nasedajući na ekološku propagandu, u junu ove godine, u Srbiji je na snagu stupio zakon u kojem se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovane hrane. Što je u suprotnosti sa američkom i evropskom poljoprivrednom praksom, kao i relevantnim naučnim istraživanjima na temu bezbednosti ove hrane. Uzgred, Borlag je pokušao da iskoreni glad i u afričkim državama. Jedino tamo nije uspeo – pre svega zbog korumpiranosti vlada ovih država.

Borlag je bio istinski heroj i velikan čovečanstva. Bio je čovek koji je danonoćno radio na svojim ogledima na terenu, usavršavajući poljoprivredne kulture i proizvodnju. Tokom rata između Indije i Pakistana, radio je i na njivama pod artiljerijskom vatrom. Kada su u 4 ujutru norveški zvaničnici pozvali Borlaga da ga obaveste da je dobio Nobelovu nagradu za mir, javila se njegova supruga. On je već bio na njivi. A kada je automobilom došla da ga obavesti o lepoj vesti, nije joj verovao. U svom govoru na ceremoniji u Oslu bio je posebno skroman, rekavši da je on „samo simbol“ uloge koju ima poljoprivreda u borbi protiv gladi. Iako je on lično bio tvorac, glavni operativac i motor celog procesa nazvanog „Zelena revolucija“. U subotu je preminuo čovek koji je istinski nahranio svet. Ne smemo dopustiti da se njegovo ime i nasleđe zaborave ili da se ne upamte.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari