20. oktobar 2017.

20. oktobra 2017. četnici će slaviti partizansko olobođenje Beograda od nemačke okupacije. Danas je održana generalna proba svečanosti koja će se održati na vojnom aerodronu Batajnica. Tenkovi su se presijavali na miholjskom suncu po, za saobraćaj zatvorenim ulicama. Uz sve druge, takođe zatvorene, zbog združene akcije javnih i privatnih preduzeća usmerene na održavanje i poboljšanje imidža vladajuće partije. Deda mrazovi nam se veselo smeju iz svakog ćoška, dok će na čelu parade kojom će se slaviti sloboda od okupacije stajaće isti oni koji rehabilituju saradnike okupatora. Zlatno lišće kupa se u blatu raskopanog betona i planinama peska. Slavi se kraj rata dok se istovremeno priziva novi, besomučnom nabavkom rashodovane vojne opreme nekih zemalja.
Za taj Beograd koji će sutra slaviti, prioritetne kategorije stanovništva su strani investitori (ne i domaći) i turisti (ne i oni koji u njemu žive).

Taj Beograd pravi nove Beograđane,sistemskom akcijom promene prebivališta svog članstva.

Tom Beogradu su potrebne fontane i jarboli, a ne dečija igrališta u prigradskim naseljima.

Taj Beograd od svih ostalih Beograđana traži strpljenje za gužve u saobraćaju, dok se oni koji ga predstavljaju kroz iste probijaju zahvaljujući rotaciji.

Taj Beograd beskompromisno kontroliše kupovinu karata u vozilima u kojima grejanje radi tokom letnjih meseci, a putnici stoje na jednoj nozi.

U tom Beogradu normalna je scena da rascvetala muškatla stoji tik ispod novogodišnjeg zvona.
Sutra će se veličati sloboda i neutralnost, dok će vojni avioni jedne strane zemlje učestvovati u vojnoj parade. Za to vreme Beograd i Srbija učestvuju u pregovorima o članstvu za Evropsku uniju, ali unapred znaju da neće prihvatiti sve obaveze koje iz članstva proizilaze.

Beograd i Srbija hoće neutralnost, dok im sudove renoviraju američka vlada i IPA fondovi, a Rusi šalju migove. Beograd i Srbija vidljivije nego ikad sede na dve stolice, iako postoji više tradicionalnih srpskih narodnih umotvorina koje kažu da je to neodrživo.

Beograd i Srbija i dalje žele da budu garant Dejtonskog sporazuma i Erdoganu kažu da se zalažu za celovitu Bosnu i Hercegovinu, a onda blagosiljaju srpski entitet koji u pogledu odnosa prma vojnim savezima neće da bude deo celovite Bosne i Hercegovine. Beograd i Srbija su oni koji su pre 20 godina rekli: 100 Bošnjaka za jednog Srbina, a onda sa istim Erdoganom otišli u Sandžak koji za njih i nije Sandžak već Raška oblast.

Beograd koji predstavlja jednu Srbiju poziva onu drugu na dijalog, dok istovremeno legitimitet za isti traži kroz učlanjenje u stranku i učešće na izborima. Kune se u slobodu medija i novinara, dok im se istovremeno uskraćuje oglašavanje i budžetski novac.

Beograd i Srbija izdali su poternice za Ramušem Haradinajem zbog separatizma i terorizma, a onda obezbedili da Ramuš Haradinaj bude izabran za predsednika Vlade Kosova.

Beograd i Srbija promovišu nikad zapamćeni privredni rast, dok oni koji barataju statističkim podacima kažu da je Srbija u duplo većem riziku od siromaštva i socijalne isključenosti od proseka Evropske unije.

Beograd i Srbija smanjili su plate i penzije pa onda rekli da su ih povećali kao nikad od sada.
Beograd i Srbija će sutra slaviti slobodu od vojne okupacije, dok im je jedina misija kako da se više dodovore ekonomskim okupatorima.

Beograd i Srbija ostvaruju i saradnju sa Haškim tribunalom, a one koje je taj sud osudio, rehabilituju, ni manje ni više nego davanjem mesta u vojnom obrazovnom sistemu.

Beograd i Srbija visoku smrtnost od malignih bolesti opravdavaju osiromašenim uranijumom, dok sistemtaski suzbijaju preventivnu dijagnostiku, opravdavaju nedostatak savremenih medicinskih metoda i urušavaju status lekara.

Beograd i Srbija reformišu obrazovanje tako da odgovara potrebama stranih kompanija, a ne deci, ovde rođenoj.

Beograd i Srbija….s jeseni 2017. godine.