Jututunska posla

Verovatno slučajno se desilo i da je ova pesma potpuno nepravedno zapostavila jednu drugu, napisanu od strane istog pesnika u istom vremenskom razdoblju i tematski vrlo sličnu.

Jututunska narodna himna

Bože sveti, podrži nam Knjaza
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.

Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.

Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.

Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je – ako Knjazu treba.

Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.

Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.

Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al’ i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.

Jututunska juhahaha, dakle, govori o kralju Balakaha, vladaru kraljevstva Jutututu. Jututunci plaćaju juhuhuhu, a zauzvrat, njihov kralj im stalno obećava da će im, ukoliko budu poslušni dati juhahaha. Ako ste razumeli da ovo zapravo znači da su podanici plaćali porez, a zauzvrat nisu dobili suficit u budžetu i povećanje plata i penzija, varate se. Oni su srećni, toliko vole svog vladara, na sam pomen njegovog imena ili onoga što treba da im da, smeh i radost preplave njihove živote.

U drugoj pesmi, napisanoj godinu dana kasnije, vidimo da Jututunci imaju Knjaza, što implicira da su evoluirali u napredniju verziju političkog uređenja čije je jedno od obeležja i postojanje himne.

Oni vole i ovog vladara. Razumeju da oni postoje zbog njega, vrlo jasno znaju da je njihova obaveza da plaćaju porez ali i da hvale svog vladara. Toliko je Knjaz neprikosnoven, da mu dozvoljavaju da umesto na svojim stvarnim neprijateljima, bes iskaljuje na njima. Ponekad ne bi trebalo ni da govore, jer to remeti Knjaza u transferu njegove mudrosti ka njima. Zato se Knjazu mora dati dovoljno formalnih ovlašćenja i upotreba sile. Ovi napredni Jututunci i ne pitaju više za juhahaha.

Verovatno bi pesma bila predugačka, ali znajući ponašenje nekih drugih knjaževa, ostali smo uskraćeni za opise susreta Knjaza sa njegovim podanicima, koji se njemu javljaju kada imaju bilo koji problem. Jer niko osim Knjaza, čak i ako mu je uposlenik, nije kadar niti sposoban. Zato Knjaz mora sve da radi. Ne bi on to hteo, ali mora. Preuzima žrtvu, a pošto mu niko nije ravan, sve će mu to biti nadoknađeno, valjda na onom svetu. Da je bilo mesta, verovatno bismo dobili i pesnički izraz načina vladavine, koji je ovekovečen od strane Vuka Stefanovića Karadžića u pismu jednom drugom Knjazu, Milošu Obrenoviću:

”Danas u Srbiji praviteljstva, u pravome smislu ove reči, nema nikakvog, nego ste praviteljstvo vi sami; kada ste vi u Kragujevcu, i praviteljstvo je u Kragujevcu; kada ste vi u Požarevcu, i ono je u Požarevcu; kada ste vi u Topčideru, i ono je u Topčideru, kada ste vi na putu, i ono je na putu…”

Niste valjda pomislili da bilo šta od napred napisanog ima bilo kakve veze sa bilo kojim licima, predmetima ili radnjama u današnjoj Srbiji? Pobogu, pa Republika Srbija je prema svom sopstvenom Ustavu (ko god ga i pod kojim god okolnostima doneo), parlamentarna demokratija sa jasnom podelom ovlašćenja između tri grane vlasti. Knjaz se ne pominje ni u jednom članu.