A šta može zima meni?

Prošlo je od tada više od dve nedelje, temperatura je konstantno u debelom minusu, mada smo ozbiljnom količinom pahulja bili počašćeni samo u prvih nekoliko dana. Kao građanka sam imala potpuno razumevanje za haos na ulicama u periodima dok je sneg ozbiljno padao. Činjenica je i da prestonice daleko ozbiljnijih država od naše imaju istu vrstu izazova kada se čišćenje snega sa saobraćajnica čini sizifovskim poslom. Pisala sam pre izvesnog vremena o snegu, na istom ovom mestu, ali nažalost ono čemu smo bili izloženi u proteklih desetak dana zaista zahteva i dodatni prostor.

Nakon prvog talasa haosa i prestanka snežnih padavina u Beogradu, ono što je trebalo da se desi, jeste da nadležne komunalne službe, poštujući propise i planove rada u zimskim okolnostima započnu čišćenje snega i leda sa javnih površina prema redosledu prioriteta. Ili da kažnjavaju neodgovorno ponašanje. Jasno je da su trase javnog prevoza prve na tom spisku, a da zatim idu ulice u kojima se nalaze ustanove od javnog značaja za građane, škole, bolnice itd. Zatim dolazi na red i čišćenje ostalih javnih površina. Paralelno sa tim, u zimskim uslovima i sami građani i vlasnici privrednih objekata imaju odgvornost da delove trotoara i prilaze koji se nalaze ispred njihovih zgrada, kuća, objekata čiste od snega i leda. Kao i u mnogim drugim oblastima, i ovde je, dakle, situacija na papiru skroz na mestu iz ugla podele posla, ali i odgovornosti. Toliko da se nesavesni građani i privrednici mogu kažnjavati i novčanim kaznama.

I to je skroz u redu. U uređenoj državi, kojom upravljaju institucije, a ne stranke, verovatno je na isti jasno način definisana i odgovornost zaposlenih i rukovodilaca u javnim službama za slučaj nepostupanja ili neadekvatnog postupanja kada su u pitanju zimske komunalne delatnosti. I to svi oni, koji se zapošljavaju u takvim strukturama verovatno unapred dobro znaju.

20. januara, posle više od sedam dana od prestanka snežnih padavina, obratila sam se putem tviter naloga gradskom komunalnom servisu pitajući kada će biti očišćena ulica u kojoj se nalazi vrtić u koji vodim dete. Dobila sam odgovor da je ulica prioritet drugog reda. Dakle, situacija je takva da za sedam dana ona nije mogla da stigne na red za čišćenje. I mnoge druge manje ulice na Zvezdari ostale su neočišćene, sada već sa ogromnim količinama utabanog leda i snega. Valjda su i one neki red prioriteta. Ukoliko ne postoji dovoljan broj ljudi koji bi mogli opslužiti sve prioritete, ma kojim brojem bili označeni, bilo je logično da sam Grad Beograd to reši na organizovan način, i to novcem koji mu za te namene omogućuju i stanovnici pomenutih ulica. Kakav rezultat na kraju imamo, bolje da te poreze uplaćuju direktno stranci. Jeste da bi imali performans putujućih bilborda, ali barem bi im kolovoz bio čist.

U Srbiji dakle, i pored postojanja nekih propisa, praksa pokazuje da osim u slučaju čišćenja snega sa ulica kojima se kreće javni prevoz i kažnjavanja nesavesnih građana, u svemu ostalom vlada potpuno bezakonje i haos. Iako su ulice rangirane prema redosledu prioriteta za čišenje, sve one koje ne pripadaju prvom, ostanu neočišćene, ili u najboljem slučaju se samoočiste, zahvaljujući automobilskim gumama. Za ostale javne površine, prilaze objektima javnih službi, takođe, izgleda da nema odgovornih. I šta onda preostaje „odgovornoj vlasti“ poput naše, osim da angažuje stranačku mašineriju. Što bi narod rekao: sevap je i nekome pomoći, a ujedno se dobije i malo prostora za promociju. A još pride zataška se i individualna odgovornost njihovih stranačkih kolega koji su za to isti čišćenje već plaćeni parama poreskih obveznika.

Bombona, sve u svemu. Idejni tvorci propagande ove mašinerije su pokazali i dodatni stepen kreativnosti, tako što su uštedeli na promotivnim materijalima. Umesto gubljenja vremena i novca na izradu brendiranih jakni, kapa, lopata, reciklirali su postojeće panele, napravili im držače, tako da radna snaga, pored toga što čisti, istovremeno vrši i vrlo intenzivnu promotivnu funkciju.

Na svaku kritiku ovakvog pristupa odgovarali su: što vi niste ništa očistili? I tako smo svi bili prinuđeni da učestvujemo u novoj epizodi serijala: Đura će ti oprostiti što te je tukao. Ludilu manipulacija i zamena teza nema kraja. Smanjili smo penzije, pa smo ih malo povećali, hteli smo da ukrademo malo para od struje, ali ćemo vam vratiti, ljudi koje smo mi zaposlili u javnim preduzećima su nesposobni, pa ćemo snositi kolektivnu odgovornost, tako što će aktivisti čistiti. A za građane je već više puta rečeno da su lenje bube, pa me samo čudi kako odmah nisu udarili sa striktnom kontrolom i naplatom komunalnnih kazni.

No „apatija i solidarnost“ su u predizborno godišnje doba, izgleda jedine poželjne ljudske vrednosti. Čak i za lenčuge kakvi su Srbi u globalu, prema tumačenju lidera iste te stranke.