Ispostaviće se kasnije…

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mi pobedili Austrougare u Cerskoj bitci?
   Ma hajte, molim vas! To je tipičan srpski mit. Pitajte Basaru & Co.

   1. Opet pominjanje slavne istorije u kontekstu dogadjanja iz zadnjeg rata. Licno ne sporim da je bilo zlocina koje su cinile Srpske snage i zna se ko ih je i cinio i u cije ime i to treba naglasiti i osuditi u svakoj prilici i na svakom komemorativnom skupu istim zrtvama. Ipak, mora se odvojiti zrno od kukolja i reci da je vecina vojske i vojnika iz Republike Srpske casno branila svoj narod i doprinela stvaranju Republike Srpske kao entiteta koji ce Srbima preko Drine omoguciti fizicki opstanak na tim prostorima. Pominjanje osvajackog rata je nekorektno jer ne moze biti osvajac onaj ko se borio tamo gde je ziveo do juce. Bosna ne pripada nijednom od sva tri naroda pojedinacno, vec svima po malo sto je i potvrdjeno papirom potpisanim u Dejtonu. Takodje, posto se ovde cesto pominje rec genocid, a kolumnisti se u nekim drugim prilikama pozivaju na odluke MSP u Hagu, setite se da je isti presudio da genocida nije bilo. Ratni zlocin da, genocid ne.

      1. Da li znaš ko je cvijećem ispraćao tenkove na Hrvatsku i BiH?

         1. Mene moja majka. Branio sam svoj narod !!!
            Lako je iz fotelja komentarisati ratna desavanja a da pri tome nikad nista nisi ni video ni osetio od rata.

         2. @Posmatrač sa strane

            Znam, bese blizu i uz Milosevica u to vreme i izvesni Milo Djukanovic, on je sigurno bio tamo i bacao cvece…

2. Bez obzira što bih pohvalio tekst, dotična dama bi mogla da ga i sama pročita i malo istoriju pride. Osim Cerske bitke bilo je još briljantnih pobede pre povlačenja vojske iz Otadžbine.

   1. Bez obzira što bi pohvalio tekst,orvo bi malo da pridikuješ. I na kraju ga nisi pohvalio.
      Šta je teško pohvaliti čoveka, u ovom slučaju ženu, za odličan tekst, i lekciju ovom narodu. Mora da tu leži razlog za tvoju izostala pohvalu. U lekciji, koju je ova pametna žena održala celom narodu.
      Tekstje odličan, i hvala, Vam na njemu.
      Živi bili!

   2. Preporucio bih ti da ucinis napor i jos jednom procitas pocetak teksta (Ni to – pocetak – nisi valjano uradio), pa ces videti da je nabrojala i te bitke.

   3. Jedina vojska u istoriji ratovanja koja je utekla iz svoje zemlje i ostavila nejač (djecu, žene i starce) na milost i nemilost neprijatelju…

      1. Cemu zluradost i pakost?
         A ako bismo krenuli tvojim rezonom, tvoji su pobegli 1945-e ka Blajburgu, ostavivsi svoju ‘nejac’.

3. Slava Cerskim Junacima !!

   1. Slava im i pomen!

4. Ne može se neki istorijski događaj uzimati izdvojen iz konteksta, to je prvo pravilo ispravnog i objektivnog tumačenja. Za vreme Velikog rata iz Bosne su kao austrougarska vojska dolazili muslimani, Hrvati i Srbi(!), i najviše su se istakli u tim zverstvima nad civilima. U II Sv. ratu opet su Hrvati i muslimani činili zulume Srbima po Bosni (i Sremu). E, onda je došao neki trenutak kada su Srbi pomislili da bi mogli da vrate milo za drago kad već partizani nisu nakon rata pravedno kažnjavali. A možda im i dozlogrdilo da ih kolju k’o marvu?

5. Cao Bojana, pozdrav iz Diaspore. Moj otac je iz sela blizu Loznice. Cini mi se da je porodica tada zivela u Trbusnici. Moj deda je imao pricu kako su poceli bezati od austrougarske vojske a majka (moja prabaka) se vratila da zakopa lonac sira i masti da bi se imalo sta jesti kad se vrate. Nasli su je zaklanu u dvoristu ali su preziveli jer je uspela da sakrije nesto hrane. Onda su opet bezali 41e od nacista. Svabski geler je pogodio i usmrtio baki novorodjeno dete. Posle su dedu Nacisti naterali da se vrati u rudnik antimona kad su okupirali taj kraj tokom drugog rata. Da sam ostao gde sam rodjen, bio bi mobilisan u JNA na pocetku ovog rata. Voleo bih da tvrdim bez imalo dileme da bi ja kao potomak ljudi s takvim pricama ostao cistog obraza gde god da su me slali. Ali se nekad pitam. Iskreno, sve te price ostave neki trag. Neki bes. Zao mi je svih zrtva. Ali bolje sto sam bio daleko od iskusenja. Svako dobro.

   1. +1

6. Sve je tačno napisano, samo što su heroji izmanipulisani od strane srpskih vlastodržaca i svoje živote uzalud položili zarad koristi manipulatora: Pašić i Karađorđevići i Milošević, a sve zbog njifove nesposobnosti da razvijaju ekonomiju i umesto toga podmeću nacionalizam i teritorijalne pretenzije. Srbi su gubitnički narod i zato se služe mitovima i najčešće slave poraze.

7. Bojana!!! Zašto mješaš gradjanski rat u Bosni 90 ih i prvi svjetski rat.Da li si ti uopšte bila u Bosni 90 ih?Pa mi,srbi, smo tamo živeli. Branili svoje kuće i ognjišta.Svašta se dešava tokom rata pa tako i civili stradaju…..Nemoj molim te više da pišeš o srbima iz Bosne.Manite nas se. A Ratko Mladić jeste naš heroj. On je nas srbe u Bosni organizovao i spasio genocida…..

