Alea iacta est

…, postavljenu u okviru spomen kompleksa posvećenog žrtvama ustaškog logora Jasenovac.

I ploča i akcija i hapšenje imali su puno odjeka, ne samo u Hrvatskoj, već i van njenih granica. Legitimitet za komentarisanje sebi je dao i Aleksandar Vulin. Po kojoj logici tačno, ostalo je nejasno, ali kao i u mnogim drugim slučajevima, ne samo da je izašao van resora za koje je formalno zadužen, već je opet aktivno komentarisao unutrašnja zbivanja druge susedne države.  U svom osvrtu na ovu situaciju u Hrvatskoj, osudio je hapšenje onih  “koji su se usudili da prekriju ustaški pozdrav na ploči,”i označavajući ovaj potez vlasti kao „sramotu hrvatske države i nastavak politike zaštite ustaštva i pravdanja zločina“.

Nepunih mesec dana od ovih zbivanja, Inicijativa mladih za ljudska prava, ovog puta iz Srbije, opet je u fokusu javnosti, ali i domaćih vlasti. Na tribini, organizovanoj od strane opštinskog odbora Srpske napredne stranke Beška, napadnuti su aktivisti i aktivistkinje koji su izrazili svoj stav o sadržaju iste i njenim govornicima, među kojima je zvezda večeri bio Veselin Šljivančanin, osuđeni ratni zločinac. Dok su pokušavali da skrenu pažnju na potrebu suočavanja sa prošlošću i promene fokusa javnosti sa zločinacana žrtve, ovi mladi ljudi su izbačeni sa tribine a potom i napadnuti. Takoreći još isto veče pojavila se lavina reakcija na ovaj incident. Saopštenje Srpske napredne stranke o tome da se u Srbiji povampiruje fašizam kroz lik i delo aktivista Inicijative mladih za ljudska prava bilo je klik botovskoj mašneriji, ministrima, poslanicima da krenu sa hajkom koja je za cilj trebalo da ima potpunu zamenu teza: Oni su došli da provociraju. Šta su očekivali? Sami su razbili svoj auto. Oni su napali. Treba ih hapsiti. Oni su fašisti.

U moru događaja koji turbulentno zamenjuju jedan drugi od početka godine u Srbiji, ovaj unosi poseban nemir. Reakcija vladajuće stranke, ministra policije, pojedinih poslanika koji su javno iznosili podatke koje su mogli dobiti samo od policije, vrlo jasno nam pokazuje spremnost režima na sistemsku samozaštitu koja će, izgleda ići do nivoa: Đura će ti oprostiti zato što te je tukao. Jedini lek protiv ovakvih reakcija izgleda je potpuno zaćutati. Jer jedino tada neće moći da spinuju i manipulišu. A verovatno im to i jeste namera.

Vlast to jasno pokazuje i nizom drugih ponašanja, ali ovde dodatno vidimo na delu i koje je njeno stvarno strateško opredeljenje kada je u pitanju tema suočavanja sa prošlošću. Valjda je očigledno, posle ovako jasnog deklarisanja, da su svi oni silni Vučićevi performansi sa Kolindom ili Ramom, samo igrokazi koje su plaćali ovdašnji poreski obveznici.

Posebno treba napomenuti da je Inicijativa mladih za ljudska prava bila takoreći partner državi kada je trebalo organizovati dolazak srpskih studenata u Albaniju, da je u odnosu na druge organizacije uložila mnogo više napora u osnivanje Regionalne kancelarije za mlade, one iste kojom se Vučić ponosio na raznim regionalnim i globalnim skupovima. Sada sve to deluje besmisleno. Oni koji su bili partneri u temama zgodnim za promociju, sada su postal fašisti. I ne samo sada, svaki pokušaj saradnje sa vlastima završava se onog trenutka kada dođemo do odgovornosti. U ovom slučaju one koja se odnosi na ratne zločine, teme vrlo bolne, ali neophodne, ukoliko želimo da balast prošlosti ostavimo iza nas. Sada je vrlo jasno da ova vlast nju odbija, iako je do sada činila sve da se, barem na nivou promocije, drugačije zaključi.

A način na koji je jedan od Vučićevih ministara reagovao na slučaj sa hapšenjem aktivista u Hrvatskoj dodatno potvrđuje tu tezu: Nacionalizam i fašizam su OK, samo ako su sa zaštićenim geografskim poreklom. Tj ako su naši. Na sve drugo ćemo reagovati.

Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava i u Srbiji i u Hrvatskoj su zapravo na istom zadatku I bore se protiv iste bolesti, onako kako je to jedino ispravno, čisteći sopstvena dvorišta. I kada se osniva Regionalna kancelarija za mlade i kada treba osuditi i ustaštvo i ratne zločine u Vukovaru. Dok to vlasti obe zemlje ne shvate, svi zajedno ostajemo zaglavljeni u istom ćorsokaku.