O dostojanstvu i sličnim pojavama

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Srećan je čovek koji nije morao, da ne daj bože zbog sebe ili ñekog bliskog srodnika, traži medicinsku pomoć u Onkološkom institutu Srbije. Srećan je što nije imao dodira sa ovom opakom bolešću, a takođe i što se nije direktno susreo sa haosom i strašnim gužvama po hodnicima ove Ustanove, što se nije susreo sa decom bez kose, sa iscrtanim crvenim krstićima, mestima za zračenje. Imao sam tu nesreću da mi supruga oboli od karcinoma dojke ì sam hirurški zahvat je moram reći brzo zakazan ì obavljen. No sve ostalo je išlo uz ođređene organizacione., papirološke, pa i tehničke probleme (česti kvarovi aparata za zračenje). Naŕočito je bio traumatičan odlazak na Konzilijum, od zakazivanja, preko pribavljanja potrebne dokumentacije, do samog zakazanog dana za Konzilijum. Trebalo je videti tu gužvu u skučenom hodniku, nepokretne ljude na ležajevima ili kòlicima. Posle višesatnog čekañja, lekari koji čine Konzilijum za dojku, letimično pregledavši dokumentaciju, pismeno konstatuje nastavak terapije. Sve u svemu 5 minuta kod Konzilijuma. Ono što je još besprimernije su ljudi, ja bih ih nazvao neljudìma, koki ovim nesrećno bolesnim ljudima nude "čudotvorne" napitke koji će ih sigurno izlečiti (čista laž i prevara). Sa svojom suprugom sam prošao kroz sve faze bolesti…

2. Nažalost, prođoh kroz sličnu agoniju dok sam čekao da mi snimaju dete. Kada sam se žalio, pogledao sam Zakon o pravima pacijenata (odakle ste zapravo citirali delove o ponašanju pacijenata) – za ponašanje pacijenata postoje kazne. Nepostupanje i loše postupanje lekara je prepoznato u zakonu, ali NEMA NIJEDNE KAZNENE ODREDBE!

3. Molim odgovorne u RTS-u da honorarnog direktora i glavnog i odgovornog urednika ove televizije, Aleksandra Vučića, prime i nominalno u stalni radni odnos, i omoguće mu da na svim njihovim kanalim ima jednosatni dijalog. Sa samim sobom,

4. Kada sam bila na Onkologiji osećala sam se kao u logoru za put u nepoznato. Mogu da pohvalim samo medicinske sestre. Velika je sreća ako naletite na lekara koji je neutralan i zainteresovan. Ostali su katastrofa – od ironičnih opaski za najteže bolesnike (šta cmizdriš, imunitet ne postoji – kada je upitan da li mogu da pomognu lekovi za jačanje imuniteta, da da neće biti bolje…), do otvorenog urlikanja i zavođenja reda, kao da smo prestupnici. Ima i toga da ne znaju šta je – atipično, atipično. Dakle, mislim da nisu svi lekari zlikovci ali njima treba pomoć. lekarima na Onkologiji treba pomoć psihologa jer su isfrustrirani neefikasnošću primenjenih terapija – u većini slučajeva i to ne može da se podnese. Oni su posebno opterećeni zato što su rezultati njihovog lečenja loši. Nisu što nema efikasnih lekova ali pacijenti ne treba da budu njihova kanta za smeće. A svemu tome doprineo je sistem strave i užasa zemlje Srbije, već dugi niz godina. Lekarima sa Onkologije potrebna je pomoć psihologa, zaista. Uh, zaboravila sam najcrnje: toaleti su… tako zamišljam scenu u horor filmu. Što reče jedan – komedija strave i užasa.

5. ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE

   Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje

   Član 27

   Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
   Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.