   1. I druga strana ima isto shfatanje kao i Vi… Problem je u „perspektivi“ gledanja stvarnosti…

   2. Ime naroda se pise velikim slovoma pa dakle i ime Srba ako smo uopste narod!

8. Istorija izgleda ima više lica. Velika pobeda srpske vojske na Ceru koju niko ne spori, rezultirala je i pokretom srpske vojske na sever, preko Save u Srem. Sremci su svuda čekali vojsku sa cvećem i noću palili sveće u prozorima. Vojska se iz nekog razloga zaustavila kod Pazove a potom povukla, a u Sremu je usledila odmazda. Hiljade ljudi se streljano ili odvedeno u logore, postoje podaci po imenima u knjizi Toše Iskruljeva. Pored činjenie da je u I svetskom ratu žrtvovan srpski obrazovan sloj ljudi, hiljade stradale u golgoti preko Albanije, žrtvovan je i Srem, odnosno deo današnje Vojvodine. Kao i uvek, srpsko paradiranje oružjem i vojne pobede završe se pogromima i stradanjem običnh ljudi.

9. Hvala na odličnoj lekciji iz istorije i patriotizma!

10. Čitam članak i baš planiram da ostavim komentar, ali onda pročitah ostale komentare i sad mi je žao što više nisam pod utiskom lepo napisanog članka, već pod utiskom blago rečeno besmislenih komentara (čast izuzecima). E, pa neću da kometarišem i držim predavanja nikome, neću da budem kao ostali koji su ovde svašta pisali. Samo ću reći, gotovi smo, nema nam spasa.

11. Odlican tekst

12. Ugled, nije onošto mi mislimo o sebi. Ugled je ono što drugi misle o nama. Posle I ww Srpska vojska i Srbija su bile visoko cenjene i ugledne i celom svetu. Danas, znate i sami.

13. Šteta što ste studirali na Pravnom odakle su nam dolazili najgori, ta i ovaj sadašnji Predator. Čak nije za pomen niti prof. Slobodan Jovanović koji je bio predsednik Kraljevske vlade u izbeglištvu u Londonu, a da ga nikada nije primio Čerčil u audienciju, koji iako je mrzeo komuniste rado se sretao sa Josipom Brozom.
    No, neću da Vas štedim jer morate do doznate istinu o Prvom svetskom ratu, tačnije ivršenim stravićnim genocidom nad Srbima, da bi Kralj i Pašić sakrili pljačku državne blaganje. Mnogo čega je istinito napisano, a evo skoro će i šesto izdanje knjige Momčila Đorgovića “Tragedija jednog naroda: šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe”.
    Koliko god treba odati priznanje stradalima i njima bi bila najveća počast da se kaže istna koju ne mogu da je izgovore Pašićevi potomci i naslednici Miloševića i Šešelja. Nije bilo para iz državne kase niti dovoljno da se nabavi vojna odeća i obuća, a tek oržuje, koji ovi sada prodaju kao svoje a iz državnih fabrika.
    Kako je izgledala srpska prestonica u oči Rata piše u knjizi Momčilo Đorgovič: “Beograd je pred Sarajevski atentat imao nekolko ulica punih rupa, neravno kaldarmisanih, ne da nije bilo drvoreda, nego nijedno drvo nije bilo posađeno duž njih, bez visokih zgrada, samo dva automobila, jedan tramvaj, prazne ulice i retka zaprega. Sava i Dunav pusti, bez rečnog saobraćaja. Noć i gluva tišina bili su presecani austriskim reflektorima sa Bežaniske kose. Uz pomoć reflektora i jakih dogleda Austrijanci su pratili sva kretanja u prostorijama ruske misije u Ulici Miloša Velikog.”
    Pomenuti vrhovni predatori, Aleksandar i Pašić izazvali su Germane da nas pojure, a niko da spomene kako su proganjali najbolje oficire, a kada je trebalo da ginu pozivali ih da ratuju!
    Istina za Cerski obračun je da su Germani prvo regrutovali slovenske narode, ta i Srbe, koji su živeli u sastavu njihove monarhije. Čak i glavnokomandujući Oto Počorek bio je germanizovani Slovenac.
    A kako su Srbi poražene na njagori mogući način desiće se samo dvadesetak dana posle Cerske bitke, a kod mesta Čevrtanije na Savi. Kada su se Srbi podavali u Savi jer nisu znali da plivaju, a one koje su spasili i zarobili Germani zajedno sa topovima terali su ih da gađaju svoje Srbe dok su bežali glavu da spasu.
    Inače, Rat je bip po želji Berlina i Beča a izazvali su ga Karađoređvić i Pašić sa njihovom huntom predvođenom ludim ofcirima “Crne Ruke”.

14. Odličan tekst, treba ga koristiti u školama kada se predaje istorija

15. Šta čoveka čini zločincem? Razuman odgovor je zločinački čin. A autorka teksta smatra da je nacionalna pripadnost (to što je neko Srbin ili ima srpsko ime) neodvojivi deo zločinca. Hvala Vam na toj lekciji. Nešto slično su i nacisti govorili o Jevrejima. Ili islamofobi što govore danas o muslimanima. Mislio sam do čitanja Vašeg teksta da su u krivu i da je rasistička misao sahranjena sa samoubistvom Hitlera i Ninberškim suđenjima. Koliko sam bio samo u zabludi. Rasizam je živ i nalazimo ga na neverovatnim mestima, čak i u ovom tekstu.